Od Osake do Surčina: Srpski paviljoni između ambicije i realnosti

Dok svet trenutno uživa u svetskoj izložbi Expo 2025 u Osaki, Srbija već neko vreme nestrpljivo gleda ka 2027. godini, kada će Beograd biti domaćin specijalizovane izložbe.

Biznis.rs je već pisao o planovima za sadržaj EXPO tematskog parka u Beogradu, a ovog puta bavili smo se zanimljivim poređenjem srpskih paviljona na pomenuta dva događaja.

Expo 2025 Osaka: Plutajuća šuma u zemlji izlazećeg sunca

Srpski paviljon na Expo 2025 u Osaki, nazvan „Plutajuća šuma“ (Floating Forest), delo je Aleatek Studija iz Hong Konga, pod vođstvom italijanskog arhitekte Danila Trevizana (Danilo Trevisan) i glavnog arhitekte Jakše Nikodijevića. Inspirisan Velikim ratnim ostrvom u Beogradu, paviljon kombinuje prirodne i urbane elemente, promovišući održivost i cirkularnu ekonomiju.

Sa površinom od 828 kvadratnih metara, paviljon se nalazi na Zapadnom ulazu i takozvanoj Earth Plazi, služeći kao fokusna tačka sa otvorenim pejzažnim karakteristikama i sadržajima za slobodno vreme.

Prvi sprat integriše javne, kancelarijske i multifunkcionalne prostore, uključujući restoran, suvenirnicu, konferencijsku salu i kancelarije. Drugi sprat, nazvan „Razigrana Srbija“, nudi interaktivnu izložbu koja kulminira u centralnom vrtu vidljivom sa fasade paviljona.

Paviljon je dizajniran sa mogućnošću rastavljanja, pri čemu je oko 95 odsto elemenata reciklabilno, što odražava globalnu perspektivu cirkularne ekonomije. Iako tačan budžet izgradnje nije javno objavljen, poznato je da je vrednost ugovora za nadzor radova iznosila 540.000 evra sa japanskim PDV-om, prema podacima Ministarstva trgovine.

Expo 2027 Beograd: Ambiciozni planovi za domaći teren

Planovi za Expo 2027 u Beogradu nedavno su postali mnogo jasniji. Dizajn paviljona poveren je beogradskom studiju Artbeat Lab, na čelu sa dr Dušanom Jovovićem. Zgrada će imati podrum, prizemlje i osam spratova, sa maksimalnom bruto površinom od 30.000 kvadratnih metara, uključujući do šest podzemnih etaža. Izgradnja paviljona procenjena je na oko 40 miliona evra.

Paviljon će sadržati multifunkcionalne prostore, galerije, edukativne sadržaje, kao i administrativne i tehničke prostorije.

„Ono što je zanimljivo i što daje kontinuitet radu jeste da je u oba paviljona prisutan isti koautor – Jakša Nikodijević. Paviljon u Osaki je odličan, ali trenutno je teško govoriti o budžetima i planovima za beogradski EXPO, budući da je masterplan tek u razradi. Paviljon u Osaki ima za cilj da uz pomoć arhitektonskog izraza interpretira srpsku kulturu i prirodni pejzaž – da poveže temu „Igra(j) za čovečanstvo“ koja je dominantna na EXPO 2027, i da poveže prirodno i kulturno nasleđe zemlje”, ocenjuje arhitekta Marko Stojanović u poređenju naša dva paviljona.

U razgovoru za Biznis.rs on dodaje da se zelene fasade primećuju i unutar prostora i van njega, da su one ključne za promociju energetske efikasnosti, ali i kao „odraz zelenila u urbanoj sredini, vizija raznolikog života u budućnosti“.

Preduzeće Expo 2027 d.o.o. dodelilo je posao izrade sveobuhvatnog Expo master plana i integrisanje u prostornu celinu za potrebe specijalizovane izložbe i angažovanje glavnog arhitekte na period od tri godine grupi ponuđača koju čine Danilo Dangubić Architects, Studio za nove medije Galerija 12 i Ernst & Young Consulting.”

