Penzionerima neophodne dugotrajne socijalne mere, a ne ad hoc rešenja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je paket novih ekonomskih mera koje bi trebalo da poboljšaju životni standard stanovništva.

Mere se odnose na ograničavanje trgovačkih marži na 20 odsto od 1. septembra za oko 3.000 proizvoda iz 23 kategorije, snižavanje kamata na kredite, izmenu zakona o izvršiteljima tako da neće moći da oduzmu dužniku jedinu nekretninu do 60 kvadrata, dodatne popuste na računima za struju za najsiromašnije, penzionere i borce, kao i niže cene ogreva, a za najugroženije će biti besplatan.

Komentarišući najavljene mere, Milan Grujić iz Udruženja sindikata penzionera Srbije u razgovoru za Biznis.rs ističe da je bilo veoma poželjno, da država povede socijalno odgovornu politiku i mnogo ranije, kojom bi u najvećoj meri zaštitila najugroženije slojeve stanovništva. Među njima su radnici sa minimalnim i prosečnim zaradama, kao i penzioneri sa prosečnim primanjima.

“Penzioneri su, međutim, ispali iz kruga onih o kojima se vodi računa, jer su zapostavljeni. Sa 46 odsto prosečne zarade, čitava populacija od milion penzionera spada u socijalno ugroženu grupu. Brine me da ove mere ne budu donošene ad hoc, usled političkih i ekonomskih okolnosti, već da budu trajne, jasno definisane i dosledne. To je moguće, posebno kada je reč o maržama trgovinskih lanaca, koje država može da ograniči na najviše 20 procenata. Najveći lanci su u prethodnom periodu ostvarili ogromne profite. Država takođe može da utiče na banke da smanje kamate, jer postoje mehanizmi za to”, navodi Grujić.

Međutim, naš sagovornik kao najveći problem ističe kupovnu moć građana.

“Ono što me iskreno brine, jeste činjenica da smo za deset godina, kroz minimalno povećanje kupovne moći, ostali gotovo na istom. Pre deset godina, za jedan evro Evropljani su mogli da kupe celu vrednost proizvoda, a mi samo 40 odsto od toga. Danas, posle deset godina, kupovna moć je porasla jedva na 44 procenata. To znači da smo za čitavu deceniju napredovali samo za četiri procentna poena u poređenju sa evropskim građaninom. Danas 95 odsto hrane u Srbiji košta isto kao u Evropskoj uniji, odnosno samo je četiri odsto jeftinije, iako su primanja tri puta manja. To je nedopustivo”, smatra Grujić.

Ipak, ukoliko sve najavljene mere budu zaista i sprovedene, Milan Grujić iz Udruženja sindikata penzionera Srbije, ocenjuje da su prihvatljive i pohvalne.

“Sve mere koje relaksiraju i olakšavaju preživljavanje najvećeg broja stanovništva i penzionera su dobre. Deo tih mera obuhvata oslobađanje dela troškova za električnu energiju za najugroženije. Takvih je oko 530.000, a oni primaju minimalnu penziju od 27.800 dinara ili manju – do 17.000 dinara”, navodi Grujić.

On dodaje da i mera koja se tiče bankarske relaksacije, moguće je da se sprovede preko Poštanske štedionice.

“Može se napraviti dogovor da se kompenzuje nedostatak sredstava i da se stimulišu penzioneri sa primanjima do 100.000 dinara da podignu gotovinski kredit do milion dinara. Nekome to može značiti mnogo – za lekove, rehabilitaciju, uređenje doma ili poboljšanje kvaliteta života”, kaže naš sagovornik.

Međutim, suština svih tih mera trebalo bi da bude njihovo dugotrajno trajanje i efikasna korisnost.

“Do sada smo imali bombastične najave o „dobroj ceni“, „najboljoj ceni“, „borbi protiv kartelskog načina poslovanja trgovinskih lanaca“, ali je to ostalo samo prazna priča i od toga najugroženije stanovništvo nije imalo značajnu korist. Ne bih voleo da se ovo završi samo na obećanjima. Država mora da napravi sistem mera kojim će cene biti pod kontrolom, naročito osnovnih životnih namirnica, hemije i proizvoda lične higijene. To ne bi smelo da bude upitno. Ipak, činjenica je da su mnoge od tih roba najskuplje u regionu. Sve to pokazuje da u poslednjih deset godina nije postojala socijalno odgovorna politika, a posebno zabrinjava što kupovna moć građana slabi. Minimalna potrošačka korpa u maju iznosila je 56.000 dinara, dok je prosečna penzija bila 50.000 dinara. To znači da penzioneri ne mogu da pokriju ni osnovne životne troškove”, zaključuje Milan Grujić iz Udruženja sindikata penzionera Srbije.