Parafiskalni nameti – tihi teret privrede Srbije, čak i za investitore

Dok se srpska privreda bori sa izazovima modernizacije i konkurentnosti, jedan od najvećih tereta ostaju parafiskalni nameti – skriveni troškovi koji povećavaju finansijsko opterećenje poslovanja bez jasno definisane koristi.

I Savet stranih investitora (FIC) u svojoj najnovijoj analizi zakona i njihove primene u Srbiji ocenjuje da ove vrste javnih dažbina, koje se ne mogu uvek opravdati pružanjem adekvatnih usluga ili prava, jesu postale simbol administrativnog opterećenja i netransparentnosti.

Iako su nadležni organi prepoznali ovaj problem, proces njihovog uklanjanja traje više od jedne decenije. Prvi ozbiljan korak u reformi učinjen je 2012. godine, kada je ukinuto čak 138 parafiskalnih nameta. Sledeća etapa bila je usvajanje Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, čija je konačna verzija stupila na snagu krajem 2018. godine. Međutim, i pored ovih koraka, izazovi nisu nestali.

Umesto smanjenja ukupnog opterećenja, privrednici su se suočili sa novim vrstama nameta, poput uvođenja obavezne članarine za Privrednu komoru Srbije 2018. godine. Ovaj potez izazvao je oštre reakcije i dodatno produbio osećaj nezadovoljstva među privrednicima.

Savet ocenjuje da iako je reforma započeta sa ambicioznim ciljevima, u protekloj godini nije zabeležen značajan napredak. Preporuke stručnjaka i privrednika uglavnom su ostale na margini političkih odluka, dok su izmene zakona za 2024. godinu bile ograničene na usklađivanje dinarskih iznosa poreskih nameta.

“Dok privreda Srbije traži stabilne i predvidive uslove za poslovanje, parafiskalni nameti i dalje predstavljaju kamen spoticanja. Njihovo prisustvo ne samo da narušava poslovnu klimu već i destimuliše strane investitore, koji često ističu ovu praksu kao ozbiljan nedostatak srpskog poslovnog okruženja”, stoji u izveštaju FIC-a.

Jedan od glavnih problema je što samo deo taksi reguliše Zakon o republičkim administrativnim taksama, dok mnogi drugi propisi uvode dažbine pod raznim nazivima – naknade, nadoknade i slično. Često je nejasno da li se pri utvrđivanju njihovih iznosa primenjuje odgovarajuća metodologija.

Posebno se ističe lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru, poznata kao firmarina. Promena režima njenog obračuna dovela je do značajnog povećanja troškova za preduzeća.

Savet insistira na doslednoj primeni Zakona o budžetskom sistemu kako bi se eliminisali nepotrebni troškovi i obezbedila transparentnost uvođenja i naplate neporeskih prihoda. Jedan od glavnih predloga je i donošenje propisa kojim bi se jasno definisale sve javne usluge za koje se naplaćuju takse. Ovaj zakon bi trebao biti usklađen sa novim Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i prilagođen sektorskim zakonima.

Strani investitori predlažu i obavezno najavljivanje novih poreza i uvođenje promena isključivo kroz zakone koje donosi Ministarstvo finansija. Time bi se izbegli iznenadni udari na poslovanje izazvani odlukama agencija, fondova ili drugih ministarstava.

Zaštita životne sredine – više pitanja nego odgovora

U oblasti naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine situacija nije ništa bolja. Od 2019. godine pravila za obračun ove naknade menjana su više puta. Prvobitna metodologija, koja je trebalo da uspostavi pravedan sistem zasnovan na količini emitovanih zagađujućih materija i opasnog otpada, pokazala se previše složenom, što je rezultiralo minimalnim brojem prijava od strane obveznika.

Kasniji pokušaji pojednostavljenja doveli su do uvođenja fiksnih godišnjih naknada, zavisno od veličine pravnog lica i deklarisanog stepena uticaja na životnu sredinu. Međutim, ovakav pristup nametnuo je obaveze čak i firmama koje nemaju nikakav negativan uticaj na životnu sredinu, što je u suprotnosti sa osnovnim principima Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Izmene ovog zakona u oktobru 2023. nisu rešile ključne probleme. Metodologija obračuna ostaje neusklađena sa principima koji bi trebalo da budu osnova za fer oporezivanje.

Savet insistira na reformi metodologije za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine. Naknadu bi trebalo da plaćaju samo oni privrednici čije aktivnosti stvarno zagađuju životnu sredinu. Sredstva prikupljena na ovaj način moraju se namenski koristiti za smanjenje negativnih efekata tih aktivnosti, a ne za druge budžetske potrebe.

Kada privrednici pokušaju da zaštite svoja prava pred Upravnim sudom suočavaju se sa dugotrajnim i iscrpljujućim postupcima.

“Sud uglavnom potvrđuje odluke Poreske uprave bez detaljnog obrazloženja ili u najboljem slučaju vraća slučaj na ponovno odlučivanje, što dodatno produžava proces. Ročišta na kojima bi poreski obveznici mogli izložiti svoje argumente gotovo se nikada ne zakazuju”, zaključuje FIC u svojoj analizi objavljenoj u Beloj knjizi za 2024. godinu.