Ograničenje broja dana za vozače u Šengenu osetiće i privreda i građani: Prevoz robe će stati

Odluka da se od 12. oktobra profesionalnim vozačima sa Balkana ograniči broj dana u Šengenu dovešće ih do egzistencijalnih problema, prevoznike do bankrota, a posledice će osetiti i privreda i građani jer će prevoz robe stati. Ovo je zaključak okruglog stola na temu – „Izazovi za prevoznike u drumskom saobraćaju Zapadnog Balkana i putevi unapređenja“, koji je održan na Beogradskom sajmu u okviru Sajma teretnih vozila i Dana srpskih prevoznika 2025.

Kako je u uvodnom izlaganju rekao Neđo Mandić, direktor Udruženja međunarodnih drumskih prevoznika Srbije MT, opravdano se plaše ove situacije jer su se još pre dve godine obraćali Evropskoj komisiji ovim povodom, ali nije bilo razumevanja.

“Moramo se boriti dok ne ostvarimo ciljeve, a to su izjednačavanje prava naših vozača sa vozačima iz šengenskog prostora i traženje prelaznog rešenja – obračuna efektivnog radnog vremena u satima. Ukoliko se izlaz iz ove situacije ne pronađe, doći će do poremećaja u lancima snabdevanja”, istakao je Mandić.

Gotovo 100 odsto vremena, tačnije od 98,5 do 99,5 procenata, vozači provode u zoni Šengena, istakao je Aleksandar Spasić, generalni sekretar MT, napomenuvši da će građani i privreda tek postati svesni onoga što već jesu vozači i prevoznici.

“Doći će do povećanja cena proizvoda, ali i njihove nestašice, a takođe će biti i više novih vozača sa manje iskustva, što može dovesti do većeg rizika od nezgoda i grešaka”, istakao je Spasić.

Posebno je skrenuo pažnju da se nove mere uvode kako bi se sprečio ulazak ilegalnih migranata, traženje azila, rad na crno, terorizam i trgovina ljudima.

“Naši vozači ispunjavaju sve uslove i obaveze, ali su i pored toga izloženi kaznama, hapšenjima, deportacijama”, upozorio je Spasić.

Predstavnici prevoznika istakli su da naši vozači ne predstavljaju nikakvu pretnju, te da im se uskraćuju osnovna ljudska prava. Smatraju da je potrebno iz odluke izuzeti profesionalne vozače, a vreme računati realno – po satima.

“Ukoliko se pravilo ne promeni, fabrike će stati, a firme koje smo gradili decenijama će se ugasiti”, poručili su.

I predstavnici vozača upozoravaju da će oni i njihove porodice biti egzistencijalno ugroženi, te da će morati da napuste zemlju, a onda se postavlja pitanje – ko će voziti robu sa Balkana.

“Radimo u otežanim okolnostima, kao regularni radnici, ali izloženi targetiranju, deportaciji, kažnjavanju i diskriminaciji. Potrebno je liberalizovati zakone”, smatraju.

Predstavnik Ministarstva saobraćaja i infrastrukture rekao je da je ova tema pokrenuta još pre deset godina, kao i da se na nalaženju rešenja mora raditi zajedničkim snagama.

“Zabranom rada ugrožava se međunarodni drumski transport u Srbiji, a ukoliko se ova situacija ne reši do Nove godine biće velikih posledica”, poručio je.

Milica Dubljević iz Udruženja za saobraćaj Privredne komore Srbije istakla je da je reč o prioritetnom problemu, kao i da je još ranije, zajedno sa Privrednom komorom Bosne i Hercegovine, podneta zajednička incijativa da se ukinu restrikcije. Ipak, kako je navela, nisu dobili zadovoljavajuć odgovor.

“Kao posledice doći će do povećanja cena, biće ugrožene ekonomije, ali i investicije koje su već u toku realizacije u Srbiji, kao i one koje tek treba da se realizuju”, navela je.

Kakva je situacija u drugim zemljama Balkana?

Drumski saobraćaj je krvotok privrede od Bosfora do reke Une, rekao je na skupu koordinator u Konzorcijumu logistika Bosne i Hercegovine Velibor Peulić. Poručio je da će odluka Evropske unije (EU) za posledicu imati preseljenje mladih vozača u evropske zemlje, te da će se roba, koju ova zemlja uvozi dnevno u količini od 40 miliona tona, tražiti u Turskoj.

“Balkan izgubi 3.000 godina čekajući na granici, a niko od vozača nikada nije odvezao kamion i tražio azil. Zbog toga pozivam na sabiranje na Balkanu i saradnju sa Turskom”, rekao je Peulić.

Zadržavanje na granicama još je jedan ključni problem, ukazao je i Zijad Sinanović, direktor Sektora za transport i komunikacije Vanjskotrgovinske komore Bosne i Hercegovine, dajući za primer čekanje na Batrovcima. Naglasio je da državnici ovo pitanje bez odlaganja moraju pokrenuti na svojim sastancima sa predstavnicima EU.

