Od 1. aprila novi cenzusi za dečiji dodatak – najveći teret za samohrane roditelje

Vlada Srbije usvojila je novu uredbu kojom će od 1. aprila cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak biti povećan za oko 5.000 dinara, sa dosadašnjih 13.247 dinara na 18.000 dinara.

To znači da će pravo na dečiji dodatak moći da ostvare porodice čiji ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva, obračunat na osnovu primanja u poslednja tri meseca, ne prelazi cenzus od 18.000 dinara. Novom uredbom, za pojedine kategorije porodica propisan cenzus uvećan je za 20, odnosno 30 odsto i iznosi 21.600, odnosno 23.400 dinara.

Osnovni iznos dečijeg dodatka za dete za koje je ostvareno pravo iznosiće 4.415,83 dinara, a po različitim osnovama može biti uvećan najviše do 80 odsto. Iznosi dečijeg dodatka usklađuju se dvaput godišnje, 1. januara i 1. jula, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Srbije u prethodnih šest meseci, a na osnovu zvaničnih statističkih podataka.

U razgovoru za Biznis.rs Vesna Mraković, nacionalna direktorka humanitarne organizacije SOS Dečija sela Srbija ističe da je dečiji dodatak namenjen deci iz materijalno ugroženih domaćinstava i predstavlja podršku za obezbeđivanje iole zadovoljavajućih materijalnih uslova za život mališana.

Ona smatra da je ova odluka dobra, ali ipak napominje da je istovremeno došlo i do povećanja cenzusa, što u praksi može dovesti do manjeg obuhvata dece koja ostvaruju pravo na ovu meru.

“Prema važećim pravilima, cenzus za četvoročlano domaćinstvo iznosi 18.000 dinara po članu, što znači da domaćinstvo ne sme privređivati preko 72.000 dinara. U takvim okolnostima, ukoliko oba roditelja u četvoročlanoj porodici primaju minimalnu zaradu, deca ostaju bez prava na dečiji dodatak. Posebno je osetljiva situacija kod jednoroditeljskih porodica, gde je cenzus 23.400 dinara po članu porodice. To znači da dvoje dece koja žive sa samohranom majkom ili ocem koji prima minimalnu zaradu neće moći da ostvare ovo pravo. Kada se istovremeno povećavaju i minimalna zarada i cenzus, postoji rizik da se praktično zadrži postojeće stanje, bez suštinskog proširenja dostupnosti pomoći”, navodi Mraković.

Prema njenim rečima, novčana podrška može značajno doprineti kvalitetu života, naročito kada se domaćinstvo ne suočava sa dodatnim, složenim izazovima. Ipak, najugroženije porodice se često susreću sa udruženim problemima zbog čega je nizak prihod samo deo šire slike.

“U takvim situacijama neretko postoji i potreba za podrškom da porodica prevaziđe te probleme, da se ojačaju kapaciteti roditelja da adekvatno brinu o deci i sebi, organizuju porodični život i zadovolje potrebe, uključujući i jačanje veština upravljanja kućnim budžetom i postavljanje potrošačkih prioriteta, u najboljem interesu deteta”, dodaje Mraković.

Zato je, smatra ona, pored novčane pomoći, važno obezbediti kontinuiranu podršku, poput savetovanja, finansijske edukacije, razvoja roditeljskih i životnih veština, kao i koordinisane lokalne usluge, kako bi deca imala stabilnije i bolje uslove za odrastanje.

“Svako peto dete u Srbiji živi u riziku od siromaštva što je alarm za društvo da sistemski reši problem siromaštva i socijalne isključenosti kroz multidisciplinarnu saradnju. Jedan od načina je i da se podrže humanitarne organizacije, poput naše, čiji je fokus upravo na programima podrške porodici u krizi, i njenom očuvanju“, zaključuje je Vesna Mraković, nacionalna direktorka humanitarne organizacije SOS Dečija sela Srbija.

Podsetimo, minimalna cena radnog sata u Srbiji od 1. januara iznosi 371 dinara, bez poreza i doprinosa, pa je prosečna minimalna neto zarada zaposlenog za 2026. godinu 64.554 dinara za 174 radna sata. Tako se najniže zarade u Srbiji, u zavisnosti od broja radnih sati, kreću od 59.360 do 68.264 dinara.

Direktorka Centra za mame, Jovana Ružičić, u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da povećanje cenzusa za dečiji dodatak predstavlja pozitivan korak jer omogućava većem broju porodica da ostvare pravo na ovu vrstu pomoći.

Prema njenim rečima, izmena dolazi u kontekstu šireg ekonomskog prilagođavanja, imajući u vidu i ovogodišnje povećanje minimalne zarade. Ipak, ona ukazuje da je sam iznos dečijeg dodatka i dalje nizak.

Kao ilustraciju, Ružičić navodi primer četvoročlane porodice sa ukupnim mesečnim primanjima od 60.000 dinara. Po ranijem cenzusu, takva porodica nije imala pravo na dečiji dodatak, jer je prihod po članu prelazio prethodni limit od 13.247 dinara. Međutim, sa novim pragom od 18.000 dinara, ove porodice sada ulaze u krug potencijalnih korisnika.

„Jasno je kako u Srbiji živi četvoročlana porodica sa 60.000 dinara, praktično na granici siromaštva. U tom kontekstu, ova mera jeste dobra jer obuhvata više ljudi, ali iznosi i dalje nisu usklađeni sa realnim troškovima života“, zaključuje Ružičić.

Ona ističe da nova uredba povećava prag za ostvarivanje prava, čime se otvara prostor da više porodica dobije pomoć, ali dodaje da bi bilo neophodno i povećanje samih iznosa.

„Dečiji dodatak je vrlo mali. Iako porodicama koje ga dobijaju znači, to nije iznos od kog dete može da se izdržava mesec dana. Sve je poskupelo i jasno je da je ovaj potez više usmeren na proširenje obuhvata nego na suštinsko povećanje podrške“, kaže ona.

„Bilo bi dobro da je i ta pomoć veća. Mislim da je neophodno povećati osnovne iznose i verujem da će do toga doći u nekom narednom periodu“, zaključuje Ružičić.