Penzioneri traže rast primanja od 24 odsto

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je u Skupštini Srbije predlog budžeta za narednu godinu uz poruku da je reč o finansijskom planu koji bi trebalo da popravi životni standard građana i obezbedi stabilan razvoj države.

Na javnom slušanju koje je organizovao skupštinski Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Mali je naglasio da je fokus budžeta na kapitalnim investicijama, ali i na povećanju primanja najšireg sloja stanovništva. Na listi planiranih povećanja našle su se penzije, plate u javnom sektoru i minimalna zarada.

U predlogu budžeta posebno mesto zauzimaju izdvajanja za penzije, koje bi od decembra ove godine trebalo da porastu za 12,2 odsto. Ministar je podsetio da se penzije već tri godine povećavaju dvocifrenom stopom, a kao dokaz stabilizacije penzijskog fonda naveo je podatak da je 2012. godine čak 48,2 odsto sredstava za isplatu penzija dolazilo direktno iz budžeta, dok se danas taj udeo spustio na 20 procenata.

Prema njegovim rečima, prosečna penzija bi u 2025. godini trebalo da dostigne nivo od oko 490 evra. Ministar je takođe izneo podatke o rastu zarada u javnom sektoru, navodeći da su u prethodnih godinu dana plate u prosveti porasle za 28,6 odsto, a u zdravstvu za 19,2 odsto. Minimalna zarada bi trebalo da poraste za 10,1 procenat, dok će plate zaposlenih u javnom sektoru biti povećane za 5,1 odsto.

Ipak, dok ministarstvo tvrdi da su ovi podaci dokaz fiskalne stabilnosti i napretka, predstavnici penzionera poručuju da je realna slika daleko složenija.

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić za Biznis.rs ocenjuje da najavljeno povećanje penzija od 12,2 odsto jeste dobrodošlo, ali nikako dovoljno da bi se popravio položaj najstarijih građana, posebno u odnosu na rast životnih troškova.

On ističe da su obećanja o prosečnoj penziji od 650 evra do 2027. godine ekonomski neodrživa. Da bi se taj cilj ispunio, kaže, penzije bi morale da rastu oko 24 odsto godišnje, što je gotovo nemoguće ostvariti u uslovima usporavanja privrednog rasta.

Grujić dodaje da najavljeno decembarsko povećanje od 12,2 odsto neće značajnije uticati na prosečnu godišnju penziju, odnosno da će njena vrednost biti povećana tek za oko jedan procenat.

“To nas dovodi do nekih 436 evra. Govore o 650 evra, a realno ne možemo ni do 530 da dođemo“, kaže Grujić.

Naš sagovornik posebno ukazuje na strukturne probleme u penzijskom sistemu koji, prema njegovim rečima, nagrizaju stabilnost fonda. Prvi među njima je odnos između minimalne zarade i penzija.

“Situacija u kojoj minimalna plata i minimalna potrošačka korpa nadmašuju prosečnu penziju nikada se ranije nije dogodila. Iako pozdravljam rast minimalnih zarada, ipak takav trend šalje lošu poruku jer poslodavci sve češće nude upravo minimalac kao standard, dok penzije ostaju ispod nivoa osnovnih troškova života”, navodi Grujić.

Drugi problem odnosi se na kategoriju zaposlenih sa visokim primanjima. Grujić navodi da ti radnici, koji značajno utiču na formiranje prosečne zarade, ne plaćaju doprinose na celokupni iznos svojih prihoda. To, kako kaže, stvara praznine u fondu i dodatne disproporcije između onih koji najviše zarađuju i onih koji se oslanjaju isključivo na penzije.

“Istovremeno, penzioneri već godinama nemaju realan rast primanja, jer inflacija briše svaki pomak napravljen nominalnim povećanjem. Od 2012. godine roba je u evrima poskupela oko 85 odsto, a najviše su poskupeli osnovni životni troškovi kao što su hrana, grejanje i komunalije. Kod penzionera sa najnižim primanjima više od 70 procenata mesečnog budžeta odlazi upravo na ove rashode, zbog čega bilo kakvo povećanje penzija u praksi ne donosi stvarno poboljšanje kvaliteta života”, zaključuje predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić.