PKS: U narednim godinama povoljniji uslovi za investiranje srpskih kompanija

Robna razmena između Hrvatske i Srbije u prvih pet meseci 2025. iznosila je 964,2 miliona evra, pa je tako za 8,5 odsto veća u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz iz Hrvatske u Srbiju je iznosio 559,9 miliona evra, što čini povećanje od 15,8 odsto, dok je uvoz u Hrvatsku smanjen za 0,2 odsto, te je iznosio 404,3 miliona evra.

Kada je reč o prošloj godini, robna razmena između dve zemlje iznosila je 2,26 milijardi evra – smanjena je za 2,2 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Izvoz iz Hrvatske u Srbiju iznosio je 1,3 milijarde evra, što čini povećanje od 3,1 odsto, dok je uvoz iz Srbije smanjen za 8,5 odsto i iznosio je 0,97 milijardi evra.

“U ukupnoj hrvatskoj robnoj razmeni sa svetom Srbija u 2024. godini učestvuje sa 3,4 odsto. Robna razmena je u usponu, a Hrvatska je konstantno ostvarivala suficit (osim u 2022. godini), dok je u 2024. taj suficit iznosio 330,7 miliona evra. Prošle godine je Srbija bila sedmi trgovinski partner Hrvatskoj”, kažu za Biznis.rs iz Ambasade Hrvatske u Beogradu.

Ukupna ulaganja iz Hrvatske u Srbiju do marta 2025. iznosila su 1,2 milijarde evra (prva su ostvarena 1999. godine). Srbija se nalazi na četvrtom mestu po iznosu hrvatskih investicija u inostranstvo. Ta ulaganja čine 10,5 odsto od ukupno 11,3 milijardi evra. Najveći ulagači iz Hrvatske u Srbiji su Fortenova grupa, Nexe grupa i Vindija.

“Ukupna ulaganja iz Srbije u Hrvatsku su do marta 2025. iznosila 11,3 miliona evra. U novembru 2015. srpski investitor i vlasnik industrije mesa Petar Matijević kupio je dve poljoprivredne zadruge u Hrvatskoj (Stari Jankovci i Negoslavci) u čijem je posedu 1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Kompanija Istrian Hotels u sastavu MK Group kupila je 2017. luksuzni hotelski kompleks Skiper Resort u Istri”, navode iz ambasade.

Velika neravnoteža u međusobnim stranim ulaganjima

Privredna komora Srbije pripremila je besplatan Vodič za poslovanje na tržištu Hrvatske. U njemu se navodi da ova zemlja spada u jednu od najjačih privreda u jugoistočnoj Evropi, ali još uvek ispod proseka razvijenosti privreda zemalja EU. Najvažnija privredna grana je turizam sa gotovo 20 odsto udela u BDP-u. Pored usluga, doprinos BDP-u najviše daje industrija, i to prerađivačka (prehrambena, petrohemijska, metaloprerađivačka).

“Budući da uslužne delatnosti čine oko dve trećine BDP-a, a udeo poljoprivrede je manji od 3,2 odsto, hrvatska privreda po strukturi odgovara privredama zemalja Evropske unije”, navedeno je.

Ističe se da je infrastruktura dobro razvijena, te da preko teritorije Hrvatske prolaze tri panevropska koridora. Poseduje i jednu od najrazvijenijih mreža auto-puteva i brzih saobraćajnica u ovom delu Evrope, a dobro je povezana sa ostatkom sveta, kako morem (šest međunarodnih luka), tako i vazdušno (sedam međunarodnih aerodroma), što joj omogućava lakši transport robe i putnika.

Činjenica je da postoji velika neravnoteža u međusobnim stranim ulaganjima između Srbije i Hrvatske, stoji u vodiču.

“Srpski privrednici imaju problem plasiranja kapitala na tržište Hrvatske, dok u Srbiji posluje veliki broj hrvatskih firmi i predstavništava. Sa druge strane, sve je veći broj srpskih kompanija koje iskazuju interes da ulažu u Hrvatsku, a očekuje se da će, u narednim godinama, uslovi za investiranje biti sve povoljniji, otvoreniji”.

Perspektivu za unapređenje trgovinske i privredne saradnje imaju tekstilna industrija, gumarska, industrija plastike, nameštaja, mašinska i elektro, industrija papira, mleka i mlečnih proizvoda, navedeno je. Dodaje se i razvoj gasne infrastrukure, kao i angažovanje srpskih kompanija za izvođenje radova na rekonstrukciji postojećih i izgradnji novih turističkih objekata i snabdevanje građevinskim materijalima.

U vodiču se napominje i da je članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji donelo tržište i veliku sigurnost investitorima.

“Investiranjem u Hrvatsku dobija se pristup tržištu Evropske unije, ali i tržištima onih država sa kojima Hrvatska ima potpisane sporazume o trgovini. To predstavlja resurs veći od 650 miliona potrošača”.

Podsticaji i poreske olakšice takođe su jedna od bitnih pogodnosti ulaganja u hrvatsku privredu. Prema Zakonu o trgovačkim društvima, domaća i strana društva posluju pod jednakim uslovima.

Ambasada Hrvatske vidi mogućnosti unapređenja saradnje u automobilskoj industriji, podsećajući da je 2012. pokrenuta proizvodnja automobila Fiat 500L, potom u saobraćaju, ističući da su hrvatske, srpske i slovenačke železnice potpisale u septembru 2010. u Beogradu protokol o osnivanju kompanije Cargo 10, kako bi se ubrzao železnički teretni saobraćaj od Ljubljane do Istanbula i skratilo vreme putovanja.

“U martu 2018. su resorni ministri potpisali Memorandum o saglasnosti o saradnji radi podsticanja železničkog saobraćaja i izradi projekata od zajedničkog interesa, pomoću kojih se može modernizovati železnička infrastruktura i poboljšati efikasnost železničkog saobraćaja između dve zemlje”, dodaju.

Šansu vide i u građevinarstvu, kao i u energetici – mogućnost učestvovanja hrvatskih kompanija u opremanju i sanaciji termoelektrana i hidroelektrana u Srbiji.

“JANAF kontinuirano vrši transport nafte od Omišlja za rafinerije u Novom Sadu i Pančevu i nudi saradnju na područjima komercijalnog skladištenja nafte i naftnih derivata, kao i skladištenju obveznih državnih rezervi”, kažu u ambasadi.