Ograničenje marži od 20 odsto i za akcijske cene, dodatna zaštita za dobavljače

Vlada Srbije četvrti put je izmenila Uredbu o ograničenju trgovinskih marži. Ekonomista Saša Đogović u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da konstantne izmene i dorade jedne te iste uredbe u mnoštvu drugih propisa otežavaju poslovanje i na investitore deluju destimulišuće.

“Ovo je jedan pravni lavirint propisa u okviru jedne uredbe, gde se država nameće kao neki arbitar iznad samog tržišta, umesto da se prepusti na bazi zakonskih akata da samo tržište uređuje te odnose. To samo po sebi govori da je Srbija daleko od neke tržišne ekonomije koja se zasniva na čistim, transparentnim pravilima igre, nego se mere donose ad hoc po potrebi i uglavnom političkim interesima”, navodi Đogović.

Kako kaže, u Srbiji vlada nepredvidiv poslovni ambijent visokog rizika, što je limitirajući faktor koji odvraća i druge potencijalne investitore. On podseća da je uredba privremenog i ograničenog veka, da su tri meseca već prošla i da je na pola puta do ukidanja.

“U hodu se vide nedostaci uredbe, pa se onda ona dalje nadograđuje. To je kao rupa bez dna, a u stvari se se stvara jedan kafkijanski ambijent, gde imate mnoštvo propisa koji otežavaju poslovanje i u svakom slučaju su destimulišući za investitore. A sve u nekoj službi zaštite potrošača. Umesto da se jednostavno primeni koncept regulatora tržišnih mehanizama, a za to postoji Komisija za zaštitu konkurencije”, navodi Đogović.

Dodaje da bi ministarstvo trebalo da se bavi jačanjem konkurencije i privlačenjem novih trgovačkih lanaca i da se, ukoliko je to neophodno, donese novi Zakon o trgovini, umesto što se ide na neku vrstu populizma i donose se administrativne mere.

Šta donosi izmenjena uredba

Izmene i dopune Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, koja je stupila na snagu 29. novembra, donose nekoliko važnih novina. Pre svega, proširen je spisak namirnica za koje ne važi ograničenje fakturne cene na nivou cene od 1. avgusta 2025. godine, i to na smrznuto voće, med i čajeve.

“S obzirom na to da dobavljači meda, voća i čaja ne mogu po starim cenama da isporučuju robu, a da ne prave gubitke u poslovanju budući da su sirovine poskupele – njihove nabavne, odnosno fakturne cene, formiraće se slobodno, dok za trgovce i dalje ostaje ograničena marža koja se računa na tu robu”, saopštilo je Ministarstvo trgovine.

Izmenom uredbe jasno je definisano da se ograničenje marži od 20 odsto mora primenjivati u svakom trenutku, bez obzira na vrstu prodaje. To znači da se ograničenje stope primenjuje i na redovnu i na akcijsku cenu.

Uredba je, prema navodima resornog ministarstva, u ovom delu izmenjena kako bi se uklonila svaka manipulacija osnovicom za obračun marže tokom promotivnih perioda, čime se osigurava da sniženja proizvoda budu stvarna i u skladu sa proklamovanim limitima.

Kako uredba štiti dobavljače

Izmenom uredbe regulisan je detaljnije odnos između trgovaca i dobavljača, posebno onih koji koriste rashladne uređaje.

“Prepoznajući specifične troškove održavanja hladnog lanca, izmenjena uredba dozvoljava veći procenat naknada za ovu kategoriju. Ukupan iznos svih naknada koje trgovac na malo može da fakturiše dobavljaču koji kod trgovca ima postavljene zamrzivače sada ne može biti veći od 18 odsto od ukupnog neto iznosa na fakturama, što je realan trošak koji mogu da imaju”, navodi se u obrazloženju.

Opšti limit naknada ostao je na nivou od 10 odsto, ali su ukinuti fiksni procenti za logistički rabat, te se oni vezuju za iznose ugovorene na dan 1. avgust 2025. godine.

“Naknada za logistiku i otpad se priznaje kako je bilo ugovoreno na dan 1. avgusta, kako se ne bi poremetilo snabdevanje robom. Procenti ugovorenih logističkih troškova, kao i otpada i otpisa variraju od kategorije proizvoda i u ugovorima od 1. avgusta su realno procenjeni”, ističu u resornom ministarstvu.

Izmenom uredbe uvedena je nova zaštitna klauzula za dobavljače kako bi se sprečilo jednostrano prekidanje saradnje, odnosno, izlistavanje proizvoda iz asortimana. Ovom izmenom trgovcima na malo zabranjeno je da za vreme trajanje uredbe jednostrano izlistavaju proizvode iz asortimana i da značajno smanjuju porudžbine, što je uočeno da se dešava kao vid „odmazde“ prema onima koji doslovno poštuju i primenjuju uredbu.

Brisanje proizvoda sa liste ugovorenih proizvoda ili značajno smanjenje poručenih količina dozvoljeno je samo uz pisanu saglasnost dobavljača.

Izmenom uredbe jasno je naznačeno da se „of rabati“, koji su ograničeni na 10 odsto, odnose na svu robu koju dobavljač isporučuje trgovcu, bez obzira na to da li je roba pod uredbom ili ne.

Izmenom uredbe određena je i obaveza objavljivanja cenovnika na Portalu otvorenih podataka. Cenovnike, koje su trgovinski lanci u obavezi prema Uredbi da dostavljaju Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine, sada su u obavezi da dostavljaju na Portal otvorenih podataka koji će biti javno dostupni svim građanima od 9. decembra 2025. godine.

Izmena Uredbe predviđa i da je na računovodstvenim ispravama neophodno jasno navesti svrhu plaćanja kao i da su trgovci na malo dužni da sa dobavljačima zaključe anekse ugovora kojima usklađuju poslovanje sa novim odredbama.

Da li će prestanak važenja uredbe doneti novi talas poskupljenja?

O efektima ograničenja marži na maksimalnih 20 odsto govori se od početka primene uredbe, koja je stupila na snagu 1. septembra i važi šest meseci. Saša Đogović smatra da će se sa istekom uredbe sve vrlo brzo vratiti na staro jer sistemski uzroci nisu rešeni.

On kaže da postoje tri ključna uzroka koja utiču na inflatorna kretanja – loša poljoprivredna politika, sumnja u kartelizaciju tržišta i monopolsko ponašanje komunalnih preduzeća.

“Loša poljoprivredna politika ne prati klimatske promene i nema dovoljno investicija za sisteme za navodnjavanje. Stočni fond nam je permanentno u padu, zato imamo slabiju ponudu. Sa nalazima o kartelizaciji tržišta treba izaći u javnost, njih neko treba da odbaci ili potvrdi. Monopolsko ponašanje raznih komunalnih preduzeća odnosi se na cene usluga za odvoženje smeća, otpadne vode i slično, gde imamo izuzetno visoke dvoprocentne stope rasta na godišnjem nivou, ali ne znamo na osnovu čega su cene tih usluga baš toliko porasle”, ukazuje Đogović.