Od dobrog početka godine do duplo većih troškova proizvodnje

Godina koja je počela dobro, kada je reč o vremenskim uslovima i očekivanoj ceni, za malinare se završava naplatom samo 55 odsto predatog roda i gotovo duplo većim troškovima proizvodnje, kažu za Biznis.rs čelnici dva velika udruženja malinara – Dobrivoje Radović i Rade Drašković.

Početak godine bio je odličan, ali se situacija menjala iz meseca u mesec, opisuje 2022. iz ugla malinara Radović, koji je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije.

„Kada se kampanja bližila završetku, cena se na nivou cele Srbije kretala od 550 do 620 dinara za sortiment Vilamet. Onda su krajem avgusta pojedini veliki izvoznici i hladnjače oborili cenu sa 550 na 500 dinara, što smatramo kršenjem ugovora, jer je malina već bila predata – ali ne i naplaćena – kada su izašli sa nižom cenom“, kaže Dobrivoje Radović za Biznis.rs.

Rade Drašković iz Asocijacije malinara Srbije dodaje da se sredinom godine u javnosti pojavljivala i priča da malinari traže 800 dinara po kilogramu.

„Na nekim otkupnim mestima su ljudima govorili da će platiti 800 dinara po kilogramu, i onda je narod predavao malinu, da bi na kraju dobili 550 dinara, ako su uopšte nešto naplatili. Kasnije je cena dodatno oborena na 500 dinara po kilogramu. Uopšte, koncept akontne cene maline mi deluje kao prevara, jer se ispostavlja da ona ne znači ništa ako hladnjačari mogu da se dogovore da im je nešto preskupo i da na kraju plate manje“, naglašava Drašković u razgovoru za naš portal.

Kao razlog za pad cene malinarima je navođeno da je pala potrošnja malina na globalnom nivou zbog opadanja kupovne moći u celom svetu, a zbog energetske krize i inflacije koja se ubrzavala tokom cele godine za nama.

„Mogu da kažem da je u ovoj godini 55-56 odsto velikih hladnjača isplatilo malinu, odnosno da nama nije isplaćeno oko 45 odsto predate maline“, podvlači crtu Radović, dok Drašković naglašava da je 2022. bila naopaka godina za malinare, ali da je uveren da je hladnjačarima bila sasvim dobra.

Situaciju u kojoj su se našli proizvođači maline otežava to što su poskupeli svi inputi.

„Radna snaga je prošle godine koštala 3.000 dinara po danu, ove godine 5.000 dinara i više, dakle 70 odsto skuplje. Mineralna đubriva poskupela su 100 do 150 odsto, a kada je reč o hemiji za agrotehničke mere, neki preparati su skuplji i do 200 odsto. Cena proizvodnje kilograma maline porasla je, dakle, 150 do 200 odsto u odnosu na pre dve godine“, upozorava Dobrivoje Radović.

Naši sagovornici poručuju da je vreme da se pitanje plaćanja maline predate u otkup konačno reši.

„Ne može da se kupuje malina bez bankarske garancije. Ako neko kupi, on to mora da plati, a ove godine se desilo da nije plaćeno, mada – do Nove godine ima još desetak dana, hajde da ostavimo mogućnost da će možda platiti“, kaže Radović.

Na pitanje kako uopšte prepoznati sigurnog platišu među otkupljivačima, Drašković odgovara da iskustvo govori da su do sada najpouzdaniji bili – prekupci.

„Ispada da najbolje prođu oni koji odmah naplate svoju malinu, a to može samo kod prekupaca. Zato je važno da se poštuje dogovoreno i da se isplati po ceni po kojoj je rod predat“, kaže naš sagovornik iz Asocijacije malinara Srbije.

Radović upozorava da je takvo ponašanje otkupljivača dovelo do toga da je samo pet do 10 odsto malinara pripremilo svoje plantaže za sledeću godinu.

„Ostali nisu jer nemaju novca za novu kampanju, kad su u prethodnu uložili novac koji nisu povratili. Ne daj Bože da se sa malinom desi kao sa kupinom. Ranije je kupina gajena na oko 9.000 hektara, a danas se gaji na 1.000 do 1.500 hektara na nivou cele Srbije“, poručio je Radović.