Opera i šetalište ili luksuz za odabrane – šta Beograd zaista dobija na prostoru Sajma?

Najavljeno preuređenje prostora Beogradskog sajma u okviru projekta Belgrade Waterfront Marina ponovo je otvorilo važna pitanja budućnosti jednog od najznačajnijih javnih i kulturnih prostora u gradu. Prema saopštenju kompanije Beograd na vodi, hale 1, 2 i 3 biće sačuvane kao zaštićeno kulturno dobro i transformisane u novi kulturno-obrazovni i društveni centar, sa operom, školom, vrtićem i drugim sadržajima namenjenim građanima. Projekat se predstavlja kao spoj očuvanja nasleđa i savremenog urbanog razvoja.

Ipak, iz organizacije Ministarstvo prostora upozoravaju na rizike komercijalizacije, gubitak javnog interesa i dugoročne posledice po autentični duh Beograda.

“Prostor između Mosta na Adi i nekadašnjeg Starog železničkog, a uskoro pešačkog mosta, dobija savremeni okvir, pažljivo uklopljen u urbani ambijent nove gradske četvrti Belgrade Waterfront Marina. Hale 1, 2 i 3, kao zaštićeno kulturno dobro, zadržavaju svoj autentičan karakter i javnu namenu, postavljajući temelje za novi kulturni i društveni život ovog dela grada”, stoji u saopštenju Beograda na vodi.

Prema njihovim navodima, Hala 1 postaće novi centar kulturnih dešavanja u gradu, spajajući njen istorijski značaj, arhitektonsku posebnost i jedinstven ambijent pod prepoznatljivom betonskom kupolom sa dinamičnim i savremenim sadržajima.

Centralno mesto zauzeće operska scena, pozorište i kabare.

“Zamišljena kao ‘srce’ Belgrade Waterfront Marine, Hala 1 se nalazi u središtu zelene pešake zone. Kako bi se ispoštovale i poboljšale jedinstvene karakteristike zgrade, uz poštovanje istorijske suštine, biće primenjen koncept ‘kutije u kutiji’. Naime, pod kupolom Hale 1 biće izgrađene tri sale kao zasebne nove strukture, svaka sa sopstvenom akustikom. Glavna sala postaće nova operska scena, sa najsavremenijom opremom koja ispunjava standarde za izvođenje i najzahtevnijih međunarodnih muzičkih događaja”, navodi se u predstavljenom projektu.

Druga sala predviđena je za manju pozorišnu i baletsku produkciju sa inovativnom tehnologijom, dok je treća namenjena kabaretskom izvođenju.

“Dosledno prateći arhitekturu Hale 1, kafići, restorani i prodavnice oblikovaće dinamičan unutrašnji trg, savršen za događaje, sezonske markete i pop-up programe. Kružne galerije na prvom i drugom spratu nude raznovrsne sadržaje sa pogledom na spoljašnji trg i unutrašnjost kupole, dok mostovi i stepeništa naglašavaju prostranost i ritmičku strukturu”, precizira se.

Krov kabarea osmišljen je kao savremeni food hall, prostor iznad pozorišta nudi fine dining, a veliki gradski događaji odvijaće se na krovu operske sale.

Autor dizajna je jedan od vodećih britanskih arhitektonskih biroa WilkinsonEyre, koji u svom portfoliju ima brojne međunarodno nagrađivane projekte. Neka od njihovih zapaženih rešenja su ona za restuaraciju elektrane Battersea u Londonu, za One Barangaroo toranj u Sidneju, CIBC Square u Torontu ili Guangzhou finansijski centar, jednu od najviših zgrada na svetu.

Javni konkurs za rekonstrukciju Hala 2 i 3

Za Hale 2 i 3 predviđeni su javni konkursi, a plan je da one čuvaju svoj autentični karakter i arhitektonsku strukturu.

“Uvažavajući pre svega korist za širu zajednicu, predviđeno je da ove dve hale postanu dom škole, vrtića, savremene zdravstvene ustanove i kulturnih sadržaja, koji će biti namenjeni svim građanima. Javni arhitektonski konkurs, koji će biti raspisan ovim povodom, pružiće priliku za savremena i inspirativna rešenja, u duhu istorijskih vrednosti objekata i u harmoniji sa okolnim urbanim prostorom”, saopštila je kompanija.

“Prepoznatljive hale 1, 2 i 3 ostaju čvrsto utemeljene kao zaštićeno kulturno dobro, simbol bogate istorije i tradicije Beograda”, tvrde u kompaniji.

Struka tvrdi: Prenamena nije u javnom interesu

Urbanistkinja organizacije Ministarstvo prostora Božena Stojić u razgovoru za Biznis.rs ukazuje na to da je prostorni plan za Beograd na vodi obuhvatio ceo kompleks Beogradskog sajma. Prvobitno je bilo predviđeno da se hale 2 i 3 ruše, a hala 1 prenameni u operu, odnosno kulturno-komercijalni kompleks sa nedovoljno jasnim odrednicama šta će tu biti javno, a šta komercijalizovano.

