Očekujem nastavak pozitivnih performansi privrede Srbije

Mihailo Vesović je direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu i stekao zvanje diplomiranog inženjera industrijskog inženjeringa. Bio je sekretar Udruženja za metalnu i elektroindustriju PKS, nakon čega je imenovan za pomoćnika ministra u Ministarstvu ekonomije i privatizacije, a zatim u Ministarstvu trgovine i usluga.

Godine 2008. izabran je za potpredsednika Privredne komore Srbije, na dva mandata, gde se fokusirao na međunarodne ekonomske odnose. Tokom svog dugogodišnjeg rada u Privrednoj komori Srbije bio je i direktor Centra za inovacije, zamenik generalnog direktora i savetnik predsednika PKS za pitanja digitalne transformacije ekonomije i saradnje između nauke i privrede.

Učestvovao je u kreiranju prvog Programa podrške razvoju klastera; organizovao je učešće srpskih kompanija na velikom broju međunarodnih sajmova; predvodio je brojne međunarodne trgovinske misije; bio je zamenik kopredsednika Zajedničkog komiteta Srbija – Rusija; bio je predsednik Skupštine Nacionalnog komiteta za naftu; učestvovao je u sprovođenju velikog broja međunarodnih projekata EU i Svetske banke; i bio je koordinator kampanje Najbolje iz Srbije.

Pitali smo Mihaila Vesovića kakva su njegova predviđanja kada je reč o ekonomskoj situaciji u Srbiji do kraja ove godine.

Šta očekujete do kraja 2024. godine u ekonomskom smislu?

– Generalno očekujem nastavak pozitivnih performansi privrede Srbije, prvenstveno u vidu relativno visokih stopa rasta privredne aktivnosti, stabilnog deviznog kursa i finansijskog sektora, nastavka priliva stranih direktnih investicija, inflacije koja je u okvirima cilja monetarne politike, stabilnog tržišta energenata…

Dakle, očekujem nastavak makroekonomske stabilnosti koja je i osnova privlačenja stranih direktnih investicija i postepenog oporavka kupovne moći stanovništva, nakon inflatornih pritisaka koje smo imali u prethodne dve godine. Napomenuo bih kreditni rejting, koji je sada na nivou BB+ sa pozitivnim izgledom da dođe do unapređenja u narednih godinu dana, čime bismo konačno ušli u red zemalja sa investicionim rejtingom koji podrazumeva veću sigurnost ulaganja za domaće i strane investitore.  

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– Sve je stvar životnih okolnosti, ali i poslovnih prilika. Ukoliko ste mladi bračni par – treba što pre obezbediti i stan, a ukoliko imate dobru priliku za privatni posao – onda je investiranje takođe opravdano, bez obzira na trenutne uslove na finansijskom tržištu. Trenutno imamo postepeno relaksiranje monetarne politike, odnosno smanjuju se kamatne stope (Narodna banka Srbije je nedavno prvi put posle tri godine odlučila da blago spusti referentnu kamatnu stopu sa 6,50 na 6,25 odsto). Za očekivati je da se to nastavi do kraja godine, možda da ta ključna bankarska stopa padne i na 5,5 odsto.

Ukoliko možete da čekate, bolje je sačekati jedno pet-šest meseci kada se očekuje da stope budu povoljnije, ali biznis i život često ne mogu da čekaju. 

Gde biste najpre investirali danas – u akcije na berzi, zlato, nekretnine…?

– Međunarodno tržište, pa i berze u okviru njega, je volatilno, posebno u periodu neizvesnosti koja je jedna od najprimetnijih karakteristika današnjeg poslovnog okruženja. Cena zlata i plemenitih metala se mesecima kreće na rekordnom nivou, što upravo govori o interesovanju za ovu čvrstu imovinu u vreme kada je ulaganje u drugu vrstu imovine ipak rizičnije.

Međutim, svako vreme nosi i svoje prilike, mogućnosti za pozicioniranje na tržištu i stvaranje profita. Za pokretanje biznisa često nisu potrebna velika sredstva, niti velika proizvodna postrojenja. Lično bih pre ulagao u neku ideju koja ima tržišni potencijal, jer danas početnici u poslovanju su sutra značajni privrednici. To, naravno, ne znači da ljudi koji su dugo u privredi treba da budu obeshrabreni. Naprotiv, kroz izazove oni prilagođavaju svoje poslovanje i održavaju konkurentnost. 

Kako će se kretati tržište rada u narednom periodu?

– Prema poslednjim merenjima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u Srbiji je 9,4 odsto, što je ispod psihološke granice od deset procenata, a smanjenje nezaposlenosti na jednocifren nivo je Vlada Srbije odredila kao jedan od prioriteta ekonomske i socijalne politike i te rezultate sada vidimo. Imajući u vidu makroekonomske performanse koje su projektovane za naredni srednjoročni period, možemo reći da se vidi prostor za dodatno zapošljavanje i dalje smanjenje nezaposlenosti, postepeno se približavajući stopi od 7-8 odsto.

Naravno, treba naglasiti da mi i pored relativno značajne stope nezaposlenosti beležimo i nedostatak radne snage u mnogim privrednim delatnostima, pre svega uslužnim: građevinarstvu, saobraćaju, ugostiteljstvu, ali se to u poslednjih nekoliko godina primećuje i u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i pojedinim granama prerađivačke industrije. Iz tog razloga biće neophodno nastaviti sa privremenim uvozom radne snage, posebno kako bi se realizovali projekti u okviru inicijative „Skok u budućnost 2027“.

Šta očekujete od daljeg razvoja veštačke inteligencije?

– Razvoj veštačke inteligencije vidim kao neophodnost ukoliko želite da budete konkurentni na tržištu u dugom roku. Svi znamo da su u savremenom poslovanju tehničko-tehnološke inovacije i njihova primena u privredi osnova konkurentske prednosti. Od njih zavisi pozicioniranje na tržištu, posebno onom koje je visoko razvijeno, kao što je evropsko. Veštačka inteligencija je jedna od najsavremenijih oblasti naučnog istraživanja, koja zahteva i znanje i materijalno ulaganje, te kao takva treba da bude podržana i od strane države i od strane kompanija.

Kada govorimo o Srbiji, ulaganje u veštačku inteligenciju je jedan od prioriteta Vlade, o tome govori i usvajanje strateških dokumenata koji regulišu ovu oblast, kao i osnivanje Instituta za veštačku inteligenciju u Novom Sadu. Mislimo da će EXPO 2027 biti dobra prilika da se izvrši svojevrsna smotra dostignuća naših naučnika i privrednika na polju veštačke inteligencije i da se ona prikaže celom svetu.