Opšti rast cena će se nastaviti, iako će inflacija početi da usporava

Ekonomista Mihailo Gajić u Beogradu vodi ekonomska istraživanja u organizaciji Libertarijanski klub, gde od 2014. godine prati ekonomske slobode, javne finansije, poslovnu regulaciju i reformu državne uprave.

Učestvovao je u nizu međunarodnih istraživanja, i ima nekoliko objavljenih radova u recenziranim publikacijama. Čest je gost domaćih medija na ekonomske teme, a ima i svoju kolumnu u američkom „The Economic Standard“ i francuskom „Les Contrepoints“.

Pitali smo Gajića šta je, po njegovom mišljenju, obeležilo 2022. godinu?

Događaj godine

– Rekao bih da je to rat u Ukrajini. Iako par excellence političko pitanje, on je sa sobom povukao i velike ekonomske posledice, kroz izolaciju ruske privrede putem sankcija Zapada i energetsku krizu u Evropi zbog prestanka nabavke gasa iz Rusije. Zasad ne deluje da je iole blizu kraj ovog događaja, a još dalje deluje normalizacija ekonomskih odnosa.

Ličnost godine

– Da izađemo iz domena ekonomije, za mene je ličnost godine Nikola Jokić, kao dvostruki MVP NBA lige, sa velikom šansom da dobije i treće priznanje zaredom. On predstavlja vrhunskog igrača koji se razlikuje od većine ostalih ne samo po fizičkoj konstituciji, nego i po mogućnosti sagledavanja igre holistički, a još uživa u tome što radi. Svi mi mogli bismo dosta da naučimo od njega.

Najbolji poslovni potez godine

– Mogao bih da izdvojim razvoj Deltinog Ananasa, kao nove velike platforme za elektronsku trgovinu, koja je krenula i sa akvizicijama u ovom sektoru. Ovo je primer domaće inovativne firme koja se oslonila na domaće resurse da bi razvila novi biznis, za koji bismo inače čekali stranu firmu da dođe i razvije ga za naše tržište.

Poslovni promašaj godine

– Zasad mi deluje da je preuzimanje Twitera od strane Ilona Maska (Elon Musk) najveći poslovni promašaj godine. Sudeći po do sada dostupnim informacijama, tu firmu je debelo preplatio imajući u vidu njene prave performanse, koje se nisu videle iz zvaničnih izveštaja o poslovanju i loše unutrašnje procedure, pa i direktno laganje investitora o tehničkom stanju njihove platforme. To ne znači da nova uprava neće uspeti da od Twittera napravi novu uspešnu priču, samo da su izazovi pred njima mnogo veći nego što se očekivalo.

U našem domaćem kontekstu, to bi svakako bilo upravljanje javnim preduzećima, poimenično Elektroprivredom Srbije i Srbijagasom, za čije potrebe će biti izdvojena skoro polovina ukupnog budžetskog deficita naredne godine.

Očekivanja u 2023. godini

– Deluje mi trenutno da će neki lomovi iz ove godine, kao što je sukob u Ukraijini i njegove ekonomske posledice, uključujući i energetsku krizu, da se nastave i u narednoj godini. Opšti rast cena će se nastaviti, iako će inflacija početi da usporava nakon prvog kvartala, ali će postati vidljivija neka fundamentalna kretanja koja za sada ne dobijaju toliki značaj. Posledice su još uvek inkrementalne, a to su deglobalizacija i ubrzanje procesa korišćenja veštačke inteligencije (AI) za automatizaciju usluga.

Pred nama se tek otvaraju neslućene mogućnosti napretka usled korišćenja veštačke inteligencije. Biće uzbudljivo svedočiti nadolazećim promenama.