Penzije između „švajcarske formule“, zakona i solidarnih paketa

Prosečan iznos penzije u Srbiji u decembru prošle godine iznosio je 56.834 dinara, prema poslednjim podacima PIO fonda. Primanja penzionera u decembru 2025. godine uvećana su za 12,2 odsto, a nova povišica po zakonu im sleduje u decembru 2026. 

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju od 1. januara 2020. godine uvedena je indeksacija penzija prema „švajcarskoj formuli“, kojom se primanja penzionera usklađuju sa rastom inflacije i prosečnom zaradom, odnosno 50 odsto sa troškovima života, a 50 odsto sa rastom zarada. Iako je njome prvobitno bilo predviđeno usklađivanje rasta penzija dva puta godišnje, ipak se prešlo na jednogodišnje, jer se inflacija vrlo malo menjala.

Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da zakon predviđa tri scenarija usklađivanja penzija, u zavisnosti od toga koliko iznosi udeo rashoda za penzije u BDP-u.

„Poslednje nominalno povećanje penzija za 12,2 odsto je zapravo usklađivanje sa rastom zarada, jer se udeo penzija u BDP-u smanjio ispod deset odsto. Dakle, kao što su zarade porasle u realnom iznosu, porasle su i penzije. U uslovima kada rastu realne zarade ovakvo usklađivanje je najpovoljnija moguća opcija za penzionere i ne može da se očekuje održivo rešenje koje bi omogućilo veći porast penzija“, smatra Matković.

Naša sagovornica ukazuje da bi usklađivanje po klasičnoj švajcarskoj formuli podrazumevalo da penzije porastu manje od zarada, a više od inflacije. Prema PIO zakonu taj scenario se primenjuje kada udeo rashoda za penzije u BDP-u iznosi između 10 i 10,5 odsto. Kada udeo poraste preko 10,5 odsto usklađivanje je samo sa inflacijom (promenom potrošačkih cena).   

„Trenutno zakonsko rešenje predstavlja pomak u odnosnu na prethodni period, lutanja i brojna ad hoc usklađivanja koja se nisu sprovodila po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. U periodu od 2014. do 2018. čak su umanjene penzije penzionerima sa višim penzijama prema apsurdno nazvanom Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija“, navodi Gordana Matković.

Kako ističe, nesumnjivo je da najpre treba se poštuje PIO zakon i da postojeće rešenje obezbeđuje održivost penzijskog sistema na duži rok. Ipak, prema njenom mišljenju, otvara se nekoliko dilema u pogledu eventualne promene i daljeg unapređenja načina usklađivanja penzija u Srbiji.

„Pre svega, postavlja se pitanje arbitrarnosti praga udela rashoda za penzije u BDP-u od 10, odnosno 10,5 odsto, koji automatski aktivira pojedine opcije usklađivanja penzija. Na osnovu čega je naime usvojeno rešenje prema kome se kada udeo rashoda dostigne baš 10,5 odsto BDP-a prelazi na usklađivanje samo sa promenom potrošačkih cena, što podrazumeva da penzioneri ne mogu da ostvare poboljšanje životnog standarda, nego samo njegovo održavanje“, smatra Matković.

Drugo pitanje je i zašto se u rashode za penzije računaju i svi oni „dodaci“ prema uredbama koje vlada svake godine donosi, a kojima se dodatni iznosi dodeljuju penzionerima sa najnižim penzijama i po pravilu kratkim radnim stažom.

„To svakako podriva načelo da visina uplaćenih doprinosa korespondira sa visinom penzije. Nizak standard pojedinih penzionera sa najnižim penzijama svakako je moguće da se unapredi kroz sistem socijalnih davanja, što bi predstavljalo adekvatnije rešenje“, dodaje ona.

Treće i posebno važno pitanje za programsku direktorku Centra za socijalnu politiku je da li bi trebalo predvideti češće usklađivanje penzija u uslovima visoke inflacije, umesto samo jednom godišnje.

