Socijalne karte bolje rešenje od ograničenja cena?

Kontrola cena u suštini pomaže najugroženijim kategorijama stanovništva, ali ako nediferencirano vodimo ovu politiku, prema rečima dekana Ekonomskog fakulteta Žakline Stojanović, mi ni njima ne pomažemo, a način koji bi bio mnogo bolji je politika koja nije frontalno usmerena ka cenama hrane generalno, već zasnovana na socijalnim kartama.

Ona je gostujući na RTS-u istakla da bi se na taj način pomoglo upravo onima iz najnižih dohodovnih grupa. Kako je ocenila, u kriznim vremenima treba da se pomaže najugroženijim slojevima stanovništva.

Početkom novembra Vlada Srbije usvojila je Uredbu o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, tako da će još nekoliko meseci cene ulja, šećera, brašna biti ograničene.

Na pitanje da li može da se desi da se netržišne cene vrate kao bumerang, Stojanović je izjavila da imamo dve strane medalje – socijalnu komponentu i ekonomsku, o kojoj se nedovoljno vodi računa u našim uslovima.

“Tu brinemo o proizvođačima. O onima koji će sutra biti u prilici da ponude iste te proizvode i trebalo bi da budu u mogućnosti da te iste proizvode ponude po nižoj ceni. Jer suština ekonomskog razvoja zasniva se na činjenici da cena hrane treba da na neki način pada. A ako imamo rast cena hrane, onda ograničavamo mogućnost za rast ostalih sektora ekonomije, jer potrošnja u ostalim sektorima pada”, objasnila je Stojanović.

Govoreći o tome koliko na maloprodajne cene hrane utiču trgovačke marže, ona je navela da prema podacima koje ima, što se tiče poljoprivrednih proizvoda odnosno prehrambenih artikala, marža u najvećem delu iznosi između 20 i 30 odsto.

“Kod onih artikala koji se više prometuju marža može biti niža. Postoji prostor da se trgovačke marže smanje, ali ne tako što se kontrolišu cene, već tako što se obezbedi postojanje konkurencije, to nam pokazuje iskustvo razvijenih zemalja”, naglasila je Stojanović za RTS.