Očekujem da mladi stručnjaci i mikropreduzetnici budu glasniji

Nataša Vukmirović je preduzetnica, konsultant za liderstvo i organizacijski razvoj, kouč, mentor, supervizor. Direktorka je Međunarodnog instituta za koučing i mentorstvo (ICM). Osnivač je Akademije za koučing i pozitivne organizacije, Biznis koučing akademije i Koučing plus škole. Autorka je stručnih knjiga i drugih publikacija, koučing modela i alata.

Različite metodologije i pristupe u razvoju ljudi i organizacija učila je od mentora i učitelja iz regiona i inostranstva. Zalaže se da se koučing i mentorstvo prepoznaju kao sveobuhvatni pristupi i metode profesionalnog i ličnog razvoja, te dostizanja zadovoljavajućeg nivoa ličnog blagostanja.

Pitali smo Natašu Vukmirović šta je, po njenom mišljenju, obeležilo 2025. godinu?

Događaj godine  

– Proslavila sam kada je UNESCO uvrstio Diwali (Deepavali) na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Ovaj praznik simbolično proslavlja pobedu svetlosti nad tamom, dobra nad zlom i znanja nad neznanjem. U gotovo svim delovima sveta postoji proslava života i mnogi zanimljivi običaji, poput naših božićnih. Ipak, Diwali već dugo globalno služi kao podsetnik da je važno negovati unutrašnju svetlost i dobrotu. Prevazišao je okvire tradicije u kojoj je nastao. Naročito otkad se promoviše Zeleni Diwali, uz biorazgradive ukrase i ekološki vatromet bez dima. Mislim da smo blizu toga da ljudi prepoznaju štetnost buke koju proizvodi pirotehnika i odreknu se uznemiravanja ljudi i životinja tokom proslava.

Ličnost godine 

– Irena Joveva, poslanica u Evropskom parlamentu, za mene je ličnost godine. Njen naklon studentima iz Srbije simbolična je podrška energiji pozitivnih promena na Balkanu. Na međunarodnoj sceni prepoznajem krizu liderstva i manjak strasti za čuvanje zajedničkog dobra. To direktno utiče na javne politike i kvalitet života ljudi. Mnoge reforme kasne, naročito u oblasti obrazovanja koje ne prati tehnološka dostignuća. Zato će studenti širom sveta ostati u fokusu narednih godina. A s njima i osobe od uticaja koje prepoznaju važnost promene navika u razmišljanju koje donose bolji okvir za primenu znanja, i to u korist velikog broja ljudi.

Najbolji poslovni potez godine 

– Mogućnost da brzo i ugodno stignem od Beograda do Subotice donela mi je konkretnu olakšicu u organizaciji vremena kada tamo poslovno putujem, i puno razmišljanja o mobilnosti stručnjaka, potencijalnom razvoju novih malih biznisa, smanjivanju zagađenja jer je železnički saobraćaj zeleniji vid transporta ljudi. Nadam se mudrom upravljanju železničkim saobraćajem i dugoročnim održivim ciljevima koji prevazilaze potrebe dnevne politike. Drugi najbolji poslovni potez godine, koji je na mene ostavio pozitivan utisak, je onaj globalne strukovne organizacije Evropski savet za mentorstvo i koučing (EMCC Global) koja je omogućila međunarodnu akreditaciju liderima koji primenjuju koučing stil u vođenju ljudi. Dosad nijedan stil liderstva nije doživeo takvo priznanje.

Promašaj godine 

– Sve što se radi na štetu resursa, prirodnih i ljudskih, vidim kao promašaj. Nedovršeni proces globalizacije, gde većina ljudi nije ni osetila benefite, zamenjen je procesom defragmentacije. Smatram da bi svet bio puno bolji kada bi lidere vodile vrednosti poput transparentnosti, informisanja, edukacije, uključivanja građana u procese donošenja odluka. Svi vidimo da se nešto događa, ali u ovom trenutku je teško proceniti kuda smo, kao čovečanstvo i kao pojedinačna društva, krenuli. Globalni promašaj ove godine je dodatno pojačavanje osećaja nesigurnosti u ljudima.

Očekivanja u 2026. godini

– Očekujem da mladi stručnjaci i mikro-preduzetnici budu glasniji. Najfleksibilniji su, najbrže se prilagođavaju promenama, ali imaju nesrazmerno malo uticaja. Zato očekujem više neformalnih udruživanja, platformi za saradnju, inicijativa za unapređenje propisa. Treća grupa ljudi od koje imam pozitivna očekivanja su lideri u akademskoj zajednici. U svojoj struci očekujem dalji razvoj podrške liderima koji su dobri za ljude i planetu. Profesionalni koučevi podržavaju lidere i očekujem da razvijaju svest o sopstvenom uticaju na liderstvo, a ne samo pojedince. Od sebe očekujem da objavim dve knjige koje sam napisala i organizujem što više radionica za studente. Verujem u liderske potencijale mladih stručnjaka i konačno su društva u regionu sazrela da mogu da prihvate podršku koja se ne tiče samo profita i ličnih karijernih ciljeva, nego služenja zajedničkom dobru.