“U toku javnog uvida građani i mnoga udruženja su poslali primedbe i izlazili u javnost sa zahtevom da se zaustavi rušenje i prenamena celokupnog kompleksa sajma. Javni uvid se završio javnom raspravom na kojoj nas je Komisija za planove obavestila da su oni čuli nezadovoljstvo građana i da se odustaje od rušenja hale 2 i 3, dok se hala 1 i dalje planira za operu”, ističe Stojić.

Ona dodaje da je najavljeno i da će hale 2 i 3 biti rešene kroz arhitektonsko-urbanistički konkurs, i da će imati javnu namenu.

“Ipak, ne treba da imamo nikakva očekivanja da će ova prenamena biti u javnom interesu, jer je ceo Beograd na vodi već unapred osmišljen i jasno je da je luksuz glavna odrednica. Ova urbanistička ideja koju sada možemo da vidimo u vidu rendera na Instagram profilu ministra finansija i kroz saopštenje, najpre, nije nikakav realan plan, već predstava za javnost. Verujemo da je svakome u Beogradu jasno da je marina za jahte, koja izgleda kao da smo usred Majamija, potpuno nerealna slika, ali što je važnije – potpuno nepotrebno rešenje, ukoliko je interes javnosti uopšte razmatran”, smatra Stojić.  

Svi renderi, ocenjuje ona, prikazuju da je cilj turistifikacija i komercijalizacija ovog dela grada, kao i da ciljnu grupu čine oni ljudi koji mogu da plate 12.000 evra za kvadrat stambenog prostora.

“Ovde nema reči o prosečnim ili siromašnim ljudima koji svakodnevno žive u stvarnom Beogradu i jasan je prikaz kako država vidi javne prostore – kao prostore za odabrano društvo, a mi ostali ovde nismo poželjni”, kaže Božena Stojić.

Ističe da su u ovom slučaju planiranja rešenja za javne prostore vrlo upitna.

“Mi smo u saopštenju Beograda na vodi dobili brojne informacije o javnim prostorima, novim parkovima, šetalištu sa hladom, biciklističkom stazom, otvorenim bazenom, panoramskim točkom – što je sve predstavljeno kao javni prostor za građane. Jasno je da ovi prostori, pre svega, nisu namenjeni za sve građane, kao i to da neće biti besplatni – štaviše, biće izuzetno skupi. Tu se nalazi ekskluzivni restoran za ‘gastronomski užitak’, marina za luksuzne jahte i otvoreni bazen sa ležaljkama i dodatnim sadržajem za članove jahting kluba. Sve to je nama predstavljeno kao javni prostor”, navodi Stojić.

Ko će platiti operu?

Pored toga, naša sagovornica ukazuje da je opera koja se najavljuje kao novi kulturni regionalni centar vrlo upitne izvodljivosti.

“U saopštenju saznajemo koja sve arhitektonska ostvarenja ima britanska firma koja je projektovala operu usred hale 1, ali ne saznajemo koliko će to da nas košta ni da li je to opravdan trošak. Takođe, kao javni prostor nam se predstavlja i čitav niz restorana, kafića i komercijalnih sadržaja koji će suštinski dominirati halom 1 nekadašnjeg beogradskog sajma – što u stvarnosti ne može da priđe ni blizu onome što javni sadržaji jesu, a posebno se ne može nazivati javnim dobrom”, predočava Stojić.

Urbanistkinja organizacije Ministarstva prostora nema dilemu da građani ovim rešenjem neće dobiti ništa i smatra da će zapravo biti na velikom gubitku.

“Ovo novo naselje, takozvana BW Marina, predstavlja većinski luksuzne stambene objekte u kojima cena kvadrata može otići i preko 12.000 evra u budućnosti, i to na javnom zemljištu. Mi gubimo izuzetno vredno javno zemljište kraj reke, na kojem već imamo sasvim funkcionalan sajamski kompleks regionalnog karaktera, kako bi privatna firma mogla da gradi i profitira. Pomenuti zeleni koridor ne doprinosi da ostatak Beograda ‘živi svoju svakodnevicu među drvećem’, već samo oni najbogatiji sa tu parkiranim jahtama. Ostatak građana realno živi među devet odsto zelenila u gradu”, upozorava Stojić.

Autentičan duh ovog dela grada kakav građani poznaju, ali ni sajam, neće biti sačuvani, jer to, kako tvrdi ona, nije cilj ovog plana.

“Ideja je da se obični građani i njihove potrebe potisnu iz ovog dela grada, a onda i dalje kako se bude gradilo. Takođe, ideja je da se slika grada potpuno izmeni. Sa jedne strane promene jesu deo jednog prirodnog ciklusa – i grad se prosto stalno menja. Ipak, ovde je problem što se prema ljudima koji žive u ovom gradu, a onda i prema objektima koji imaju značajno kulturno i arhitektonsko nasleđe, ova država odnosi kao da ne postoje i da bi najlakše bilo da se izbrišu”, naglašava naša sagovornica.

“Načelno, nije problem promena kao promena, već zašto do nje dolazi, sa kojim ciljem, za čije potrebe i kako to doprinosi čitavoj zajednici, odnosno kako joj nanosi dugoročnu štetu, a i pitanje je kako čuvamo istoriju”, zaključuje Stojić.