Pčelari u plusu, ali izazovi sve brojniji

Pčelarstvo, kao najznačajniji segment delatnosti uzgoja ostalih životinja u Srbiji, pokazuje otpornost i blagi rast, ali se suočava i sa nizom izazova. Niska otkupna cena meda, visoki troškovi proizvodnje i sve starija struktura pčelara ugrožavaju održivost sektora od kojeg zavisi i stabilnost šire poljoprivredne proizvodnje.

Delatnošću uzgoja ostalih životinja, najčešće pčela, u Srbiji se bavi 329 preduzeća koja su u 2024. ostvarila dobit od 25 miliona dinara (25.009.000), što je rast u odnosu na godinu dana ranije kada je iznosila 21,5 miliona dinara, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Predrag Knežević, direktor firme Golden Bee iz Beograda, kaže za Biznis.rs da je firma osnovana 2017. godine i prvenstveno se bavi selekcijom i proizvodnjom pčelinjih matica.

„Pčelarstvo se suočava sa problemima u celom svetu, ne samo kod nas. Ipak, mi poslujemo pozitivno i proizvodnja je održiva, iako je poslednjih godina kriza zbog naglog opadanja broja košnica. Od države koristimo subvencije za opremu“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da su osam godina razvijali proizvod Beeamond za košnice u kući, koji je za zimski deo posla.

Knežević tvrdi da mladi u Srbiji nisu zainteresovani za ovaj posao, a prosek starosti pčelara je viši od 60 godina.

„Cena meda je niska, kao i otkupna cena, i posao se ne isplati. Jedino oni koji imaju neki vid maloprodaje mogu po većoj ceni da ga plasiraju. Sa cenom suncokreta od 2,5 evra teško je pokriti troškove proizvodnje, selidbe pčelinjaka, obilazaka – jer su košnice obično na lokaciji daleko od pčelara… Ulaganja su velika, a pčelari preživljavaju. Ima i onih koji čuvaju svoje tržište godinama, ali oni se mogu prebrojati na prste jedne ruke“, objašnjava direktor preduzeća Golden Bee.

Top 10 preduzeća u delatnosti uzgoj ostalih životinja
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
PREDRAG VASIĆ PR UZGOJ PČELA I PROIZVODNJA API TRADE VASIĆ LESKOVAC	74.569.000	14.519.000
SZTR MEDOMIKS SLOBODAN BAKOČEVIĆ PR PETROVARADIN	174.281.000	13.743.000
SUPSTRATI MAKI DOO GRGUREVCI	62.028.000	6.166.000
SAMOSTALNA ZANATSKA RADNJA PČELIN DO MIODRAG RAJKOVIĆ PR KOPLJARE	11.245.000	4.850.000
BOJCIN EKO TURS DOO PROGAR	111.479.000	4.368.000
GOLDEN BEE DOO BEOGRAD-ČUKARICA	55.204.000	2.153.000
PČELARSKA ZADRUGA MAJA	12.956.000	1.000.000
FAZANERIJA JELENA	5.716.000	729.000
PČELARSKA ZADRUGA API HOME NIŠ-PANTELEJ	1.528.000	723.000
DEJAN STEVANOVIĆ PR, SZR NEKTAR 034 DRAČA	19.751.000	637.000
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Generalno, cela Evropa je u problemu jer na njeno tržište ulazi med iz trećih zemalja, po povoljnijim cenama.

„Problem je postao još veći jer u svetu postoje lobiji koji forsiraju veštački med. Agresivne su kampanje, a pritom moramo da znamo da od pčela, osim meda, imamo veću korist od oprašivanja. Svet bez njih ne bi bio ovakav kakav poznajemo. Pčela je proglašena za najvažnije biće na planeti, a čini mi se da to ne prepoznaju vlade mnogih zemalja“, kaže Knežević.

Tačan broj pčelinjaka u Srbiji nije poznat. Prema rečima našeg sagovornika, tokom prošle zime imali su gubitke u pčelinjacima, a neki su obnovljeni. Da bi se ovaj posao razvio potrebno je aktivirati mlade, oni su ključni za održivost i napredak.

„Ranije je bilo subvencija za mlade ispod 30 godina. Trenutno u Srbiji postoje podsticaji za opremu – 50 odsto povraćaja od države, i svako ko uredno preda dokumentaciju dobija pomoć, ali problem je što se dugo radi sa jednom istom opremom koja se troši, a sa nižom cenom meda ne mogu da se nadoknade troškovi. Pčelarstvu ide u prilog to što je ove godine situacija sa pčelama bolja, u dobrom su stanju i pokazuju da će biti sve u redu tokom prezimljavanja, a tržište ne možemo da predvidimo“, navodi Predrag Knežević.

Na vrhu liste najuspešnijih preduzeća u ovoj delatnosti nalazi se Api Trade iz Leskovca, čija je dobit prošle godine iznosila 14,5 miliona dinara (14.519.000), što je više u odnosu na godinu dana ranije kada je bila na nivou od 9,4 miliona dinara.

Iza njih je Medomiks iz Petrovaradina sa dobiti od 13,7 miliona dinara, što je znatno više u odnosu na 2023. kada je dobit bila 1.543.000 dinara.

Treću poziciju zauzela je firma Supstrati Maki d.o.o. iz Grgurevaca, čija je dobit u 2024. iznosila 6,2 miliona dinara. Oni su i u 2023. imali sličan rezultat – 6.157.000 dinara.