„Kada cene brzo rastu, a penzije se menjaju samo jednom godišnje, životni standard penzionera se zapravo ne održava. Na duži rok dilema je i koji indikator koristiti: opšti rast cena ili specijalizovanu potrošačku korpu koja bolje odražava potrošnju penzionera, imajući u vidu da porast cena hrane, lekova, komunalnih usluga i struje na primer može da bude viši od proseka“, ocenjuje ona.

Dodatno, kako kaže, može da se razmotri i napuštanje kriterijuma prosečne zarade i pređe na korišćenje mase zarada, koja kao parametar uzima u obzir i kretanje zaposlenosti, bolje respektujući eventualni uticaj starenja stanovništva na tržište rada.

„Zbog razlika u doprinosima koji se plaćaju u zavisnosti od vrste zaposlenja/angažovanja u Srbiji, moguće je da bi zapravo masa doprinosa bila još bolji izbor“, navodi Matković.

Od 2010. do 2018. godine uzastopno realno smanjivanje penzija

Komentarišući odnos države prema starijim građanima i uvođenje socijalnih penzija o kojima se govori godinama unazad, Matković kaže da odnos države prema penzionerima poslednjih desetak godina najbolje ilustruju podaci o riziku siromaštva i realnom porastu penzija.

„Prema podacima o relativnom siromaštvu jasno je da su penzioneri poslednjih desetak godina u nepovoljnijem položaju u odnosu na opštu populaciju. Stopa rizika siromaštva penzionera u Srbiji raste i prema podacima SILK istraživanja Republičkog zavoda za statistiku 2024. godine iznosi 21,2 odsto, dok je 2013. godine iznosila 15,5 odsto. Rizik siromaštva u opštoj populaciji se nasuprot tome smanjuje, a poslednje tri godine je niži nego među penzionerima“, napominje naša sagovornica.

Dodaje da podaci o lančanim indeksima realno isplaćenih penzija, koje redovno objavljuje RZS, pokazuju da su se penzije u realnom iznosu smanjivale svake godine od 2010. do 2018. godine, kao i 2022, a da se nešto veći porast beleži tek poslednje tri godine.

Solidarni paketi umesto sistemskih rešenja

U Srbiji je toku prijava za pakete solidarne pomoći penzionerima za koje je PIO fond ove godine izdvojio 240 miliona dinara.

Kako se može videti iz javnog poziva za nabavku proizvoda, planirana je podela oko 100.000 paketa u kojima bi trebalo da se nađu najnužniji proizvodi za svakodnevni život – kilogram soli, dva kilograma šećera, brašna, kilogram pirinča, dva litra ulja, 400 grama makarona, dve kesice kokošije supe, konzerva tunjevine, po jedan sapun i zubna pasta, kao i tri kilograma deterženta za veš. 

Osnovni kriterijum za dodelu paketa solidarne pomoći je visina penzije, odnosno da penzija ne prelazi najniži iznos uvećan za 10 odsto, što iznosi 34.201,32 dinara.

Govoreći o ovoj meri, Gordana Matković ističe da u Srbiji postoji sistem socijalne zaštite koji obuhvata različite institucije i na lokalnom i na nacionalnom nivou čiji je prevashodna uloga smanjenje siromaštva i dodeljivanje različitih vrsta pomoći i da uključivanje PIO fonda nije rešenje.

„Uključivanje PIO fonda u dodeljivanje paketa nije celishodno rešenje, a samim tim nije ni efikasno. U uređenim državama jasne su nadležnosti različitih institucija i njihove uloge, i ne smatra se da je dobra praksa da se one mešaju. Posebno je pitanje da li iz prikupljenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje treba da se finansiraju programi socijalne pomoći, poput dodeljivanja paketa sa osnovnim potrepštinama“, zaključuje programska direktorka Centra za socijalnu politiku.