Pad inflacije otvara prostor za popuštanje monetarne politike

Pad inflacije u Srbiji na najniži nivo još od aprila 2021. godine otvara prostor za eventualno popuštanje monetarne politike. Dekan Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da bi, ukoliko u projekcijama centralne banke nema eksternih rizika, bilo realno očekivati blago spuštanje referentne kamatne stope na današnjem sastanku Izvršnog odbora NBS.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u oktobru iznosila 2,8 odsto, pa je tako nastavljen trend iz septembra kada je inflacija pala na 2,9 odsto, dok je samo mesec dana ranije iznosila 4,7 procenata.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije na oktobarskoj sednici odlučilo je da zadrži referentnu kamatnu stopu nepromenjenu – na nivou od 5,75 odsto. Na istim nivoima ostale su i kamate na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto).

Poslednja promena ključne kamate dogodila se u septembru 2024. godine.

Zoran Grubišić kaže da bi inflacija primarno trebalo da utiče na odluku Narodne banke Srbije, pošto ona predstavlja ključni parametar pri odlučivanju o referentnoj kamatnoj stopi i zasnovana je na konceptu ciljane inflacije od tri odsto, uz odstupanje od ±1,5 odsto.

“U ovom trenutku inflacija je tačno u centru ciljanog okvira. NBS je – da tako kažem – pogodila metu. Međutim, očigledno je da centralna banka pravi projekcije i scenarije, ne oslanja se samo na trenutne podatke”, objašnjava naš sagovornik.

On podseća da je Evropska centralna banka (ECB) u istom periodu (od septembra 2024. do danas) više puta snizila kamatnu stopu, dok je NBS ostala oprezna, što je dovelo do povećanja razlike između dinarske i evro kamatne stope.

“Očigledno scenariji i projekcije koje se prave u našoj centralnoj banci upućuju da budu oprezni i dalje. Oni sigurno u obzir uzimaju i eksterne faktore koji mogu uticati na kretanje inflacije, poput energenata i slično. Sve to mogu da budu uzroci da se ponovo podigne međugodišnja inflacija jer kao što je pala sa 4,7 odsto (u avgustu) na 2,9 odsto (u septembru) isto tako može za par meseci da ‘ode’ na 4,9 odsto i tako pobegne iznad cilja”, ukazuje Grubišić.

On očekuje da će centralna banka ovoga puta ići na blago spuštanje referentne kamatne stope, ali ne isključuje mogućnost da se to i ne desi ukoliko NBS u svojim projekcijama ima drugačija očekivanja zasnovana na spoljnim faktorima.

“Ako nema očekivanja novih spoljnih šokova, posebno u vezi sa energentima, za očekivati bi bilo da dođe do blagog spuštanja referentne kamatne stope. Ali ukoliko NBS u svojim projekcijama vidi potencijalne rizike, koji bi mogli da utiču na inflaciju, bilo bi razumno sačekati sa njenim spuštanjem”, zaključuje Grubišić.