„Plafoniranje“ kamata: Šta se sprema u Srbiji, a kako su druge zemlje ograničile cenu kredita?

„Mi smo kao Narodna banka u ponedeljak poslali svim bankama nacrt rešenja za ‘plafoniranje’ kamata i očekujemo da se svaka banka pojedinačno oglasi povodom predloženih izmena“, potvrdila je na prezentaciji Izveštaja o inflaciji guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Ona je istakla da se od predstojećih izmena Zakona (o zaštiti korisnika finansijskih usluga) očekuje da obezbede win-win situaciju za građane i banke. Srbija će, prema njenim rečima, usvajanjem pravila o ograničenju visine kamatnih stopa krenuti stopama drugih evropskih i država regiona, a Biznis.rs daje pregled rešenja koja su već na snazi širom sveta.

Guvernerka je, odgovarajući na pitanja o detaljima programa koji je najavljen u Skupštini Srbije u okviru odlučivanja o njenom trećem mandatu, rekla da su efekti planiranih rešenja „ozbiljno izračunati“ kao i da će se odnositi na plafoniranje kamata na stambene kredite.

„Ona će stupiti na snagu tek krajem godine, kada isteknu privremene mere“, pojasnila je Tabaković i naglasila da se centralna banka bavila i rešenjima koja će se odnositi na „najskuplje bankarske proizvode“, odnosno kamate na dozvoljene i nedozvoljene minuse, kao i ograničavanjem visine kamata na potrošačke (namenske i nenamenske) kredite.

„Neki već plaču nad bankama i tržišnom privredom, ali odredbe koje se tiču ograničavanja kamata na minuse zasnovana na evropskom standardu. Kao centralna banka želimo da primenimo rešenja iz EU ili okruženja ukoliko su na korist građana“, rekla je Tabaković, napominjući da buduća rešenja neće biti „prestroga niti kruta“.

„U sagledavanju rešenja počinjemo od ‘razgovora’ sa bankama, a potom će uslediti formalna javna rasprava uz obelodanjivanje nacrta izmena Zakona, tokom koje će biti uključena celokupna javnost. O detaljima ćemo govoriti pošto postignemo saglasnost sa bankama“, najavila je Tabaković.

Šta je „plafoniranje“ visine kamatnih stopa?

Banka za međunarodna poravnanja (BIS) u osvrtu na prakse „plafoniranja“ kamata širom sveta podseća da se visina kamatnih stopa po pravilu određuje u odnosu na tržišna pravila, ali da postoje izuzeci.

„Ti izuzeci mogu se odnositi na propisivanje visine kamatnih stopa odobrenih za depozite u javnim štednim institucijama, zajmove sa specifičnim kamatnim stopama koji se odobravaju studentima, poljoprivrednicima ili malim i srednjim preduzećima, a mogu se uvesti posebne mere za sprečavanje prevelikih troškova za one koji pristupaju finansijskim proizvodima i uslugama. To se posebno odnosi na propise protiv zelenašenja“, ističe se u studiji BIS.

Iz naše centralne banke su za Bloomberg Adria ranije nagovestili da bi formula za izračunavanje maksimalnih kamatnih stopa mogla da se zasniva na sabiranju prosečne ponderisane kamatne stope ili zakonske zatezne kamate i „određenog dodatka“.

Sistem u kome je zakonska zatezna kamatna stopa deo formule za izračunavanje maksimalne efektivne kamatne stope na potrošačke i stambene kredite primenjuje se u Hrvatskoj.

Njihovim Zakonom o potrošačkom kreditiranju propisano je da je maksimalna efektivna kamatna stopa (EKS) za potrošačke kredite jednaka stopi zakonskih zateznih kamata uvećanoj za dva procentna poena, dok je maksimalna EKS na stambene kredite jednaka stopi zakonskih zateznih kamata.

Visina stope zakonskih zateznih kamata za građane i domaćinstva na kraju juna u Hrvatskoj je iznosila 7,5 odsto, dok u našoj zemlji ta stopa iznosi 14 odsto.

Portugal je još jedna članica EU koja je pribegla „plafoniranju“ kamata. Centralna banka Portugala obračunava i kvartalno objavljuje maksimalne kamatne stope za sve vrste potrošačkih kredita, bilo da se radi o gotovinskim pozajmicama, kreditima za kupovinu automobila ili kamatama za prekoračenje tekućeg računa.

U Portugalu, primera radi, u trećem kvartalu ove godine na nenamenske potrošačke kredite ne može se naplatiti kamata viša od 15,8 odsto dok se za „dozvoljeni minus“ ne može naplatiti više od 19,2 odsto. Poređenja radi, u Srbiji je prosečna kamatna stopa na dozvoljeni minus u junu iznosila 28,49 odsto, a na nedozvoljeni 26,79 odsto.

BIS u svojoj studiji izdvaja i Čile, koji ograničenja visine kamata primenjuje gotovo ceo vek, tačnije od 1929. godine. „Prema važećem zakonodavstvu, postoji set od dvanaest ograničenja za različite vrste kredita, u zavisnosti od valute, indeksacije, roka dospeća i veličine kredita. Ove stope utvrđuje i nadzire Komisija za finansijsko tržište Čilea, koja je nezavisna od centralne banke„, ističu autori studije BIS, uz napomenu da se maksimalne kreditne stope objavljuju na mesečnom nivou.

Dometi „plafoniranja“ kamata

Kada je reč o stambenim kreditima u Srbiji, koji su gotovo u potpunosti evroindeksirani, NBS je već ograničila kamatne stope kako bi obuzdala njihov rast u periodu kada je Evropska centralna banka podizala euribor – a ta intervencija trebalo bi da se okonča u decembru ove godine.

„Iako ne verujem da bi ograničenje visine kamata smanjilo cenu kredita na tržištu, verujem da bi uticalo na tražnju građana jer bi imali informaciju koliki bi bio ‘plafon’ kada je reč o visini kamatne stope i to bi im donelo predvidivost i sigurnost pri odlučivanju da li će se zadužiti ili ne. To je posebno važno kada su u pitanju oni koji su već podigli stambene kredite, kao i oni koji to žele, ali se ne usuđuju“, rekao je za Biznis.rs dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić, reagujući na prve najave o „plafoniranju“.

Sličan pristup propisivanju maksimalnih kamatnih stopa provejava i iz studije BIS.

„Pravilno regulisani finansijski instrumenti su od suštinskog značaja za zadovoljavanje potreba domaćinstava i doprinose njihovom finansijskom blagostanju. Ti proizvodi, međutim, mogu biti složeni one sa manje finansijske pismenosti i svestu mogu uvesti u značajan rizik, a posebno kada su u pitanju građani ili mala preduzeća. To se može desiti kada pružanje finansijskih usluga karakteriše ograničeno razumevanje pojmova i uslova ponude, uz ‘nesavršeno’ obelodanjivanje cena ili obmanjujuće ponašanje zajmodavaca„, naveli su autori studije o kamatnim stopama i regulativi za sprečavanje zelenašenja.

To su sve, kako su konstatovali, razlozi zbog kojih su širom sveta na snazi mere zaštite štediša i zajmoprimaca.