Očekivani ekonomski rast Srbije među najnižim u regionu

Polugodišnje prognoze privrednih kretanja svetskih država koje objavljuje Međunarodni monetarni fond (MMF) od izuzetne su važnosti, jer predstavljaju jednu od najuticajnijih analiza globalnih ekonomskih trendova.

Ove prognoze, objavljene u okviru izveštaja World Economic Outlook (WEO), pružaju detaljan pregled kretanja bruto domaćeg proizvoda (BDP), inflacije, zaposlenosti, javnog duga, trgovinskih tokova i drugih makroekonomskih pokazatelja za gotovo sve zemlje sveta. Njihov značaj leži u tome što služe kao osnova za ekonomsko planiranje i donošenje politika – ne samo vladama i centralnim bankama, već i međunarodnim institucijama, investitorima i privatnim kompanijama.

Budući da MMF ima pristup obimnim bazama podataka i neposrednu saradnju sa nacionalnim vlastima, njegove prognoze se smatraju referentnim okvirom za procenu stabilnosti, rizika i perspektiva svetske ekonomije.

Prognoze se zasnivaju na kombinaciji statističkih podataka, makroekonomskih modela i analitičkih procena koje izrađuju stručnjaci MMF-a u saradnji sa ekonomskim institucijama svake zemlje članice. Timove čine ekonomisti, analitičari i regionalni specijalisti koji koriste podatke o BDP-u, inflaciji, fiskalnim bilansima, monetarnoj politici, spoljnotrgovinskim odnosima i tržištu rada.

Na te podatke se nadovezuju i procene o globalnim faktorima – kretanju cena energenata, geopolitičkim tenzijama, klimatskim rizicima i monetarnoj politici velikih ekonomija poput SAD, Kine i EU. Iako su projekcije podložne promenama usled novih okolnosti, one predstavljaju ključni instrument za predviđanje ekonomskih trendova i oblikovanje strategija koje mogu pomoći državama i kompanijama da se prilagode promenama u međunarodnom okruženju.

Region uglavnom bez većih promena

U najnovijem izveštaju MMF nije menjao stope rasta crnogorske ekonomije u odnosu na prethodne prognoze iz aprila. Procenjeno je da će privreda Crne Gore u ovoj i narednoj godini rasti po stopama od 3,2 odsto, a u 2030. po stopi od tri odsto, što je potpuno isti tempo kao i u aprilskim projekcijama.

Za hrvatsku privredu se očekuje da će ove godine porasti za 3,1 odsto, mada će deficit tekućeg računa države biti znatno veći no što su pokazivale prolećne prognoze (-1,6 procenata BDP-a). U 2026. godini hrvatski ekonomski rast trebalo bi da uspori na 2,7 odsto, što je i dalje u skladu sa aprilskim predviđanjima.

S druge strane, MMF je ponovo značajno podigao procenu inflacije u Hrvatskoj, sa 3,7 na 4,4 odsto do kraja 2025. U narednoj godini rast potrošačkih cena trebalo bi ipak da uspori na 2,8 odsto. U aprilu su očekivali rast potrošačkih cena od 2,6 posto.

U oktobarskom izveštaju WEO, MMF za Srbiju predviđa značajno usporavanje privrednog rasta za celu 2025. godinu, uz prognoze koje je svrstavaju u donji deo tabele u poređenju sa većinom država nastalih na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.

Loše stanje računa

Projektovani rast za našu zemlju iznosi 2,4 odsto BDP-a za 2025. godinu, što je značajno usporavanje u odnosu na 3,9 odsto iz 2024. godine.

Pored već pomenute Hrvatske (+3,1 odsto BDP-a) i Crne Gore (+3,2 odsto BDP-a), srpski privredni rast za ovu godinu biće niži i od onog koji se predviđa za Severnu Makedoniju (+3,0), a na istom nivou kao i u Bosni i Hercegovini, dok se jedino za Sloveniju očekuje slabiji tempo – 1,1 odsto BDP-a, ali sa značajno više osnove.

