Ogroman uticaj geopolitike na globalnu privredu, u Srbiji i dodatni izazovi

Snažan talas američkih carinskih tarifa potresao je globalnu ekonomiju u prvoj polovini godine, preteći da produbi postojeće poremećaje u međunarodnoj trgovini i finansijskoj stabilnosti.

Geopolitičke tenzije odavno nisu bile veće, ali utisak je na kraju godine da se većina zemalja za sada dobro “odbranila” od negativnih uticaja, jedna je od poruka sa devetog godišnjeg SEE NPL+ Finance Foruma, koji je održan u beogradskom hotelu Mona Plaza.

Učesnici konferencije – predstavnici regionalnih centralnih banaka i domaćih komercijalnih banaka, brokerskih kuća, investicionih fondova i kompanija iz sektora nekretnina – okupili su se da daju odgovor na pitanja da li će američke mere pokrenuti lančanu reakciju protekcionističkih politika širom sveta, što bi dodatno smanjilo investicije i usporilo rast.

Multinacionalne kompanije, koje svoje poslovanje oslanjaju na efikasnu i jeftinu prekograničnu trgovinu, suočavaju se sa rastućim troškovima uvoza i mogućim padom potražnje, dok centralne banke ostaju u nezgodnom položaju: jačanje tarifa može zakomplikovati borbu protiv inflacije, ali i oslabiti privrednu aktivnost, stvarajući dilemu koja preti daljim usporavanjem ekonomije.

Za sada su, pak, pokazatelji dobri.

„Svet je danas obeležen brojnim neizvesnostima, od američkih carina, do potencijalnih nestašica energenata. Carinske tarife SAD su obeležile prvu polovinu godine na globalnom nivou, ali čini se da se većina zemalja za njih ipak dobro unapred pripremila, pa je zato na svetskom, a posebno na evropskom nivou, ostvaren veći privredni rast nego što je bilo očekivano, s obzirom na okolnosti. Taj rast nije veliki, ali je prevazišao prognoze. U isto vreme, Kina je preusmerila svoj fokus na afričko tržiše i azijske zemlje iz svog okruženja”, objasnio je Savo Jakovljević, direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u Narodnoj banci Srbije.

Prema njegovim rečima, ni drugi faktori nisu zanemarljivi, poput klimatskih rizika, i CBAM regulacije, koja donosi nova prilagođavanja i dodatnu dozu neizvesnosti za privrednike u regionu. Kratkoročno gledano, svakako je situacija oko Naftne industrije Srbije glavna tema u našoj zemlji poslednjih dana.

Nadovezujući se na komentare eksperta iz NBS, Vladimir Bošković, član izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, istakao je da na globalnom nivou nema više recesije, ali da inflacija, uprkos smanjenju, ostaje uporna na određenim razvijenim tržištima.

“Kamatne stope se ‘normalizuju’, tu pre svega mislim na Evropsku centralnu banku, dok su američki Fed i Banka Engleske oprezniji – engleska centralna banka možda i najviše, što je razumljivo, s obzirom na još uvek povišenu inflaciju”, rekao je Bošković.

Prema njegovim rečima, niže kamatne stope znače, između ostalog, da naša zemlja može jeftinije da se zadužuje kod stranih kreditora.

Makroekonomske prognoze za Srbiju upućuju da će još neko vreme kamatne stope ostati blago povišene, uz stabilan dinar, ali i smanjenje kapitalnih investicija.

“Moram da napomenem, međutim, da je fiskalni prostor za manevrisanje sve ‘tanji’, pa ako bi se eventualno desila neka nova kriza, mogućnosti za reakciju kroz fiskalna prilagođavanja bile bi jako sužene”, napomenuo je Bošković.

Viceguverner Centralne banke Bosne i Hercegovine Emir Kurtić pokušao je da nađe optimističnu notu u aktuelnoj svetskoj situaciji, zapažanjem da je “u ovom trenutku ključna reč u celom svetu ‘otpornost’, a ako je iko šampion u tome – to su zemlje našeg regiona.”

Marko Danon, ekonomski savetnik u EY-Parthenonu, naglasio je da na strukturu rasta u našoj zemlji dosta utiče i depopulacija.

“Za proteklih deset godina Srbija je maltene izgubila deset odsto stanovništva. A treba uzeti u obzir i da su negativni efekti klimatskih promena veći u našem regionu nego u drugim zemljama Evrope, što utiče na energetsku sliku i na poljoprivredu. Od pozitivnih tokova, izlazak Nemačke iz recesije, iako bojažljiv, mogao bi da donese rast onim domaćim preduzećima koja izvoze na to tržište, pa i veću likvidnost posledično u celoj domaćoj privredi, koja je generalno snažno okrenuta tržištu EU”, rekao je Danon.

U svetlu dosadašnjih smanjenja kamata od strane ECB u godini na izmaku, konsenzus je da će njena eventualna prilagođavanja u 2026. biti marginalna, naravno ako ne bude većih inflatornih pomeranja ili skoka tražnje. S druge strane, očekuje se da će Fed u tom smislu biti aktivniji.

Rizici smanjene tražnje postoje u određenim izvoznim segmentima automobilske indsutrije ili eventualno u privatnom građevinskom sektoru.

„Kad su privrednici oprezniji, likvidnost je smanjena. Mislimo da je usled svih ovih dešavanja koja diktira geopolitika sistemom spojenih sudova moguće da će se nešto ponovo preliti. Ali ne vidimo smanjenje potražnje u finansijskom sektoru, tako da je to pozitivan pokazatelj, niti očekujemo značajna odstupanja od trenda rasta“, istakao je Vladimir Bošković.