Ogroman broj preduzeća radnicima prošle godine isplaćivao minimalac, među najboljim “platišama” informatičari
26.9.2024 08:01 Autor: Marko Miladinović 7
Nema univerzalnog odgovora na pitanje koliki procenat zaposlenih koji prima minimalnu platu je „održiv“ za ekonomiju neke zemlje, jer to zavisi od specifičnih ekonomskih, socijalnih i kulturnih faktora. Viši procenat radnika sa minimalnom zaradom svakako se češće uočava kod ekonomija u razvoju.
Kada je reč o Srbiji, statistički posmatrano svi pokazatelji ličnih zarada, inflacije i potrošačkih korpi na kraju 2023. godine bili su viši nego godinu dana ranije, mada nisu rasli istim tempom.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost prosečne mesečne potrošačke korpe skočila je za godinu dana za devet odsto (na 101.545,64 dinara za tročlanu proodicu), a minimalne za 8,6 odsto (na 52.527,99 dinara).
Nominalni rast bruto zarada u istom periodu iznosio je 13,1 odsto, a 5,1 odsto realno. Drugim rečima, prosečne plate po ovoj statistici jesu ispratile i čak nadmašile stopu rasta godišnje inflacije, koja je u decembru iznosila 7,6 odsto.
Minimalna neto zarada po radnom času uvećana je u 2023. na 230 dinara, sa 201,22 dinara godinu dana ranije, što znači da su najmanje propisane neto zarade uvećane za oko 12,5 odsto nominalno na godišnjem nivou.
U zavisnosti od broja radnih sati u mesecu, minimalac je u 2023. godini iznosio između 36.800 dinara i 42.320 dinara neto, odnosno 49.399,14 dinara i 57.273,61 dinar bruto.
Prema podacima koje je portalu Biznis.rs ekskluzivno prosledila regionalna bonitetna kuća CompanyWall, ukupan broj privrednih društava koji je tokom 2023. godine isplaćivao prosečne bruto zarade niže od 55.000 dinara iznosio je 47.881. To je poražavajuća informacija kada se uzme u obzir da je prošle godine u našoj zemlji poslovalo 136.602 preduzeća i 119.684 preduzetnika, po evidenciji Agencije za privredne registre.
Procenat firmi sa “potplaćenim” radnicima opada kako se broj zaposlenih u njima povećava – u 2023. bilo je 993 preduzeća sa deset ili više zaposlenih, koje su u proseku isplaćivale bruto platu ispod 55.000 dinara, a 51 firma sa više od 50 zaposlenih.
Napomena:
Za potrebe našeg istraživanja sastavili smo tabelu kompanija sa najvećim mesečnim bruto ličnim primanjima. Ovo je podatak koji se dostavlja u obaveznim godišnjim finansijskim izveštajima i obuhvata – pored stalne bruto zarade zaposlenih – i sve eventualne dodatne naknade i bonuse, i informativnog je karaktera. Dobija se kada se ukupni troškovi zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda podele sa brojem zaposlenih i sa 12 meseci u godini.
To je najpribližniji dostupni parametar ličnih primanja. Svakako će one kompanije koje isplaćuju visoke naknade menadžerskim pozicijama imati prikazana i uvećana prosečna primanja zaposlenih – to je uobičajena pojava u celom svetu i zato smo ovom prilikom posebno obuhvatili preduzeća sa deset ili više zaposlenih, kao i preduzeća sa 50, te 100 ili više zaposlenih. Preduslov je i da posmatrane kompanije posluju bar pet godina – kako bi u obzir bila uzeta i njihova poslovna stabilnost, odnosno postojanost na tržištu.
Takođe, iz računice smo izostavili sportska udruženja i klubove jer je kod njih specifična fluktuacija zaposlenih – sportista – sa velikim naknadama i regulisanim dodatnim pravnim aktima, kao i humanitarna društva, u čijim isplatama naknada se uglavnom nalaze direktni korisnici dobrotvornih donacija.
Nasuprot tome, želeli smo po istom kriterijumu da izdvojimo ona preduzeća čiji zaposleni su beležili najveća mesečna lična primanja.
U kojim firmama su najveća prosečna primanja?
Ne postoji univerzalna formula ili preporučeni odnos dobiti koji bi trebalo da se isplaćuje kao plata zaposlenima, jer to zavisi od specifičnosti svake industrije, veličine preduzeća i privrednih uslova u svakoj državi ponaosob.