I iz Severne Makedonije je poručeno da se suočavaju sa problemom zadržavanja na granicama, povećanim administrativnim zahtevima iz EU, ali i da vozači kao profesija postaju sve manje atraktivni. Istaknuto je i da se 95 odsto uvoza i izvoza obavlja drumskim transporotm, te da je to kičma trgovine.

„Ovaj sektor je ključan za nas, tako da će konkurentnost naše privrede biti ugrožena. Neophodno je zajedničko rešenje, a ključni izazov je i digitalizacija. Potrebno je stvoriti zajedničku bazu podataka i jačati infrastrukturu“, navedeno je.

Predstavnici iz Albanije naveli su da preduzimaju ozbiljne korake u rešavanju ovog problema, da razgovaraju sa Evropskom komisijom, ali da još uvek nisu dobili bilo kakav predlog za rešavanje problema. Izneli su i saznanje da su se neke kompanije u Nemačkoj žalile povodom situacije koja sledi od 12. oktobra.

Nikola Veljović, vršilac dužnosti generalnog direktora Direktorata za kapitalne projekte i međunarodnu saradnju u Ministarstvu saobraćaja i pomorstva Crne Gore naveo je da je i ova zemlja naišla na nerazumevaje, ali da će biti još odlučniji, kao i da će biti partner ostalim zemljama Balkana.

“Reč je o jednakom tretmanu i poštovanju naših građana”, poručio je.

Privredna komora Crne Gore preduzela je aktivnosti, jer je tema na visokoj lestvici prioriteta i može da utiče na problem radne snage, posebno na činjenicu da srednjoškolci moraju da čekaju da napune 21 godinu da bi postali profesionalni vozači, a u tom periodu najčešće se opredele za drugu karijeru, naveo je Aleksandar Mitrović, sekretar Odbora udruženja saobraćaja.

Predstavnici Asocijacije crnomorskog regiona iz Turske istakli su da je ograničenje za vozače besmislica, koja će doneti problem i EU. Dodali su da se radi o desetinama milijardi uvoza i izvoza. Kao izlaz iz problema vide posebna administrativna rešenja u drumskom prevozu, nalik onima u avionskom i prekomorskom.

“Eurokrate su izgubile vezu sa situacijom na terenu. Zaboravili su da su u vreme korone vozači bili heroji koji su prevozili maske i respiratore. U pitanju je diskriminacija EU prema profesionalnim vozačima, a razlozi koje navode, poput migranata, problem su njihovog zakonodavstva, a ne naš”, naveli su.

Ljupka Siljanoska, zamenica direktora Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, navela je da će u petak biti održan još jedan sastanak sa predstavnicima Evropske komisije.

„Veoma smo svesni gorućih problema sa kojima se suočavaju prevoznici, posebno u vezi sa šengenskim pravilima, koja su postala još izraženija sa skorim uvođenjem Sistema ulaska/izlaska. Iako TCT ima ograničen uticaj u ovoj oblasti, jer ona spada u isključivu nadležnost Evropske komisije i država članica EU, ostajemo posvećeni prenošenju vaših argumenata i zabrinutosti Evropskoj komisiji i olakšavanju vaših koordinacionih napora na regionalnom nivou”, istakla je.

Nakon okruglog stola usledilo je zvanično otvaranje Sajma teretnih vozila, na kojem su predstavljene inovacije, oprema i usluge koje doprinose rastu industrije.

Sajam je otvorila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević koja je istakla da međunarodni transport predstavlja važnu oblast i ključnu kariku za funkcionisanje cele privrede Srbije.

“Jedan od najvažnijih izazova je ograničenje boravka naših vozača u Šengen zoni. Od prvog januara Rumunija i Bugarska su ušle i kopnom u ovu zonu, što Srbiji stvara probleme. Vlada, Ministarstvo i udruženje prevoznika pokušaće da reše i ovo veoma važno pitanje. Pored toga, poboljšanje uslova za pristup tržištu, naročito zemljama EU, jedan je od veoma značajnih aspekata rada Ministarstva, kao i dalja digitalizacija postupaka, povezivanje sa drugim državnim organima i insitucijama, kao i uvođenje elektronskih dokumenata. Želimo da naši prevoznici budu konkurentni i da mogu olakšano da posluju”, rekla je.

Na otvaranju sajma obratio se i načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević, koji je rekao da je u današnje vreme, kada privreda naše zemlje napreduje i kada je učestvovanje komercijalnih vozila sve učestalije, imperativ da se očuva što povoljnije stanje bezbednosti saobraćaja na putevima.

“Jedan od naših prioriteta je da u predstojećem periodu unapredimo kapacitete što se tiče kontrole tahografa, u cilju unapređenja bezbednosti vozača teretnih vozila i svih učesnika u saobračaju”, naveo je.

Sajam se održava u Hali 1 Beogradskog sajma, a završava se u u četvrtak, 11. septembra u 19 sati. Ulaz je besplatan.