Otkupna cena mleka 55 dinara, potrošačka 145

Procene Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom kravljeg mleka distribuiraju otkupnim stanicama (mlekarama) oko 59 odsto od ukupne proizvodnje.

Od količine kravljeg mleka koje ostaje na gazdinstvu (oko 41 odsto) za ishranu članova gazdinstva i stoke iskoristi se oko deset odsto. Oko 22 odsto se preradi u mlečne proizvode (uglavnom sir i kajmak), a ostatak (oko devet odsto) proda se neposrednim potrošačima.

Zastupljenost kravljeg mleka u ukupnoj proizvodnji mleka na gazdinstvima iznosi oko 97 odsto, a ostalo čine ovčje i kozje mleko.

“U periodu januar–septembar 2024. godine proizvodnja konzumnog kravljeg mleka u mlekarama je povećana za 12,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano kvartalno, u III kvartalu 2024. godine došlo je do rasta u proizvodnji konzumnog kravljeg mleka od 15 odsto u odnosu na III kvartal 2023. godine”, navodi se u publikaciji Trendovi Republičkog zavoda za statistiku.

Otkupne cene kravljeg mleka smanjene su za 3,6 odsto u periodu januar–septembar tekuće godine u odnosu na isti period prethodne godine. U poređenju sa prosečnom cenom mleka prethodne godine, u prva tri kvartala tekuće godine zabeležen je pad cena mleka za 2,9 odsto.

Potrošačke cene kravljeg mleka smanjene su za 3,4 odsto u periodu januar–septembar tekuće godine u odnosu na isti period prethodne godine. U poređenju sa prosečnom cenom mleka prethodne godine, u prvih devet meseci tekuće godine zabeležen je pad cena mleka za 3,3 odsto.

“Na osnovu uporednog prikaza, možemo zaključiti da su otkupne cene kravljeg mleka, kao i potrošačke, ostale na stabilnom nivou u prvih devet meseci tekuće godine”, smatraju stručnjaci RZS-a.

Ipak, kada se pogleda uporedni prikaz analize otkupnih i potrošačkih cena, evidentno je da otkupljivači mleko kupuju po znatno nižim cenama od onih koje se nalaze na rafovima trgovačkih lanaca.

Najveća otkupna cena mleka, prema podacima RZS-a, zabeležena je u januaru 2023. godine – 65 dinara za litar. Ipak, u istom periodu cena mleka na rafovima iznosila je 150,9 dinara.

Najniža cena po kojoj su poljoprivrednici prodavali mleko otkupljivačima bila je u julu iste godine – 53,3 dinara. Potrošačka cena tada je bila 150,4 dinara.

Sa druge strane, u januaru 2024. godine otkupna cena mleka iznosila je 55,5 dinara, dok je prodajna bila 145,3 dinara. Kako pokazuju poslednji raspoloživi podaci, u septembru ove godine poljoprivrednici su litar mleka prodavali za 54,8 dinara, dok su ga potrošači plaćali po ceni od 144,8 dinara.

Ko se “ugrađuje” u cene proizvoda na rafovima?

Da su primarni poljoprivredni proizvodi nikad jeftiniji, dok je istovremeno hrana koja se ditribuira do krajnjih potrošača znatno skuplja, ukazao je u nedavnom razgovoru za Biznis.rs i agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

“FAO agregatni indeks hrane u novembru je bio najveći u poslednje dve godine. Struktura ovog indeksa sastoji se iz pet sektora – žitarica i uljarica, mleka, mesa, ulja i šećera. Skoro svi sektori u prerađivačkom delu imali su značajan rast indeksne vrednosti, jedino je indeks primarnih poljoprivrednih proizvoda imao pad, i to ne samo kod nas već globalno”, naveo je Galetin.

To, prema njegovom mišljenju znači da se „svako fino ugradio u cene proizvoda koji se nalaze u rafovima prodavnica”.

“U prehrambenom lancu od njive do trpeze prva karika je primarna proizvodnja, druga otkupljivači, odnosno prerađivači, i konačno trgovci. Prerađivači su imali lagodnu situaciju da su na bazi relativno jeftinog inputa, kao što su žitarice i uljarice, ugradili svoju prerađivačku uslugu na jednu lepu razliku u ceni. Posle njih se ugrađuju i trgovci sa svojim maržama”, objasnio je on.

Kako je istakao, na taj način litar mleka na rafovima prodavnica košta oko 130-140 dinara, dok je otkupna cena mleka kao primarnog proizvoda jedno vreme bila 40 dinara.

“To su stvari van ekonomske logike. Ako na to dodamo i vrlo snažan uvoznički lobi, koji je kod nas u Srbiji prilično aktivan, onda stvari postaju još jasnije. Naši poljoprivredni proizvođači potpuno su na vetrometini u nemogućnosti da sami sebe odbrane i zato im je potrebna država sa svojim podsticajima da bi opstali”, naglasio je Galetin.