Ipak, postoje neki opšti principi i preporuke za “ponašanje” kompanija u zdravim tržišnim ekonomijama. Recimo, mnogi analitičari sugerišu da bi preduzeća mogla da dodele između 10 i 20 odsto svojih neto dobiti za povišice ili bonuse zaposlenima. U nekim industrijama se koristi odnos plata (na primer, ratio platnih razlika) između najplaćenijih i najmanje plaćenih radnika. U idealnom slučaju, ovaj odnos bi trebalo da bude u granicama između 10:1 i 20:1 za velike firme sa razvijenim menadžmentom.
Republički zavod za statistiku je izvestio da je prosečna bruto zarada obračunata za decembar 2023. godine iznosila 130.405 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 95.093 dinara. Medijalna plata, odnosno granica do koje je 50 odsto zaposlenih u zemlji primalo lične mesečne zarade, iznosila je 69.842 dinara neto, odnosno oko 95.777 dinara bruto.
Na listi domaćih preduzeća sa najvećim bruto ličnim primanjima dominiraju privredna društva iz sektora informacionih tehnologija. To se vidi i po izdvojenom segmentu deset prvoplasiranih firmi sa više od deset zaposlenih, gde je pet ovakvih pravnih lica, dok je na prvom mestu beogradski Valir d.o.o, koji se bavi nespecijalizovanom trgovinom na veliko.
Kada je reč o preduzećima sa više od 50 zaposlenih, na prvom mestu je MDS Informatički inženjering d.o.o, takođe iz Beograda, sa 1.512.402 dinara mesečno bruto po zaposlenom, za ukupno 97 radnika.
U priloženim tabelama vide se pojedina ponavljanja firmi sa većim brojem zaposlenih u kategorijama sa širim opsegom, i to je u principu dobar pokazatelj – osim toga da još jednom ističe važnost IT kompanija u domaćoj privredi.
Postoji nekoliko razloga zašto je važno da kompanije sa velikim brojem zaposlenih imaju bolji prosek plata u poređenju sa manjim kompanijama. Pre svega, veće kompanije često imaju veće resurse i mogućnosti za privlačenje i zadržavanje talentovanih radnika. Visok prosek plata može ih učiniti atraktivnijim poslodavcem.
Za razliku od manih privrednih subjekata, one mogu ostvariti ekonomiju obima, što im omogućava da smanje troškove po zaposlenom i istovremeno nude bolje lične zarade. U isto vreme, one neretko imaju stabilnije prihode i manje su podložne ekonomskim fluktuacijama, što im omogućava da ponude bolje plate i beneficije.
U ovom slučaju, to su primeri MDS Informatičkog inženjeringa, Microsofta, Inkopa, 3Laterala, Magna Pharmacije, Put-Investa – tri IT firme, dve građevinske i jedne faramaceutske.
Prosečna mesečna lična primanja u Microsoftu bila su 1.000.924 dinara, na ukupno 612 zaposlenih. To predstavlja značajan doprinos lokalnoj ekonomiji.
Takođe, na tabeli firmi sa najviše zaposlenih važno je napomenuti da ih je polovina u domaćem vlasništvu (Inkop, Put-Invest, Edepro, SMATSA, Interventure), i polovina u stranom (Microsoft, Nordeus, 3Lateral, Magna Pharmacia, SAP) – a od tih pet stranih, dve su kompanije došle iz inostranstva i otvorile svoja predstavništva u Srbiji (Microsoft, SAP), dok su preostale u jednom trenutku prodate stranim kupcima.
Pročitajte još:
Kada se govori o ukupnim godišnjim izdvajanjima za zaposlene na godišnjem nivou, apsolutni šampion u Srbiji je Elektroprivreda Srbije (EPS), sa 39.007.946.000 dinara.
To je i razumljivo jer je reč o najvećem poslodavcu u zemlji, koji je u 2023. imao 19.595 radnika, sa prosečnim mesečnim bruto primanjima od 165.892,43 dinara.
Melisa
27.9.2024 #1 AuthorNazalost,nasa realnost
Azra
27.9.2024 #2 AuthorZa većinu radnika u Srbiji plata za dva jaja dnevno, pseći parizer i hleb.
dimitrije
30.9.2024 #3 AuthorPa ti idi kod Alije u Bosnu
Boba321
28.9.2024 #4 AuthorSramota sta sve nase firme rade, mada polako sve dolazi u normalu
Maruška
28.9.2024 #5 AuthorSvi na minimalcu
Nik
30.9.2024 #6 AuthorNešto čudna ta matematika.. Milion mesečno na 500+ zaposlenih!? Možda ako je neko sebi isplatio 10m eur pa popravio prosek za par k eur zaposlenih..
BIJUTI27
6.10.2024 #7 AuthorCela Srbija je na bednom minimalcu..