Ovo su najperspektivnije oblasti u koje bi trebalo ulagati od Japana do Singapura

Nedavno objavljen „Vodič za poslovanje na Dalekom istoku”, čiji je autor NALED, trebalo bi da pomogne startapima iz Srbije da bolje razumeju i lakše pristupe tržištima ovog regiona. U njemu mogu da se informišu o: ekonomskim indikatorima, kulturnom i poslovnom bontonu, razvoju inovacija, ulasku na tržište, zaštiti intelektualne svojine, carinskim procedurama i važnim kontaktima.

Vodič je namenjen svim startapima, ali i drugim privrednim subjektima koji planiraju da prošire ili uspostave svoje poslovanje u ekonomijama Dalekog istoka ili jednostavno razmišljaju o mogućnosti internacionalizacije poslovanja, navedeno je.

Tržišta ekonomija Dalekog istoka, iako geografski bliska, obuhvataju privrede veoma različitih karakteristika, od visokotehnoloških i ekonomski moćnih centara do ekonomija u razvoju. Najveći deo fokusiran je na Kinu, Japan i Republiku Koreju, kao najveća i najrazvijenija tržišta, ali je predstavljen i opšti pregled drugih ekonomija poput Tajvana, Singapura, Mongolije i Vijetnama.

Čak 70 odsto startapa zainteresovano za internacionalizaciju poslovanja

Startap ekosistem u Srbiji beleži kontinuirani razvoj, ali je jedan od ključnih izazova otežan plasman proizvoda na tržište, kao i regulatorni zahtevi i troškovi koji se vezuju za plasman na inostrana tržišta, stoji u uvodnom delu vodiča. Naime, istraživanje o inovacionom ekosistemu Srbije pokazuje da 66 odsto startapa posluje u tehnološkim delatnostima, dok se preostalih 34 odsto raspoređuje u sektore poput trgovine, prehrambene industrije, biotehnologije, medicine, poljoprivrede i obrazovanja.

“Beograd se ističe kao centralni hab inovacija, sa 45 odsto svih registrovanih startapa, dok su ostali regioni Srbije znatno manje zastupljeni, što ukazuje na potrebu za ravnomernijim ulaganjima u infrastrukturu i inovacione kapacitete. Isto istraživanje navodi da je plasman proizvoda na tržište ključni izazov srpskih startapa, a kao dodatni problemi se navode i nedostatak finansijskih sredstava, ograničen pristup kvalifikovanom kadru i nedovoljno razvijeno finansijsko tržište, koje je i dalje dominantno oslonjeno na bankarske izvore finansiranja”, navodi NALED.

Kada je reč o internacionalizaciji poslovanja, 73 odsto srpskih startapa već izvozi svoje proizvode i usluge na tržišta Evrope, dok 38 odsto posluje na severnoameričkom tržištu.

Trećina startapa koji izvoze morala je da prilagodi svoje proizvode ili usluge specifičnostima stranih tržišta, kroz jezička prilagođavanja, izmene dizajna pakovanja, funkcionalnosti proizvoda i digitalnih platformi. Pravni i regulatorni zahtevi, kao i visoki troškovi izvoza, predstavljaju najveće prepreke za srpske startape u procesu internacionalizacije. Ipak, uprkos izazovima, čak 95 odsto startapa pozitivno ocenjuje iskustvo poslovanja na inostranim tržištima.

“Od startapa koji trenutno ne izvoze svoje proizvode ili usluge, čak 70 odsto njih je zainteresovano za internacionalizaciju poslovanja. Pored evropskih ekonomija, azijske ekonomije, prevashodno ekonomije Dalekog istoka, jedna su od najatraktivnijih destinacija za ekspanziju srpskih startapa, sa 62,5 odsto interesovanja. Konkretna tržišta koja se izdvajaju su: Mongolija sa 44 odsto, Kina sa 12,5 odsto, Japan i Koreja sa po 6,3 odsto”, podaci su izneti u vodiču.

Šta je u fokusu zemalja Dalekog istoka?

