Otpušteni jednim klikom – Kriza IT sektora briše radna mesta bez upozorenja

Zaposleni u kompaniji Oracle širom Sjedinjenih Američkih Država, Indije, Kanade i Meksika probudili su se 31. marta uz mejlove o otkazu koje je poslala uprava kompanije u šest sati ujutru, bez ikakvog prethodnog upozorenja. U eri ubrzanog razvoja veštačke inteligencije vesti o otpuštanjima više ne predstavljaju iznenađenje, ali način na koji se takve odluke sprovode sve češće izaziva polemike u javnosti.

Slični trendovi nisu zaobišli ni Srbiju. U proteklih mesec dana nekoliko IT kompanija zatvorilo je svoje poslovanje, a prve procene ukazuju da je bez posla ostalo oko 500 zaposlenih. Talas zatvaranja pokrenula je italijanska kompanija Lottomatica, koja je sredinom marta ugasila svoj ogranak u Srbiji, a ubrzo su usledila otpuštanja u kompaniji Block, kao i gašenje beogradske kancelarije Zendesk.

Posebnu pažnju javnosti izazvao je način na koji je Lottomatica u danu otpustila 348 zaposlenih u Srbiji. Naime, radnici su usred smene izgubili pristup korisničkim nalozima i internim sistemima. Iako su mislili da je u pitanju problem tehničke prirode, u istom danu su putem mejla obavešteni da se ogranak kompanije u Srbiji gasi i da više nemaju radne obaveze.

Predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo Mario Reljanović u razgovoru za Biznis.rs ističe da su mediji u Srbiji, što se Lotomattice tiče, preneli prilično generalizovanu priču koja ne odgovara u potpunosti svim činjenicama.

“Sasvim slučajno sam imao priliku da analiziram dokumentaciju koja je vezana za ovaj slučaj i mogu da prenesem dva utiska. Kompanija nije otpustila radnike usred radnog vremena, već im je uskratila pristup sredstvima za rad, prekinula proces rada i obavestila ih o tome da će biti pokrenut postupak utvrđivanja viška zaposlenih tokom kojeg će u naredna dva meseca ogromna većina zaposlenih biti otpuštena u skladu sa Zakonom o radu Srbije. To, pre svega, znači da će dobiti otkaz ugovora o radu zbog toga što je za njihov radom prestala potreba, što podrazumeva da će dobiti otpremnine i moći da se prijave Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi ostvarivanja prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti. U dva meseca tokom kojih će se formalno regulisati otpuštanje oni neće raditi, ali će dobijati zarade”, napominje Reljanović.

Naš sagovornik navodi da je ovakav postupak u potpunosti u skladu sa propisima Srbije koji se odnose na rešavanje viška zaposlenih.

On ističe i da će kompanija formalno nastaviti poslovanje, ali sa izuzetno malim brojem zaposlenih. Kako objašnjava, iz dostupne dokumentacije nije bilo moguće precizno utvrditi u kom vremenskom periodu, sa koliko zaposlenih i zbog čega nastavlja da radi. Ipak, prema njegovoj oceni, jasno je da će to trajati veoma kratko, najverovatnije radi okončanja određenih pravnih i administrativnih obaveza.

“Ovo je veoma važno u radno-pravnom smislu jer znači da se na radnike koji će biti otpušteni primenjuju pravila o višku zaposlenih – poslodavac će morati da donese i sprovede program rešavanja viška, što je daleko povoljnije nego da se ogranak jednostavno ugasi, kada ova prava radnici ne bi mogli da ostvare”, dodaje Reljanović.

Ipak, predsednik Centra za dostojanstven rad napominje da je, nezavisno od svih ovih činjenica, potpuno nejasno i prilično skandalozno postupanje poslodavca koji zaposlene usred radnog vremena, bez prethodne najave, ostavlja „odsečene“ od sredstava za rad, pa čak i zaključane u poslovnom prostoru zato što njihove sigurnosne kartice više ne rade.

“Jasno je da su bezbednosni razlozi uzrokovali ovakvo postupanje, ali postoje mnogo suptilnije metode kojima bi se postigao isti efekat, a da se ne zadire u dostojanstvo radnika koji su na ovaj način doživeli šok. Uobičajeno je da se pripremi zabrana pristupa sredstvima za rad, ali da se to saopšti na zajedničkom sastanku, na primer sa nekim iz kadrovske (HR) službe. Takođe, iako po zakonu nemaju obavezu da to učine, osnovna poslovna kultura nalaže da se radnici o ovako drastičnim merama obaveste nešto ranije”, ocenjuje Reljanović.

Radnici u EU zaštićeniji nego u Srbiji

Kada se uzme u obzir da u IT sektoru Srbije uglavnom posluju strane firme, postavlja se pitanje kakve obaveze one imaju prema zaposlenima prilikom gašenja svojih ogranaka u našoj zemlji.

“Obaveze prema zaposlenima su identične kao prilikom gašenja bilo kog drugog poslodavca. Iako je ogranak zavisni deo matične kompanije, u radno-pravnom smislu je prepoznat kao poslodavac, tako da su obaveze iste: svim radnicima treba isplatiti zarade, kao i sva druga zaostala primanja. Druge obaveze prilikom gašenja poslodavca ne postoje, kako u odnosu na ogranak tako ni u odnosu na bilo koji drugi oblik organizovanja (privredni subjekti sa svojstvom pravnog lica naravno mogu biti ugašeni kroz stečaj ili likvidaciju). Kod potpunog gašenja poslodavca, radnici nemaju pravo na otpremninu, niti se donosi poseban program rešavanja viška zaposlenih”, ukazuje Reljanović.

Kada je reč o praksi gašenja firmi u Evropskoj uniji, naš sagovornik ističe da sve zavisi od povoda za gašenje. Ipak dodaje da su u radno-pravnom domenu radnici u EU zaštićeniji nego u Srbiji, pre svega kada je reč o otkaznim rokovima i potencijalnim otpremninama.

“Srbija je već decenijama u prekršaju Konvencije Međunarodne organizacije rada o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, što znači da kao država ne poštujemo ni bazična, minimalna prava radnika kojem prestaje radni odnos, a koja su uspostavljena međunarodnim standardima. Ono što je takođe kvalitativna razlika jeste da radnici imaju više mogućnosti (i prava) da budu obavešteni o ovako značajnim i drastičnim odlukama, mnogo pre nego što se one finalizuju”, zaključuje Mario Reljanović.