Ozbiljne posledice odlaska radnika iz Srbije

Danas stupaju na snagu nove olakšice u okviru nemačkog Zakona o imigraciji stručnih radnika koje, između ostalog, omogućavaju strancima koji su obezbedili radno mesto da sa sobom u Nemačku dovedu ne samo članove uže, već i šire porodice, dok je kvota za radnike poreklom sa Zapadnog Balkana udvostručena na 50.000 ljudi.

Domaća privreda se, sa druge strane, suočava sa ozbiljnim nedostatkom kvalifikovanih radnika, a posledice „preseljenja“ u Nemačku i druge zapadnoevropske države ogledaju se u manjku vozača i građevinskih i radnika za metalski sektor, dok se u isto vreme beleži priliv stranih radnika u Srbiju, a direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović za Biznis.rs ukazuje da je danas glavni razlog privremenog boravka u Srbiji – zapošljavanje.

Povodom stupanja na snagu „treće faze“ nemačkih olakšica za strane radnike, Jevtović smatra da će ta zemlja svakako zadržati titulu „prve emigracione destinacije“ za radnike iz Srbije, zbog ogromnih potreba njene ekonomije za radnom snagom.

Procenjuje se, inače, da je toj zemlji u 2023. nedostajalo 570.000 radnika, a da će do 2035. taj broj porasti do neverovatnih sedam miliona radnika.

Takav trend svakako ne pomaže domaćoj privredi, koja takođe kuburi sa dostupnošću potrebnih radnika. Indeks MSP Kompasa, platforme Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) za praćenje i analizu trendova u sektoru malih i srednjih preduzeća, uveliko signalizira da se veliki broj naših kompanija u većini privrednih delatnosti suočava sa značajnim nedostatkom radne snage.

Rezultati istraživanja koje su sproveli za ovogodišnje izdanje Indeksa MSP Kompasa kažu da je 57 odsto među 1.500 anketiranih kompanija kao izazov navelo zadržavanje zaposlenih na radnom mestu, dok je 59 odsto kao najveći izazov navelo pronalazak novih radnika.

Prema poslednjim dostupnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje iz 2019. godine, podsećaju iz CEVES-a u analizi rezultata ankete, u Srbiji su najdeficitarnija bila uslužna i zanatska zanimanja, koja čine čak 46 odsto od ukupnog broja nedostajućih zanimanja – a to su bravari, zavarivači, konobari, kuvari, trgovci, stolari, zidari, stolari, tekstilci. krojači, pekari, vodoinstalateri, električari i elektroinstalateri, pa sve do mesara i vozača.

Nenad Jevtić iz IRI, međutim, ukazuje i na to da domaće tržište rada uveliko reaguje na takva kretanja, pa sve veći broj radnika emigrira u Srbiju. O tome govori podatak da je u odnosu na 2021. godinu više nego dupliran broj stranih radnika u našoj zemlji.

„Ova promena ne može se objasniti samo dolaskom Rusa i Ukrajinaca. Naša nova stvarnost je da ćete u Beogradu dostavljaču hrane često morati da se zahvalite na engleskom ili da ćete, kada se promeni linija autobusa zbog nekih vanrednih okolnosti, morati uz pomoć telefona i mapa da navodite vozača – u najboljem slučaju na engleskom. Pritom, na velikim gradilištima koja su ‘daleko od očiju’ – poput autoputeva ili EXPO kompleksa – tamo vam ni srpski ni engleski neće ništa pomoći“, ističe Jevtović.

Primetio je, takođe, da se domaći mediji često fokusiraju na radnike sa egzotičnih destinacija – sa Kube, iz Nepala ili Kambodže, dok je u stvarnosti najviše Srba iz regiona, a među strancima građana Kine, Turske i Rusije.

„Ako se posmatra period od 2011. do 2021. godine, vidi se da se struktura migranata u Srbiju potpuno promenila – ako je ranije glavni razlog za odobrenje privremenog boravka bio spajanje zbog porodičnih razloga, danas je to zapošljavanje“, objašnjava naš sagovornik.

Jevtović, kao i autori MSP Kompasa, ukazuju i na svojevrsni paradoks na domaćem tržištu rada. Radi se o gotovo 300.000 formalno nezaposlenih koji, uprkos tražnji domaćih kompanija, ne uspevaju da pronađu posao, dok još oko 1,2 miliona građana starosti od 15 do 64 godine (što je gotovo 29 odsto radno sposobne populacije) uopšte ne traži posao, pa se vodi kao neaktivno na tržištu rada.

„Može se postaviti pitanje zašto dolaze strani radnici kada u Srbiji ima 300.000 nezaposlenih ljudi. Odgovor leži u tome da se ti ljudi sa svojim znanjima ne uklapaju u radna mesta koja su otvorena, ili ponuđena radna mesta ne zadovoljavaju zahteve srpskih radnika. Upravo u ovom prostoru dolaze stranci koji rade kao vozači, građevinski radnici, kao zaposleni u uslužnom sektoru i ugostiteljskim uslugama“, ističe Jevtović.

Podsetimo i u koje evropske države najviše odlaze građani Srbije. Prema podacima Eurostata za 2022. godinu, na prvom mestu je Nemačka, u koju je emigriralo 15.385 srpskih državljana, što je dva puta više od drugoplasirane – Hrvatske. Na trećem mestu je Austrija, dok su na četvrtom i petom bile Slovenija i Slovačka.

Sutra: Problem radne snage rešava zapošljavanje migranata