Osiguravači izdvajaju deo premije za protivgradnu zaštitu, strelcima garantovana minimalna naknada

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede započelo je izradu Nacrta zakona o smanjenju rizika od grada i pozvalo zainteresovanu i stručnu javnost da se upozna sa tekstom nacrta i dostavi komentare, predloge i sugestije do 30. juna.

Kako se može videti u dokumentu, nacrtom novog zakona uspostavlja se jedinstven sistem za praćenje, prevenciju i ublažavanje posledica ove elementarne nepogode. Novi propis trebalo bi da zameni važeći Zakon o odbrani od grada iz 2015. godine i preciznije definiše nadležnosti države, pokrajina i lokalnih samouprava, kao i način finansiranja protivgradne zaštite.

Pored sredstava iz republičkog, pokrajinskih i lokalnih budžeta, predviđeno je da osiguravajuća društva izdvajaju deset odsto od uplaćene premije osiguranja useva i plodova za finansiranje protivgradne zaštite.

Za razliku od postojećeg, novi zakon preciznije uređuje status protivgradnih strelaca. Nacrtom je predviđeno da Srbija iz budžeta finansira angažovanje protivgradnih strelaca na neautomatskim lansirnim stanicama.

Istovremeno, uvodi se i minimalna naknada za njihov rad, koja neće moći da bude niža od deset odsto prosečne neto zarade u Srbiji. Broj strelaca za svaku protivgradnu sezonu određivaće Vlada Srbije na predlog nadležnog organa, u skladu sa potrebama sistema.

Tokom juna nevreme je u više navrata zahvatilo pojedine delove Srbije, a grad je registrovan na više lokacija u Vojvodini. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izrazilo je razumevanje za zabrinutost poljoprivrednih proizvođača i saopštilo da se potpuna procena štete očekuje nakon obilaska terena i procena nadležnih službi.

“Ministarstvo poljoprivrede obezbeđuje podsticaje za osiguranje poljoprivredne proizvodnje u iznosu od 40 do 60 odsto vrednosti premije osiguranja, dok u pojedinim područjima sa izraženijim rizicima podrška može dostići i do 70 odsto. Pored toga, brojne lokalne samouprave sprovode sopstvene programe podrške i dodatno sufinansiraju polise osiguranja, tako da u pojedinim sredinama ukupan nivo podrške dostiže i do 100 odsto vrednosti premije”, podsećaju u resornom ministarstvu.

Istovremeno, kako navode, ministarstvo kroz mere investicione podrške obezbeđuje i sredstva za nabavku i postavljanje protivgradnih mreža, pri čemu podsticaji iznose od 50 do 65 odsto prihvatljivih troškova investicije, u zavisnosti od područja i uslova konkursa.

Od grada do mraza – šta sve pokriva osiguranje poljoprivrede u Srbiji

Struktura osiguranih poljoprivrednih kultura u Srbiji u velikoj meri zavisi od geografskog područja. Kako za Biznis.rs objašnjava Nenad Prislan, rukovodilac Službe za underwriting poljoprivrede i razvoj produkata u Wiener Städtische osiguranju, u Vojvodini dominira osiguranje ratarskih useva, u centralnoj Srbiji najveće interesovanje je za osiguranje voćarskih, ali i ratarskih kultura, dok se u zapadnoj i južnoj Srbiji primarno osigurava voćarska i povrtarska proizvodnja. 

“Pored osnovnih rizika (grad, požar, udar groma) naša kompanija pruža žaštitu od dopunskih rizika. Među njima značajno mesto zauzima osiguranje od prolećnog mraza i obilnih snežnih padavina kod bobičastog voća, zatim oluje kod svih poljoprivrednih kultura, osiguranje rasadnika, kao i osiguranje stabala do stupanja u rod i u rodu od osnovnih i dopunskih rizika, uključujući oluje, snežne lavine, nagomilavanje snega i leda u krošnji, kao i odronjavanje i klizanje tla. Pored navedenih rizika, moguće je ugovoriti i osiguranje gubitka količine i kvaliteta kod dominantnih voćnih vrsta kao osnovni rizik”, navodi Prislan.

Na pitanje koja je prosečna cena osnovne polise osiguranja i koji su ključni faktori koji utiču na visinu premije, naš sagovornik kaže da se ona ne može uniformno iskazati budući da na visinu premije utiču mnogi faktori kao što su gradobitnost određene teritorije, lokacija i ekspozicija zasada prema osnovnim i dopunskim rizicima, osetljivost biljne kulture koja se osigurava, kao i brojni drugi elemneti.

“Wiener Städtische osiguranje pažljivo sagledava rizike kao i rezultate iz prethodnih godina i prvenstveno na osnovu pravila agronomske struke donosi odluke o cenama za svaku biljnu kulturu posebno kao i za svaku od preko 4.000 katastarskih opština na teritoriji Srbije”, dodaje on.

Kada je reč o Nacrtu zakona o smanjenju rizika od grada i delu koji se odnosi na obaveze osiguravajućih društava, Prislan objašnjava da ona već više od deset godina izdvajaju deset odsto uplaćene premije za protivgradnu zaštitu.

“Ovim rešenjem se sredstva za zaštitu od grada izdvajaju od savesnih poljoprivrednika koji osiguravaju svoje useve i plodove, dok protivgradna odbrana štiti i poljoprivrednike koji svoje useve i plodove ne osiguravaju. Smatramo da postoje i drugi načini raspodele ovog opterećenja kako bi svi poljoprivrednici podjednako učestvovali u zaštiti svojih useva i plodova, a samim tim bi se protivgradna zaštita adekvatnije sprovodila”, zaključuje on.