Paradoksalna otpornost privreda Zapadnog Balkana

Šest zemalja Zapadnog Balkana (ZB6) – Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija – nastavljaju da demonstriraju ekonomsku otpornost, što ih izdvaja unutar šireg regiona Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CIJIE).

Dok globalni izazovi opstaju, ekonomije ZB6 se snalaze u složenom pejzažu prilika i izazova koji zahteva veću pažnju investitora i kreatora politika, ocenjuje Mario Holcner (Holzner), izvršni direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw), u svojoj analizi.

Performanse rasta i perspektive ZB6 trenutno nadmašuju mnoge njihove regionalne konkurente. Ova otpornost delimično proizlazi iz manje razvijene startne pozicije i nekoliko paradoksalnih prednosti.

Najpre, to su manji proizvodni sektori i niži stepen integracije u globalne lance vrednosti. U eri eskalacije carinskih ratova i geoekonomske fragmentacije, relativna izolovanost ZB6 od složenih međunarodnih proizvodnih mreža obezbedila je zaštitu od vrsta trgovinskih šokova koji su ozbiljnije pogodili visoko integrisane ekonomije.

Zatim, demografski pad – koji se često posmatra isključivo kao ekonomski izazov – generiše pozitivne efekte. Nedostatak radne snage podstiče rast plata i time stimuliše domaću potrošnju čak i više nego u drugim delovima CIJIE. Štaviše, može delovati kao „bič za produktivnost“, čineći ulaganja u automatizaciju i robotizaciju isplativim. Ova dinamika preoblikuje ekonomski model podregiona, pri čemu rastuće plate podstiču jaču internu potražnju i potencijalno privlače ekonomske aktivnosti veće vrednosti.

Treći paradoks koji naglašava Mario Holcner, a koji podržava natprosečnu dinamiku rasta ZB6, je činjenica da je podregion kasno počeo da usvaja model rasta Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CIJIE) vođen stranim direktnim investicijama (SDI). Tokom većeg dela 1990-ih i 2000-ih sukobi i politička fragmentacija podregiona učinili su ga neprivlačnim za strane investitore. Tek sada perspektive pristupanja EU, kao i geopolitičke potrebe za prenosom proizvodnje u blizinu (near-shoring), privlače investicije.

Zapadni Balkan lider u prilivu stranih direktnih investicija

ZB6 se ističe po privlačenju stranih direktnih investicija. Relativni prilivi SDI u podregion su više nego dvostruko veći od onih zabeleženih u zemljama Evropske unije u Centralnoj i Istočnoj Evropi (EU-CIE), što naglašava kontinuiranu privlačnost podregiona za međunarodne investitore. Neto prilivi SDI u podregion u poslednjim kvartalima iznosili su oko 5-6 odsto BDP-a.

„Međutim, ovaj pozitivan trend maskira važan pomak: prilivi SDI opadaju širom CIJIE od sveopšte ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Geopolitički šok je uplašio investitore i učinio ih opreznijima u pogledu toga da li i gde će investirati u regionu. Brojke za 2025. godinu su dodatno opale, uključujući i ZB6“, ističe Holcner u svojoj analizi.

On smatra da vredi detaljnije pogledati ugovorene greenfield investicije (investicije u nove kapacitete) u podregionu ZB6. Sektorski profil je posebno ohrabrujući. Najveće greenfield investicije koncentrisane su u softverskim i IT uslugama, kao i u obnovljivim izvorima energije – sektorski miks koji je dobro usklađen sa izazovima i prilikama u narednim decenijama.

Softverske i IT usluge činile su 21 odsto ugovorenih greenfield projekata u ZB6 u 2024. godini, što je najveći udeo među podregionima CIJIE. Investicije u obnovljive izvore energije predstavljale su 14 odsto projekata, ali su obuhvatale 46 odsto ugovorenog kapitala, odražavajući kapitalno intenzivnu prirodu ovih razvoja. Ova kombinacija stavlja Zapadni Balkan u povoljan položaj za digitalnu i zelenu energetsku tranziciju, koje će zajedno snažno određivati ekonomsku budućnost Evrope.

