Očuvanje ručne proizvodnje stakla kroz digitalizaciju

Digitalizacija je jedini način da se očuva nematerijalno kulturno nasleđe ručne proizvodnje stakla u Srbiji, koje posle više od 100 godina tradicije, polako zamire, zaključeno je na konferenciji “Kreativna ekonomija i nematerijalno kulturno nasleđe” koja je održana  povodom obeležavanja Međunarodnog dana nematerijalnog kulturnog nasleđa.

U toku je izrada VR naočara koje će zainteresovanima približiiti korake ručne proizvodnje stakla sa ciljem da podstakne kreativnu ekonomiju na lokalnom nivou i doprinese očuvanju umetničkih zanata i tradicionalnih znanjam , izjavila je prof. dr Hristina Mikić, direktorka inicijative Kreativno staklo Srbije, koja povezuje kulturno nasleđe, kreativno preduzetnistvo i privredu.

Ručna proizvodnja stakla našle su se 2023. godine na UNESCO listi svetske nematerijalne baštine kao transnacionalni element, na inicijativu zemalja u kojima je ovaj umetnički zanat izuzetno važan deo tradicije Francuske, Češke, Španije, Finske i Mađarske. 

Srbija, takođe, neguje znanja veštine i tehnike ručne proizvodnje stakla, gde spadaju i umetnički zanati graviranje, šlifovanja, oslikavanje, ecovanje i brušenje, koji su upisani na Reprezentativnu UNESCO listu.

Mnogim elementima sa UNESCO liste preti veliki rizik od nestanka. Zato je važno ispitati perspektive povezivanja nematerijalnog nasleđa i kreativne ekonomije u regionu Zapadnog Balkana, kao nove simbioze koja može doprineti održivosti nematerijalnog nasleđa, dodala je  profesorka Mikić.

Prema njenim rečima, staklarski ateljei mogu biti laboratorije cirkularne kreativne ekonomije, sposobni da stvore nove staklene materijale, kao i ravnopravni partneri najvećim industrijama potrošačima stakla – proizvođačima lekova, kozmetike, elektronskih uređaja, ambalaže, prehrambenoj industriji, itd., koji su u obavezi da recikliraju svoj stakleni otpad.

Na taj način cirkularna kreativna ekonomija povezuje znanja, veštine i prakse naših predaka u vidu nematerijalnog nasleđa, s jedne strane, i umetničke inovacije, sa druge, kreirajući dodatu vrednost kako kulturnom nasleđu, tako i industriji.

Na događaju je predstavljena specijalna edicija “Cirkularno staklo” kroz priče istaknutih umetnika u staklu, koji rade na očuvanju nematerijalnog nasleđa kroz cikularne prakse. Edicija je nastala u okviru projekta “Glassmaking Tradition meets Innovation” uz podršku Evropske unije i pokazuje kako umetnici mogu pomoći očuvanju i zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa i unaprediti njegovu klimatsku otpornost. Ona donosi više od 20 razgovora sa evropskim staklarskim umetnicima i kreativnim preduzetnicima koji svoje radove i proizvode prave od post-potrošačkog i vintidž stakla.

Na konferenciji su, pored Hristine Mikić, učestvovali i Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti i heritolog, Sandra Banjanin, urednica programa vizuelnih umetnosti u Kulturnom centru Zrenjanin i Dušan Medina, direktor Društva za kulturni razvoj “BAUO”  iz  Petrovca na Moru.