Obrok sa mesom ili ribom ne može da priušti skoro devet odsto građana EU

Tokom 2024. godine 8,5 odsto stanovništva Evropske unije nije moglo da priušti obrok koji sadrži meso, ribu ili vegetarijansku zamenu svakog drugog dana.

Ovo predstavlja smanjenje od jednog procentnog poena u odnosu na 2023. godinu, kada je taj udeo iznosio 9,5 odsto, objavio je Evropski zavod za statistiku (Eurostat).

Udeo je bio znatno veći među osobama koje su u riziku od siromaštva – čak 19,4 odsto, u poređenju sa 6,4 odsto kod onih koji nisu u tom riziku.

Na nacionalnom nivou, najveći procenat ljudi u riziku od siromaštva koji nisu mogli da priušte adekvatan obrok zabeležen je u Slovačkoj (39,8 odsto), a zatim slede Bugarska (37,7) i Mađarska (37,3 odsto). Sa druge strane, najniži udeli zabeleženi su na Kipru (3,5 odsto), u Irskoj i Portugalu (obe zemlje po 5,1 odsto).

Mogućnost da se obezbedi obrok sa mesom, ribom ili vegetarijanskom alternativom svakog drugog dana jedan je od pokazatelja koji se prate na nivou domaćinstava kako bi se izračunala stopa ozbiljne materijalne i socijalne deprivacije.

Ovaj pokazatelj je deo šire metrike koja meri rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti i koristi se za praćenje ključnog cilja u oblasti borbe protiv siromaštva i socijalne uključenosti u okviru Akcionog plana Evropskog stuba socijalnih prava (European Pillar of Social Rights).

Domaćinstva u Srbiji troše veći deo raspoloživog dohotka na osnovne potrebe

U Srbiji gotovo tri četvrtine domaćinstava živi od plate do plate i finansijski je ranjivo i osetljivo na ekonomske šokove.

Kako je pokazala Anketa o stvarnim mesečnim primanjima zaposlenih i troškovima njihovih domaćinstava, koju je uradio Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS), 71,2 odsto domaćinstava ne može ništa da uštedi zbog nedovoljnih primanja.

Anketa je pokazala i da se 50,6 odsto ispitanika zbog ograničenog budžeta odriče putovanja, 16,6 odsto kulturnih sadržaja, 13,3 odsto se odriče kvalitetnih proizvoda, 11,2 odsto štedi na količini kupljenih proizvoda, a na ostalim stvarima štedi 8,3 odsto ispitanika.

Takođe, kod najvećeg procenta anketiranih, njih 60,4 odsto, zaposlena su dva člana domaćinstva, dok 25 odsto domaćinstava u Srbiji preživljava sa jednom platom.

Anketa je pokazala i da za mesečnu potrošačku korpu 11,5 odsto ispitanih izdvaja 55.000 dinara, njih 29,5 odsto od 55.000 do 80.000 dinara, 31,8 odsto od 80.000 do 120.000 dinara, a 27,2 odsto više od 120.000 dinara.

U Savezu samostalnih sindikata su naveli da se, kada se ovi podaci uporede sa raspodelom prihoda po članu domaćinstva, može videti da mnoga domaćinstva troše veći deo raspoloživog dohotka na osnovne potrebe, odnosno da tipično domaćinstvo u Srbiji troši nešto više od jedne medijalne plate, što može da znači ili da su zaposlena dva člana domaćinstva ili da je potrošnja pomognuta dodatnim poslovima, kreditima, sivom ekonomijom.