Srbija sa prognoziranom inflacijom od 4,6 odsto za 2025. ima višu stopu od svih ostalih bivših jugoslovenskih republika, uključujući Crnu Goru (4,1 odsto), Hrvatsku (4,4 odsto), Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju (obe 3,5 odsto), te Sloveniju (2,5 odsto).

Uprkos tome što je rast Srbije ispod regionalnog proseka, on je iznad proseka kategorije u koju je svrstava MMF. Naime, za grupu „Evropa u razvoju“ (Emerging and Developing Europe), kojoj pripada i Srbija, prosečan rast u 2025. godini projektovan je na svega 1,8 odsto. Prosečna inflacija u toj grupi zemalja iznosi visokih 13,5 odsto, što znači da je Srbija sa 4,6 odsto znatno ispod proseka kategorije kojoj pripada.

Ipak, deficit tekućeg računa Srbije od čak 5,3 odsto BDP-a znatno je veći teret u odnosu na prosek te grupe, koji iznosi 1,1 odsto.

“Za smanjenje domaćeg rasta suštinski je odgovoran potpuno nefunkcionalan institucionalni ambijent koji negativno utiče na priliv direktnih investicija, uz oštru političku krizu koja traje već godinu dana i na koju vlasti nemaju adekvatan odgovor”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs ekonomista Saša Đogović. 

Prema njegovim rečima, nije ni čudo što svaka druga nemačka kompanija koja posluje u našoj zemlji ističe kako je trenutno najveći problem u Srbiji upravo institucionalni ambijent, kako je i naglašeno na nedavnoj konferenciji Nemačko-srpske privredne komore. Takođe, primetan je i veći izostanak javnih investicija, odnosno u međuvremenu je došlo do novih kašnjenja ranije planiranih ulaganja.

Dodatno, smanjena je tražnja domaćih turista, promet maloprodajnih trgovaca niži je od očekivanog, a zastoj građevinske industrije postao je zabrinjavajući, pogotovu u poređenju sa prethodnim godinama.

Upitan da prokomentariše stanje tekućeg računa, Đogović kaže da ovaj platno-bilansni deficit dolazi, između ostalog, i kao posledica smanjenja priliva doznaka iz inostranstva.

“Današnji ‘gastarbajteri’, za razliku od nekadašnjih, nemaju više izražene planove da ulažu u nekretnine u Srbiji – toga je sve manje. A kada se tome doda i rast deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni zemlje, uz pomenuto smanjenje direktnih investicija iz inostranstva, onda je i stanje na računu jasnije”, zaključuje Saša Đogović.

U svojoj reakciji na objave MMF-a, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja se u ovom trenutku nalazi na Godišnjoj skupštini MMF-a i Grupacije Svetske banke u Vašingtonu, rekla je da ovakva odluka Odbora izvršnih direktora MMF-a dodatno potvrđuje da se u Srbiji vodi dobra ekonomska politika.

„Sredinom godine, a nakon sprovedenih Konsultacija po članu IV Statuta, Međunarodni monetarni fond ocenio je da je Srbija dobro pozicionirana za upravljanje potencijalnim šokovima iz eksternog i domaćeg okruženja – devizne rezerve i depoziti Vlade su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne. Dobro odmerene makroekonomske politike donele su impresivne rezultate”, napisala je Tabaković u svom komentaru.

Kako je navedeno, Tabaković i ministar finansija Siniša Mali sastali su se u glavnom gradu SAD i sa direktorom Sektora za Evropu u MMF-u Alfredom Kamerom (Alfred Kammer), koji je istakao da se “od Srbije očekuje da na državnom nivou, na čelu sa predsednikom, analizira različite scenarije razrešavanja krize u vezi sa sankcijama NIS-u, uvažavajući činjenicu da te sankcije nisu samo ekonomsko, već i političko pitanje”.

Prema izveštaju WOE, privreda evrozone trebalo bi u ovoj godini da poraste 1,2 odsto, odnosno 0,2 procenta snažnije nego što je predviđeno u prethodnoj prognozi, dok se za 2026. očekuje rast od 1,1 odsto BDP-a. 

Sutra: Globalna ekonomija između političke neizvesnosti i ekspanzije AI