Singapur može biti dobra polazna tačka za ulazak na druga tržišta Dalekog istoka, pre svega jer je svrstan u sam vrh svetskih ekonomija po lakoći poslovanja i pristupa tržištu zahvaljujući efikasnim procedurama, stabilnom pravnom sistemu i podsticajima za preduzetnike, smatra NALED. Prema Startup Genome izveštaju, Singapur je rangiran u top deset ekosistema na svetu.

“U pitanju je raznovrstan ekosistem, veoma živ i dinamičan, sa više od 4.500 startapa, 400 venture capital fondova i 200 akceleratora i inkubatora”, dodaje se.

Ova zemlja nudi „EntrePass” vizu, specijalnu radnu vizu namenjenu startap preduzetnicima koji žele da vode svoj biznis u Singapuru.

Kada je reč o Kini, ističe se da je vrlo otvorena i za inostrane startape. U fokus stavlja modernizaciju industrije i dostizanje ugljenično-neutralne privrede, kao i jačanje sektora usluga. Poseban akcenat je na primeni inovativnih rešenja u tradicionalnim delatnostima, poput poljoprivrede ili kineske medicine. Prioritetne oblasti koje su prepoznate u strateškim dokumentima su svemirske tehnologije, biotehnologije, neurologija, veštačka inteligencija, kvantno računarstvo i poluprovodnici.

“Kinesko venture capital tržište je jedno od najvećih na svetu i najviše su zainteresovani za ulaganje u firme koje posluju u oblastima veštačke inteligencije, biotehnologije, fintech-a, e-trgovine i zelenih tehnologija, što se podudara i sa strateškim prioritetima države. Važno je imati u vidu da su velike kineske kompanije, poput Alibabe, Tencenta i Baidua, takođe veliki investitori u startape i da njihovi fondovi traže perspektivne startape širom sveta”, ističe se u vodiču.

Japan akcentuje oblasti koje se mogu primeniti u različitim industrijama, poput veštačke inteligencije, sajber bezbednosti, IKT infrastrukture i robotike. Ova zemlja posebno je prepoznata prepoznat kao lider u primeni robotike u industriji.

“Značajno je pomenuti da je Japan uveo startap vizu koja omogućava stranim preduzetnicima da borave šest meseci u Japanu zarad pokretanja biznisa”, navedeno je.

U poslednjih desetak godina razvoj startapa u Koreji je u posebnom fokusu, naročito u oblasti digitalne ekonomije i biotehnologija. Ključne oblasti za razvoj inovacija su pre svega automobilska industrija, ali i podrška korišćenju zelene energije, upotreba veštačke inteligencije i informacionih tehnologija u poslovanju, kao i razvoj biotehnologije. Tokom 2024. korejska vlada je počela da razvija mere orijentisane na privlačenje perspektivnih inostranih startapa.

Tajvan je u prethodnim godinama u velikoj meri radio na razvoju mera usmerenih na privlačenje startapa iz inostranstva, a od 2015. godine postoji preduzetnička viza koja stranim preduzetnicima omogućava boravak na Tajvanu radi pokretanja poslovanja.

Prema poslednje dostupnim podacima, u Vijetnamu posluje preko 4.000 startapa, više od 1.400 organizacija podrške, preko 200 investicionih fondova, oko 35 akceleratora i 80 inkubatora, a skoro 170 univerziteta vrši neki tip inovativnih aktivnosti. U skladu sa nivoom razvoja ekosistema, dosta se ulaže u e-trgovinu, fintech, prehrambene tehnologije, IKT.

“Za srpske startape je važno da u ponudi Nacionalnog inovacionog centra, koji je osnovala Vlada, postoje i programi podrške koji su namenjeni stranim startapima”, ističe se u vodiču.

Inovacioni ekosistem Mongolije je u porastu poslednjih pet godina. Ipak, uzimajući u obzir da je u pitanju ekosistem u razvoju, inovaciona politika je uglavnom koncentrisana na povezivanje mongolskih startapa sa međunarodnim tržištima, a daleko manje na privlačenje stranih inovatora.

“Međutim, ovo tržište može biti interesantno ukoliko se sagleda činjenica da je 65 odsto stanovništva mlađe od 35 godina i da postoji ubrzan prodor digitalizacije”, navedeno je.

Vodič možete da preuzmete ovde.