PKS: Polovina anketiranih preduzeća trpi posledice političke krize

Skoro polovina od 378 kompanije koje je Privredna komora Srbija (PKS) anketirala trpi „direktne i vrlo značajne posledice“ zbog političke krize i blokada koje se organizuju širom države, navodi Politika.

Najveće posledice trpe turizam, trgovine i prevoznici a, u slučaju da se trenutno stanje oduži, gotovo polovina od anketiranih preduzeća očekuje dalji pad poslovanja.

Izvozno orijentisane kompanije osećaju manje posledica od firmi usmerenih na domaće tržište, a privrednici prijavljuju da se usporava ulazak u već planirane investicije i propuštaju „delovi godine koji su važni za poslovanje i razvoj“.

„Zbog bojkota nisu samo veliki trgovinski lanci u problemu. Oseku kupaca, manju prodaju, niže prihode i zaradu već beleži i mali trgovci i drugi manji biznisi… Bez izuzetka, sa manjim ili većim nevoljama suočavaju se privrednici iz svih sektora, od poljoprivredno-prehrambene do kreativne industrije“, rekao je za Politiku predsednik PKS Marko Čadež, prenosi Beta.

On je dodao da postoje naznake nelikvidnosti i problema u naplati međusobnih potraživanja, „što se nije događalo ni tokom (pandemije koronavirusa)“.

Primera radi, a prema navodima iz ankete, skoro dve trećine ispitanika iz stočarske proizvodnje i prateće prerađivačke industrije prijavljuje negativne efekte aktuelne političke krize, a najčešće pad prihoda od izvoza, smanjen promet, zastoje u transportu i usporenu poslovnu komunikaciju sa institucijama.

Sličan procenat tekstilnih kompanija takođe prijavljuje negativne efekte u poslovanju.

Skoro tri četvrtine anketiranih (74 odsto) veruje da će se situacija brzo normalizovati i da će, uprkos svemu, realizovati investicije planirane za ovu godinu.

Ulaganje u objekte, opremu i prevozna sredstva najviše odlažu subjekti koji posluju u turizmu (56 odsto), saobraćaju (28 odsto), ali i predstavnici građevinske industrije.

Kompanije koje su učestvovale u istraživanju sprovedenom tokom 26. i 27. marta ukupno zapošljavaju 111.400 ljudi i, prema poslednjim dostupnim podacima, prihoduju 1,8 milijardi dinara.