„Danilo Dangubić itekako radi na planu, ali čini nam se da pre septembra ove godine nećemo biti u mogućnosti da čujemo više detalja o Expou 2027 – jednostavno je prerano”, zaključuje naš sagovornik.

Sa druge strane, arhitekta Jakša Nikodijević kaže da različita podneblja oblikuju arhitekte na različite načine, što kulturom, što propisima, što potrebama, te je naš paviljon u Osaki spoj novih znanja koja su usvajana u procesu projektovanja.

„Da smo shvatili paviljon samo kao zadatak, nisam siguran da bismo uspeli. Ovako, iskombinovali smo i iskustva azijskih arhitekata, belgijskog arhitekte, i naravno, Danila Trevizana, osnivača našeg studija, i dobili željeni rezultat“, ističe Nikodijević

Posetioci i očekivanja

Organizatori očekuju više od četiri miliona posetilaca iz oko 120 zemalja tokom trajanja Expo 2027. Međutim, studija opravdanosti predviđa da će tri četvrtine posetilaca biti iz Srbije, većinom iz Beograda. Ni stručna javnost, a još manje laička, nije uverena u isplativost projekta, a zbog nedavnih katastrofa otvorene su “četvore oči” kada je u pitanju kvalitet radova.

Ako malo podrobnije analiziramo, postoje jasni razlozi zašto bi EXPO mogao biti isplativ:

1. Dugoročna infrastruktura
   Investicije u saobraćaj (pruga aerodrom-Surčin), komunalnu i energetsku infrastrukturu, mogu dugoročno koristiti Beogradu i regionu, bez obzira na sam EXPO.
2. Promocija Srbije na svetskoj sceni
   Prvi EXPO u ovom delu Evrope može pozicionirati Beograd kao mesto budućih događaja, sajmova i investicija. Brendiranje je skupo, ali može doneti nove prilike.
3. Turistički potencijal
   Ako i mali procenat od četiri miliona očekivanih posetilaca ostane duže ili se vrati, to znači direktnu zaradu za ugostiteljstvo, transport, trgovinu i kulturni sektor.

Nažalost, postoje i jasne indicije na drugoj strani, da bi EXPO 2027 mogao biti neisplativ:

1. Dominacija domaće publike
   Studija opravdanosti navodi da će 75 odsto posetilaca biti iz Srbije, većinom iz Beograda. Dakle, umesto deviznog priliva to može biti preliv iz jednog džepa u drugi.
2. Visoki troškovi
   Samo nacionalni paviljon koštaće oko 40 miliona evra, a celokupan budžet EXPO-a procenjuje se u stotinama miliona. Ako se ne realizuju dodatni prihodi (sponzori, ulaznice, strana ulaganja), isplativost je pod znakom pitanja.
3. Neiskorišćena post-EXPO infrastruktura
   Primeri iz Milana 2015. i Šangaja 2010. pokazuju da su mnogi paviljoni i objekti postali „urbane rupe“ – preskupi za održavanje, a bez funkcije.

Dok je prisustvo Srbije na Expo 2025 u Osaki obeleženo inovativnim dizajnom i održivim pristupom, planovi za Expo 2027 u Beogradu pokazuju ambiciju i detaljnu razradu.

Ostaje da se vidi kako će se ovi planovi realizovati i da li će Srbija uspeti da ostavi trajan utisak na svetskoj sceni, da li će cela izložba biti isplativa i koliko će od izgrađene infrastrukture zaista biti upotrebljivo i u godinama posle izložbe.

Lisabon se preoblikovao svojom svetskom izložbom, a da li će Surčin i Donji Srem uspeti da postanu novi ekonomski “hab”, posle “gašenja svetala” posle dve godine, ostaje da se vidi.