Oštre kazne za “besplatno” učešće u promocijama gde je uslov kupovina proizvoda

Priprema novog Zakona o zaštiti potrošača ušla je u završnu fazu, a javna rasprava traje do 24. avgusta.

Razlozi za donošenje novog Zakona o zaštiti potrošača pokazuju koliko se tržište i potrebe građana menjaju, naročito u eri digitalizacije. Iako je važeći zakon iz 2021. godine bio važan iskorak – doneo je bolje usklađivanje sa evropskim propisima i ojačao institucije koje se bave zaštitom potrošača – praksa je pokazala da postoje i nedostaci.

Najveći problemi uočeni u primeni aktuelnog zakona odnose se na tri ključne oblasti – nedovoljno razvijen sistem za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, nedostatak posebnih pravila za digitalne sadržaje i usluge, kao i neusklađenost sa novim direktivama EU koje uređuju zaštitu potrošača.

Jedan od najvažnijih ciljeva novog zakona jeste jačanje položaja potrošača kao slabije strane u tržišnim odnosima. Građani često nemaju dovoljno znanja, resursa ni vremena da se bore za svoja prava kada dođe do problema sa proizvodima ili uslugama.

“Novi propis zato predviđa bolju informisanost, jednostavnije mehanizme za ostvarivanje prava i efikasnije vansudsko rešavanje sporova. Poseban naglasak stavljen je na digitalnu sferu – prvi put se sistematski uređuju prava potrošača kada kupuju digitalne sadržaje, koriste onlajn usluge ili proizvode sa digitalnim elementima”, stoji u obrazloženju razloga za donošenje novog zakona.

Takođe, novi zakon donosi i jasnija pravila o garancijama, kao i modernizovane procedure za rešavanje sporova između potrošača i trgovaca. Usklađivanje sa evropskim direktivama (2019/2161, 2019/770 i 2019/771) omogućiće da građani Srbije imaju zaštitu uporedivu sa onom koju uživaju potrošači u EU, što je i deo obaveza naše zemlje u procesu evropskih integracija.

Dok je stari zakon imao 196 članova, nacrt novog broji čak 220 – što govori o obimu izmena i nameri da se preciznije regulišu brojna pitanja.

Dok neke organizacije traže da se produži period javne rasprave kako bi se građani bolje upoznali sa odredbama jer smatraju da su neke promene štetne, Zoran Nikolić iz Organizacije potrošača Kragujevca u razgovoru za Biznis.rs objašnjava šta je cilj novog zakona i koji su razlozi za njegovo donošenje.

“Suština novog zakona je da je to deo uredbe iz 2011. godine i da smo je prvi put implementirali u srpsko zakonodavstvo 2014. godine. Međutim, odredba koja je tada implementirana nije bila u skladu s direktivom EU, zato što je nama, verovali ili ne, zaista davala viši stepen zaštite. Dakle, ako me pitate, da li će tom izmenom biti derogirana neka prava – moguće je, jer je postojala norma koja je upućivala samo na to”, navodi Nikolić.

On dalje ističe da se ta EU direktiva primenjuje kako u hrvatskom zakonodavstvu, tako i u crnogorskom zakonodavstvu, u zemlji koja je kao i mi na putu ka Evropskoj uniji.

“Dakle, kada imamo, da tako kažemo, suprotstavljene propise, a kad kažem propise, mislim na zakone istog nivoa, primenjivaće se zakon koji uređuje određenu sektorsku oblast. I to je upravo negde suština priče. To je, da tako kažemo, sektorski pristup. Nije samo zakon o zaštiti potrošača usklađen sa direktivama o zaštiti potrošača. Recimo tu su i turizam, telekomunikacije i tako dalje. Zakon o elektronskim komunikacijama već sadrži odredbu da je za telekomunikacije, dakle mobilne operatore i kablovske, rok drugačiji. Dakle, to se polako uvodi, to je, da ponovim, taj sektorski pristup”, pojašnjava nove propise naš sagovornik.

Nikolić kaže da smo dužni da implementiramo relevantne direktive.

“Sutra će neko, potpuno opravdano, postaviti pitanje – pošto smo deo EU i obavezali smo se da ćemo primenjivati direktive – zašto niste primenili odgovarajuću direktivu”, smatra Zoran Nikolić iz Organizacije potrošača Kragujevca.

Novim zakonom uvedeno je novo pravilo koje se tiče oblika nasrtljive poslovne prakse.

“Do sada ih je bilo osam, a sada postoji i deveto. To je situacija kada se potrošači pozivaju na nešto ‘besplatno’, a onda moraju da kupe određeni proizvod ili uslugu. Primer su pozivi na ‘besplatnu’ večeru, izlazak i slično, a na kraju morate da kupite neki proizvod. To će biti definisano kao nasrtljiva poslovna praksa i zakonom će se strogo sankcionisati”, navodi naš sagovornik.

Takođe, prvi put se uvodi i poglavlje o digitalnom sadržaju i digitalnim uslugama. To je, zapravo, usklađivanje sa direktivama, a konkretna direktiva je iz 2019. godine.

“Tri direktive koje su sada u nacrtu zakona su iz 2019. godine. U međuvremenu je donet čitav niz novih direktiva. Zato i očekujem da će se u narednom periodu zakonodavstvo ponovo menjati, jer je to proces usklađivanja. I negde je dobro da usklađujemo zakonodavstvo. Sada, naravno, nekome se to više sviđa, nekome manje, ali, prosto, to su ugovorni odnosi”, zaključuje naš sagovornik.