Otkazan let, skuplje karte i produžen boravak – ko snosi troškove?

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku dovela je do otkazivanja brojnih letova. Hiljade putnika širom sveta ostalo je zaglavljeno na udaljenim turističkim destinacijama, a ovakva situacija za većinu njih znači neplanirano duži boravak uz znatno veće troškove.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije YUTA Aleksandar Seničić u razgovoru za Biznis.rs ističe da naši turisti nisu „zarobljeni“, kako se često može čuti u javnosti, već da u većini slučajeva postoji mogućnost povratka – samo je pitanje novca.

On objašnjava da situacija nije uporediva sa periodom pandemije korona virusa, kada je avio-saobraćaj bio gotovo potpuno obustavljen. Glavni problem su letovi koji su bili planirani preko destinacija zahvaćenih ratom, kao i oni koji su išli preko velikih avio-čvorišta u Dubaiju i Dohi, preko kojih se realizuje većina letova ka dalekim destinacijima.

„Tokom pandemije sve je bilo zatvoreno i fizički niste mogli da stignete kući. Sada letova ima, ali su oni zbog situacije značajno skuplji i to je trenutno najveći problem“, ističe on.

Seničić napominje da veliki broj ljudi putuje individualno i da država i turističke agencije nemaju tačne podatke o broju putnika na različitim destinacijama.

“Imamo putnike u Zanzibaru, bilo ih je i u Keniji, ali mislim da su se svi oni vratili. Bilo je ljudi u Indoneziji, na pojedinim ostrvima – deo njih se vratio, dok je drugi deo prešao na Tajland. Takođe, na Tajlandu imamo jedan broj turista, na Maldivima negde oko 50-60 ljudi, prema našim procenama. I imamo ljude koji su još u Dubaiju i u tom delu regiona koji je problematičan”, objašnjava Seničić.

Koje su obaveze turističkih agencija?

Prednost onih putnika koji su svoje aranžmane kupili preko turističkih agencija je to što imaju određenu vrstu zaštite.

“Turistička agencija ima obavezu da bude u kontaktu sa putnicima i da im obezbedi maksimalno tri dodatna noćenja ukoliko dođe do produženog boravka. Sve troškove preko toga putnici moraju da snose sami. Agencija koja im je organizovala putovanje ima obavezu da im obezbedi najpovoljnije uslove, što se i dešava jer su naši putnici na tim destinacijama dobili cene koje su daleko ispod realnih, tržišnih”, navodi Seničić.

Na pitanje šta će oni putnici kojima nije ostalo dovoljno novca da plate produženi boravak za više od tri dana, naš sagovornik kaže da ta regulativa nije pravljena za ratne situacije, već za okolnosti poput vremenskih neprilika ili tehničkih problema, kada se očekuje da problem bude rešen za dva ili tri dana. Dakle, nije reč o lokalnom pravilu, već o evropskoj i svetskoj praksi.

Ko je odgovoran za otkazane letove?

Kada je reč o samim letovima, odgovornost je na avio-kompanijama, a ne na turističkim agencijama.

„Agencija tu zaista ne može ništa da uradi jer letovi ne zavise od nje. Kada su letovi otkazani zbog rata avio-kompanije ne prihvataju obavezu da putnike prerutiraju na druge linije, odnosno da putniku pronađu neku drugu alternativu, već nude samo povraćaj novca za nerealizovan let“, kaže Seničić.

To u praksi znači da putnici dobiju novac za deo puta koji nije realizovan – na primer do Dubaija ili Dohe – ali potom sami moraju da doplate kartu do Beograda.

„Agencija nema obavezu da to obezbedi, ali ima dužnost da im, ukoliko oni to žele, pomogne da se pronađe najpovoljnija opcija. Putnici te troškove moraju sami da snose“, naglašava on.

Seničić objašnjava da nigde na svetu ne postoji osiguranje koje pokriva ovu vrstu situacije, a pogotovo kod nas gde je inače ima mali izbor putnih osiguranja.