Senka „Hladnog Rata 2.0“

Uprkos ovim prednostima, ukupne greenfield investicije opadaju širom ZB6, odražavajući širi trend vođen globalnom neizvesnošću. Broj greenfield projekata najavljenih na Zapadnom Balkanu pao je za 26 odsto u 2024. godini, dok je ugovoreni kapital opao za 58 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovo pogoršanje odražava rastući oprez investitora u periodu koji neki analitičari nazivaju „Hladni rat 2.0“ – periodu intenziviranja nadmetanja velikih sila i geoekonomske fragmentacije.

Tradicionalne zemlje investitori, kao što su Nemačka i Austrija, značajno su smanjile svoju greenfield investicionu aktivnost u podregionu. Ovo povlačenje postavlja pitanja o održivosti nedavnog uspeha ZB6 u privlačenju SDI. Štaviše, brojke koje su već dostupne za 2025. godinu takođe pokazuju trend opadanja.

Faktor naoružavanja: Novi pokretač investicija

Uprkos ovoj neizvesnosti, pojavljuje se nova ekonomska sila: evropska trka u naoružavanju. Ovaj razvoj bi mogao fundamentalno preoblikovati obrasce investicija širom šireg regiona, uključujući i šest zemalja Zapadnog Balkana, ocenjuje Mario Holcner.

Nemačka industrijska proizvodnja oružja i municije sada premašuje vrhunac iz kasnih 1980-ih, tokom Hladnog rata, za čak 100 odsto – a ovaj skok se dogodio i pre nego što su glavni programi nabavke u potpunosti započeti. Kompanije poput Rheinmetalla aktivno ulažu u nove proizvodne kapacitete širom šireg regiona, signalizirajući potencijalni novi talas industrijskih investicija povezanih sa odbranom.

Za Zapadni Balkan ovaj trend predstavlja i prilike i političke izazove. Industrijska baza podregiona, kvalifikovana radna snaga i strateška lokacija mogli bi privući investicije u odbrambenu proizvodnju. Međutim, donosioci politika moraju pažljivo razmotriti kako da uravnoteže takve prilike sa širim ciljevima ekonomskog razvoja i regionalnom bezbednosnom dinamikom.

Raskrsnica

Zapadni Balkan se nalazi na raskrsnici. Njegova ekonomska dinamika ostaje komparativno snažna, fokus sektorskih investicija je dobro usklađen sa budućim trendovima, a relativne performanse stranih direktnih investicijačine ZB6 liderom u širem regionu. Međutim, silazna putanja greenfield investicija i neizvesnost „Hladnog rata 2.0“ zahtevaće snažne političke odgovore.

„Iako ekonomija naoružavanja koja se pojavljuje može ponuditi nove prilike, održivi rast će na kraju zavisiti od produbljivanja integracije u EU i očuvanja privlačnosti podregiona za SDI visoke vrednosti u digitalnom i zelenom sektoru, nudeći potencijal za preskakanje faza razvoja. Pored toga, promovisanje domaćih investicija i razvoj prepoznatljivih nacionalnih industrijskih politika mogli bi pomoći ZB6 da bolje odgovori na izazove koji su pred njim. Predstojeće godine će testirati da li podregion može iskoristiti svoje trenutne paradoksalne prednosti dok se kreće kroz sve složeniji geopolitički i ekonomski pejzaž„, zaključuje Mario Holcner i tvrdi da je sudbina procesa konvergencije podregiona primarno određena u Berlinu.

Nemačke vlade, koje su tradicionalno fiskalno konzervativne, decenijama su vodile i nemačku ekonomiju i ekonomiju evrozone da slede merkantilistički put zasnovan na suzdržavanju plata dok su zanemarivale javne investicije, čime su delovale kao kočnica širem kontinentalnom rastu. Kako navodi, nedavne promene u nemačkoj fiskalnoj politici, uključujući uvođenje fondova posebne namene za odbranu i infrastrukturu, mogu označiti prekretnicu za širu evropsku dinamiku rasta, kao i za zemlje CIJIE i ZB6, koje obično rastu dvostruko brže od onih u Zapadnoj Evropi.

„Drugim rečima, snažniji rast u Zapadnoj Evropi takođe bi se preveo u veći rast u Istočnoj Evropi, a posebno na Zapadnom Balkanu. Stoga, pomeranje nemačke politike ka povećanoj javnoj potrošnji, za koje se očekuje da će stimulisati rast širom Evrope, je nešto od čega bi Zapadni Balkan trebalo najviše da profitira“, napominje izvršni direktor Bečkog instituta.