Otvaranje nerezidentnog računa u Srbiji može biti komplikovan proces

Poslednjih godina, naročito od početka rata u Ukrajini, veliki broj nerezidenata započeo je ili nastavio svoje poslovanje u Srbiji. Jedan od prvih koraka stranaca koji dolaze u našu zemlju je otvaranje bankovnog računa.

Zakonom o deviznom poslovanju propisano je da nerezidenti mogu da otvore račune u domaćim bankama za držanje deviza i dinara bez ograničenja. Odluke Narodne banke Srbije (NBS) dalje razrađuju uslove pod kojima banke mogu otvarati i voditi račune za nerezidente.

“Iako su zakoni i podzakonski akti jasno definisani, praksa pokazuje da postoji niz problema u primeni ovih propisa. Na primer, banke ponekad odbijaju otvaranje nerezidentnih računa zbog složenosti zahteva u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranjem terorizma. Ovi propisi često zahtevaju stroge provere identiteta i izvora sredstava, što može dovesti do dugotrajnih procedura ili odbijanja otvaranja računa. Sukobi u Ukrajini i sankcije protiv Rusije su dodatno zakomplikovali otvaranje i vođenje nerezidentnih računa, posebno za državljane Rusije ili kompanije sa ruskim kapitalom. Uslovi za otvaranje računa za ove nerezidente postali su znatno restriktivniji, a platni promet sa Rusijom postao je otežan ili potpuno obustavljen u nekim slučajevima”, navode pravnici iz kancelarije Stojković Advokati.

Nerezidentni računi mogu biti devizni ili dinarski, a oba tipa računa mogu biti klasifikovana kao tekući ili depozitni.

“Devizni računi služe za vođenje deviznih sredstava i mogu biti otvoreni za tekuće transakcije ili depozite, dok se dinarski računi otvaraju u svrhu transakcija dinarskih sredstava nerezidenata i takođe mogu biti tekući ili depozitni. Tekući račun se koristi za obavljanje platnih transakcija i druge namene povezane sa uslugama koje banke pružaju svojim korisnicima. Na primer, nerezidenti mogu koristiti tekući račun za svakodnevne poslovne transakcije, kao što su uplate i isplate, plaćanje dobavljačima ili prijem uplata”, objašnjavaju naši sagovornici.

Depozitni račun, s druge strane, otvara se na osnovu ugovora o depozitu i može biti po viđenju ili oročen, sa otkaznim rokom ili bez njega. Depozitni računi se obično koriste za štednju ili kao sigurnosni depozit u poslovnim aranžmanima.

Nerezidenti imaju mogućnost otvaranja zajedničkog tekućeg ili depozitnog računa, gde više osoba može biti vlasnik računa. Ova opcija je korisna za poslovne partnere ili članove porodice koji žele da dele pristup sredstvima na računu.

Otvaranje nerezidentnih računa

Proces otvaranja nerezidentnog računa u Republici Srbiji zahteva podnošenje pisanog zahteva banci, uz priloženu dokumentaciju koja se razlikuje u zavisnosti od vrste računa. Najvažniji preduslov je pribavljanje nerezidentnog PIB-a (poreski identifikacioni broj).

“Važno je napomenuti da nerezidentna fizička lica nisu zakonski obavezna da pribave nerezidentni PIB, ali banke u praksi to mogu zatražiti, posebno ako procene da je potrebno na osnovu svrhe računa. Odlukom NBS, koja uređuje otvaranje i vođenje računa nerezidenata, nije propisana obaveza prethodnog pribavljanja nerezidentnog PIB-a. Međutim, u skladu sa Zakonom o platnim uslugama, banke imaju pravo da zahtevaju obrazloženje svrhe i cilja otvaranja računa, te mogu tražiti dodatnu dokumentaciju, uključujući nerezidentni PIB, što često čine u praksi. S druge strane, za pravna lica obaveza pribavljanja PIB-a je zakonski propisana, te je neophodno najpre pribaviti PIB, a potom podneti zahtev za otvaranje računa u banci”, navode advokati.

Nerezidentni PIB se izdaje onima koji obavljaju određene vrste poslova, kao što su poslovanje preko nerezidentnih računa, učestvovanje u investicijama, ili obavljanje drugih aktivnosti koje podležu oporezivanju u Srbiji. Ovaj broj je potreban da bi se nerezident mogao identifikovati u poreskom sistemu Srbije i kako bi se mogla pratiti njegova poreska obaveza.

Iako zakon ne nalaže obavezu otvaranja nerezidentnog računa, postoje određene situacije kada je to neophodno, kao što je trgovanje hartijama od vrednosti. U tom slučaju nerezident mora da otvori račun u domaćoj banci kako bi učestvovao na tržištu kapitala u Srbiji.

Takođe, predstavništva stranih pravnih lica moraju imati otvoren takav račun za obavljanje svojih aktivnosti.

Transfer dobiti u inostranstvo

Jedan od najvažnijih aspekata poslovanja nerezidenata u Srbiji je sloboda transfera dobiti ostvarene u Republici Srbiji na njihove račune u inostranstvu. Ovaj proces je relativno jednostavan i omogućava im da prenose sredstva koja su zaradili kroz poslovne aktivnosti u Srbiji.

Za razliku od slobodnog transfera dobiti, plaćanja po osnovu kapitalnih poslova kao što je prodaja udela u rezidentnom pravnom licu moraju biti izvršena na dinarski nerezidentni račun otvoren kod banke u Srbiji. Ovo je važno za kontrolu kapitalnih tokova i osiguranje da se sve transakcije odvijaju u skladu sa lokalnim zakonodavstvom.

Prilikom iznošenja (prenosa) sredstava sa nerezidentnog računa u inostranstvo, nerezident je u određenim slučajevima obavezan da pribavi potvrdu od Poreske uprave Republike Srbije da su sve obaveze izmirene. Ovo je propisano Zakonom o deviznom poslovanju, a posebno se odnosi na situacije kada se prenose sredstva koja su ostvarena obavljanjem poslovnih aktivnosti u Republici Srbiji.

Međutim, kako ističu advokati, postoje i izuzeci od obaveze pribavljanja potvrde. Na primer, kada se vrši prenos sredstava sa štednog deviznog i dinarskog računa nerezidenta. Takođe, ako strana banka drži sredstva na računu kod banke u Srbiji, ona može slobodno izvršiti prenos sredstava u inostranstvo bez pribavljanja potvrde.

U svim ostalim slučajevima, nerezidentna pravna i fizička lica moraju pribaviti potvrdu o izmirenim poreskim obavezama pre nego što izvrše prenos sredstava sa nerezidentnog računa u inostranstvo. Ova potvrda se izdaje nakon što se utvrdi da su sve poreske obaveze koje proističu iz poslovanja u Republici Srbiji u potpunosti izmirene.

Nerezidentni račun može biti ugašen na zahtev nerezidenta ili automatski kada nerezident prestane da postoji kao pravni subjekt. Proces gašenja računa zahteva podnošenje pisanog zahteva banci, u kojem se navode detalji o računu koji se zatvara i drugi relevantni podaci.