Pad broja svinja i prazni obori – računica leži u okretanju savremenoj genetici?

O lošem stanju u stočarstvu, naročito u sektoru svinjarstva, govori se godinama unazad. Pad proizvodnje, jeftino uvozno meso iz Evropske unije i niske otkupne cene pritiskaju domaće odgajivače, a rezultati popisa poljoprivrede iz 2023. i 2012. godine ukazuju na smanjenje broja gazdinstava koja se bave svinjarstvom za čak 163.000 između dva popisa.

Prema poslednjim podacima objavljenim u “Zelenoj knjizi 2024” Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u periodu od 2020. do 2024. godine došlo je do pada broja svinja sa blizu tri miliona grla na 2,3 miliona.

Sektor svinjarstva doživeo je duboke strukturne promene koje su iz korena izmenile način proizvodnje, organizaciju tržišta i položaj proizvođača. Kako za Biznis.rs ističe predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco, nestanak malih proizvođača i izostanak jasne strategije doveli su do ozbiljnih poremećaja u ovom sektoru.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je danas od 60.000 do 80.000 praznih objekata u kojima bi u proseku moglo da se tovi od 20 do 40 svinja.

“Svi ti obori nekada su bili puni jer je postojao kupac. To je sada nestalo, nestali su proizvođači i nema više te male proizvodnje po seoskim domaćinstvima. To znači da smo mi u stočarstvu imali socijalnu proizvodnju oko 40 tovljenika godišnje – za porodicu, nešto za sebe i ostalo za prodaju, koja je uvek bila planirana kada poljoprivrednici imaju najveći trošak pred prolećnu setvu”, ističe naš sagovornik.

Takav odnos prema proizvodnji i stočarstvu na selu danas je nestao, kaže on i dodaje da sada imamo veće proizvođače i savremenije farme koje imaju kvalitetnu proizvodnju po najsavremenijim standardima.

“Mali proizvođači su nestali, ali su velike klanice krenule u sopstvenu proizvodnju tovljenika i imaju svoje kooperante i praktično kod drugih proizvođača idu baš kada moraju”, navodi Keco.

Proizvođači moraju da primenjuju nauku

Kada je reč o organizaciji proizvodnje, predsednik Udruženja Agroprofit objašnjava da je nauka toliko napredovala da se ona u potpunosti promenila u pogledu genetike i tehnologije proizvodnje hrane.

“Došli smo do toga da se sada za kilogram prirasta svinjskog mesa žive mere troši od 1,8 do 1,9 kilograma koncentrovane hrane. Nekada, kada se radilo po oborima, trošilo se od 3,5 do čak 4,2 kilograma. Malo je proizvođača koji imaju farme ušlo u savremenu genetiku, gde su veliki tovni potencijali i gde je veliki prirast kod svinja”, navodi Keco.  

Sada se, kaže on, praktično može dogoditi da i velike farme mogu da potroše više od 1,8 kilograma hrane za kilogram prirasta i da automatski nisu konkurentni za cenu koja može da prođe na tržištu.

“To se sada događa i umesto da krenemo u stvaranje novog profila odgajivača, da genetika bude glavna investicija i da dobijemo jednu novu generaciju visokokvalitetnih tovljača koji će imati računicu da ovaj posao rade u svojim savremenim objektima, mi govorimo o drugim stvarima”, ukazuje on.

“Dakle, struktura proizvodnje tovljenika je promenjena i država nije prepoznala gde je tačka oslonca da se stvari promene. Ona nije u sprečavanju uvoza, već u genetici koja donosi veći prirast tokom tova. To je suština. Potrebna nam je sasvim nova, stručna analiza, da uđemo u kvalitetnu i produktivnu proizvodnju, da ne govorimo o svinjarstvu na temelju starih šema i kritikujemo državu i klaničare jer je to besmisleno”, zaključuje Keco.

Kakvi su planovi države?

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić nedavno je na sastanku sa predstavnicima više udruženja odgajivača svinja i klaničarima istakao da je svinjarstvo jedan od najvažnijih segmenata stočarske proizvodnje u Srbiji i da ima izuzetan ekonomski, socijalni i demografski značaj, s obzirom na to da se gotovo 76 odsto ukupnog broja svinja i dalje nalazi na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.

„Iako je sektor u prethodnoj deceniji prolazio kroz težak period, poslednje dve godine donose jasne signale oporavka. Tokom 2024. godine zabeležen je rast ukupnog broja svinja za oko deset odsto, a samo u 2025. godini broj krmača je povećan za 11.000, odnosno za oko 19 odsto, što sve predstavlja osnovu za stabilniju proizvodnju u narednom periodu“, naglasio je Glamočić.

Prema njegovim rečima, u 2024. godini zabeležen je i rast potrošnje svinjskog mesa u odnosu na 2023. godinu za više od pet odsto, Ipak, proizvodnja nije uspela da u potpunosti isprati tržište, zbog čega se deo potreba nadoknađuje uvozom.

Međutim, kako je rekao, u 2025. godini uvoz mesa opao je za oko 15 odsto i uvezeno je oko 2,5 puta manje prasadi za tov u odnosu na 2024. godinu, dok je istovremeno izvoz povećan za 24 odsto, što je jasan pokazatelj da domaća proizvodnja jača.

Glamočić je dodao i da Srbija obezbeđuje između 70 i 80 odsto sopstvenih potreba, što govori u prilog tome da smo samodovoljni više nego što se u javnosti govori.

Jedna od tema sastanka, kako je saopštilo resorno ministarstvo, bile su i otkupne cene. Naglašeno je da su one pod snažnim uticajem međunarodnih tržišnih kretanja, pre svega pada cena svih kategorija svinja u Evropskoj uniji tokom poslednjeg kvartala 2025. godine, što se direktno odražava i na domaće tržište.