“Takva je situacija svuda, na svim tržištima. Naših putnika ima možda negde više stotina, pretpostavljamo, po različitim destinacijama. Mi smo minorno tržište u odnosu na 35.000 Britanaca ili 40.000 Nemaca, koliko ih u ovom trenutku ima na tim destinacijama i ne razmišlja se o evakuaciji”, ukazuje on.

U javnosti su se pojavile informacije da pojedine države šalju avione po svoje građane, ali Seničić kaže da takve tvrdnje nisu tačne.

“Evakuacija je ono što se radi iz Izreala zato što je to ratom zahvaćeno područje i država se trudi da avionom građane odvede do najbliže moguće bezbedne destinacije, a u ovom slučaju to je Egipat. Dakle, evakuiše ih jer im je život ugrožen. U većini drugih situacija turisti se nalaze na destinacijama gde nema ratnih dejstava”, ističe Seničić.

Kada je reč o cenama, naš sagovornik kaže da su letovi poskupeli značajno, i po pet do deset puta, ali da sve zavisi od destinacije. Kao primer navodi situaciju sa grupom srpskih putnika na Tajlandu.

„Njima je bila ponuđena karta za oko 900 evra preko Istanbula do Beograda, ali su to odbili jer nisu želeli da plate. Sada ta ista karta košta oko 2.500 evra“, navodi on.

Strah nije dovoljan razlog za otkazivanje aranžmana bez penala

Kriza na Bliskom istoku uticaće na sektor turizma, a direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije YUTA Aleksandar Seničić uveren je da će se ovakva situacija odraziti i na planirana putovanja.

“Ljudi moraju da znaju da strah nije razlog za otkazivanje i da će verovatno morati da plate neke penale ukoliko otkazuju aranžman koji je agencija ne može da otkaže”, ukazuje on.

Međutim, Seničić napominje da je i u ovom slučaju pitanje o kojoj destinaciji. Putnici koju su direktno pogođeni situacijom, poput onih koji borave u Dubaiju, neće imati nikakvih problema – mogu da biraju da li žele povraćaj novca nazad, odlaganje putovanja ili da se sa agencijom dogovore da taj novac prebace na neko drugo putovanje.

“Kod drugih destinacija – kao što su Egipat, Turska, Kipar, dosta je problematično jer život u ovim zemljama funkcioniše potpuno normalno i avioni normalno lete.  Putnici ne mogu da otkažu ova putovanja ukoliko je agencija ušla u obavezu prema avio-kompaniji ili hotelu. Dakle, moraju da budu u kontaktu sa agencijom da vide koji su uslovi. Nažalost, na Kipru imamo low cost kompaniju Wizz Air koja odbija varijantu da vrati novac za bilo koji kartu jer oni redovno lete i tu mora da se računa da će se platiti neki penali ukoliko dođe do otkazivanja”, objašnjava on.  

Kada je reč o Egiptu, tu postoje određeni opšti uslovi, pa tako turisti 45 dana pre puta mogu da otkažu aranžman uz minimalne troškove.

“Sve zavisi da li je aranžman uplaćen po nekim posebnim uslovima. Ukoliko postoje veliki popusti onda verovatno postoje neki otkazni penali. Mi sada u Egiptu imamo par stotina turista. Oni potpuno normalno borave tamo, kao i na Kipru”, naglašava Seničić.

Naš sagovornik ističe da razume strah i zabrinutost, ali savetuje putnicima da ne žure sa odlukama naročito do letnje sezone.

“Ima dovoljno vremena za otkazivanje putovanja, ukoliko to bude bilo potrebno. Ako situacija eskalira tek onda će za putnike biti daleko povoljnije otkazivanje nego sada. Dakle, treba biti strpljiv i ne treba žuriti”, zaključuje on.

Negativne posledice za sektor turizma svakako su neizbežne, ali Seničić smatra da će neke zemlje u našem okruženju i ovom delu Evrope verovatno profitirati.