Pametni sistem za reciklažu iz Zrenjanina mogao bi da se primenjuje širom Srbije

Na prvoj panel diskusiji, od planirane tri, partneri na projektu „Pametno recikliraj“ obrazložili su šta je sve neophodno kako bi sistem pametne reciklaže zaživeo, kako motivisati građane i kakvi su prvi rezultati pilotiranja ove tehnologije u Zrenjaninu.

Naime, od oktobra prošle godine u nekoliko objekata, kao i na javnim lokacijama u Zrenjaninu, postavljeni su pametni uređaji za povraćaj ambalaže. Na ovaj način građani ostvaruju razne popuste, dok najvredniji recikleri svakog meseca imaju priliku da osvoje i vredne nagrade poput električnog trotineta, tableta, pametnih satova…

Fokus panela bio je na pametnim sistemima nove generacije, kao što su e-kante, automati za povrat ambalaže i ručni skeneri za odlaganje PET i tetrapak ambalaže, ali i limenki i staklenih flaša, koje su zajednički razvile kompanije RLG i Solagro Smart Recycling. Osnivač kompanije Solagro Smart Recycling Nemanja Janić istakao je da se njegova firma bavi inovativnim rešenjima za primarnu selekciju i validaciju ambalaže, koja mogu da se koriste u različitim sistemima.

„Naše delovanje delimo na uređaje koji se koriste u objektima (klasični), zatim mobilne i prenosive sisteme za događaje na otvorenom, poput festivala i sličnih, kao i aktivacije za brendove, gde težimo da promovišemo reciklažu. Tu bih izdvojio topionicu za limenke, gde prikazujemo ceo proces reciklaže kroz koji se dobija novi proizvod“, objasnio je Janić.

Menadžerka za održivost i regulatorne poslove u kompaniji Ball packaging Europe Jelena Petljanski pokretač je projekta za pilotiranje pametnog sistema u Zrenjaninu.

„Radili smo taj projekat prvo u Beogradu, gde smo sa Solagrom razvili sistem pametnih presa kojima se limenke recikliraju. To je bio inovativan bazični projekat, ali kao jedna svetska kompanija i lider u proizvodnji limenki došli smo do saznanja da se proizvodi markiraju sa jedinstvenim kodom koji omogućava razne informacije, na primer koliko je jedinica pušteno na tržište. Jedna od najpraktičnijih primena je u primarnoj selekciji, odnosno reciklaži“, navela je Petljanski.

Dodala je da su kroz kompaniju RLG došli do saznanja kako IT sistemi mogu da prate tok ambalaže, pa su doveli evropske partnere u Srbiju kako bi ovde sproveli projekat.

„Uvideli smo vrednost pametnih sistema jer jedinstveni kod nosi različite informacije, a digitalizacijom može da se reši, bez menjanja zakona, način na koji se razvrstava ambalaža. Ovo omogućava i stalnu komunikaciju sa građanima, kao što je na primer to gde se može reciklirati i slično“, istakla je Petljanski.

Ona je dodala da nisu finansije jedino što motiviše ljude da recikliraju, već da postoje i oni koji žele da znaju šta se desilo sa pakovanjem, gde je ono završilo… Prema njenim rečima, samo jednom objavom na društvenoj mreži jedna belgijska kompanija se zainteresovala za ovu tehnologiju koja je u povoju.

Menadžerka operacija u Sekopaku Ivana Pavlović naglasila je da je ovaj inovativni sistem veoma važan za Sekopak i da ih veoma interesuje stav i ponašanje građana povodom reciklaže.

„Analiziramo i sagledavamo šta su i gde su najbolji rezultati, kako građani reaguju na nove tehnologije u Srbiji, a sa stanovišta sakupljanja – da li bolje reaguju na mesta povrata ambalaže gde su je kupili ili neka druga mesta u lokalnoj samoupravi“, navela je Pavlović.

Dodala je da kroz pametne sisteme mogu da se vrate sve četiri vrste ambalaže – PET, aluminijumska limenka, tetrapak ambalaža i staklo. Očekuju, kako kaže, da prođe nekoliko meseci kako bi se videli prvi rezultati.

Projektni menadžer Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ) Zoran Jakovljev istakao je da je projekat obostrano koristan, i da je odabran kao jedna od šest ideja koje treba da se razvijaju globalno.

„Pametne prese su 2018. godine dobile nagradu publike u Nemačkoj, a bile su namenjene samo za limenke„, istakao je Jakovljev.

Dodao je da je cilj projekta da se uspostavi održivi operativni model za sakupljanje ambalažnog otpada i u tom smislu je bilo neophodno da se primeni digitalna tehnologija.

„Zanimalo nas je na koji način mogu da se koriste digitalni podaci koji se dobijaju u realnom vremenu. Podaci o količinama, o samim sakupljačkim mestima, podaci o korisnicima sistema, ljudima koji su direktno uključeni u proces sakupljanja otpada, i da se na taj način unapredi kako operativno upravljanje, tako i bolje donošenje odluka i na lokalnom, ali i na nacionalnom nivou. Zato nam je cilj da predstavimo ovaj model široj javnosti, pre svega stručnoj javnosti, ministarstvu i drugima“, naglasio je Jakovljev.

Ovo su, kako je naglašeno na konferenciji, samo neka od inovativnih rešenja za očuvanje životne sredine koja su proistekla iz programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a koji zajednički sprovode Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) i kompanije Ball Packaging Europe, Sekopak, Solagro Smart Recycling, Mercator-S i Reverse Logistics Group (RLG).

Projekat se sprovodi u saradnji sa NALED-om, Recan Fondacijom – Svaka limenka se računa i kompanijama Coca-Cola Hellenic, Carlsberg, Tetra Pak i Knjaz Miloš.