Plan EU o brzim železničkim prugama nije zaobišao Srbiju – da li je moguć u praksi?

Srbija će u budućnosti ponovo biti povezana železničkim saobraćajem sa Zagrebom i Ljubljanom, pokazuje plan „Povezivanje Evrope brzim železničkim prugama“ (Connecting Europe through High-Speed Rail), koji je objavila Evropska komisija.

Ovaj dokument bavi se trenutnim stanjem i razvojem mreže brzih železnica Evropske unije duž evropskih transportnih koridora do 2040. godine, a Srbija je takođe uključena u plan iako nije članica Unije.

Rok za železničku vezu između Beograda i Zagreba je (tek) 2035. godina, a za glavni grad Slovenije daleka 2040. godina. Ovi vozovi trebalo bi da idu brzinom od 160 km/h, ali u pojedinim delovima i do 200 km/h. Do glavnog grada Hrvatske stizaće se za četiri sata, a do Ljubljane za pet sati.  

Zvuči čudno, ali danas – odnosno još od pandemije – ne postoji direktna železnička veza Beograda sa pomenuta dva grada, a na to su uticale i političko-istorijske okolnosti.

Mlađe generacije ne znaju da je Jugoslavija nekada imala veoma dobro razvijenu železničku mrežu i da se vozovima često putovalo, kako po Srbiji, tako i kroz ostale delove nekadašnje zemlje.

Na sajtu Železnica Srbije navodi se da je 1854. godina veoma bitna za istoriju Jugoslovenskih železnica. Naime, 20. avgusta te godine puštena je u saobraćaj pruga Lisava-Oravica-Bazijaš sa konjskom, a novembra 1856. godine i sa parnom vučom.

Posle Prvog svetskog rata na našoj teritoriji ostao je deo ove pruge u dužini od 27 km, od državne granice kod Jama preko Jasenova i Bele Crkve do državne granice između Vračevog Gaja i Bazijaša.

Uspon železnice na ovim prostorima usledio je nakon Drugog svetskog rata. U socijalističkoj Jugoslaviji pruga Beograd–Zagreb postala je kičma saobraćaja. Uvedeni su brzi vozovi, putovanje između dva grada trajalo je šest sati i ovo je bila najopterećenija pruga u državi, jer se na njoj odvijao i putnički i teretni saobraćaj.

Prva elektrificirana pruga na mreži JŽ – Beograd–Šid–državna granica (Zagreb) puštena je u saobraćaj 31. maja 1970. godine.

Time je relacija Beograd – Zagreb postala deo Panevropskog koridora X, ključnog za kretanje ljudi i robe od srednje Evrope prema jugoistoku kontinenta. Električni vozovi omogućili su tišu vožnju, veću prosečnu brzinu i veću pouzdanost. Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih ovo je bila jedna od najmodernijih pruga u regionu.

Početak devedesetih godina označio je i početak kraja moćnog železničkog saobraćaja, nekada najprometnijeg na Balkanu, a na to podsećaju iz Železnica Srbije.

„Početkom devedesetih godina 20. veka i pojavom ratnih dejstava na tlu bivših republika SFR Jugoslavije, železničke uprave republika počinju da se razdružuju, odnosno izdvajaju iz Zajednice jugoslovenskih železnica (ZJŽ). ŽG Ljubljana i HŽP Zagreb izdvajaju se iz Zajednice JŽ 8. oktobra 1991. godine, ŽTP Sarajevo 31. maja 1992. godine, a Železnice Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije se osamostaljuju 1. jula 1993. godine. Tokom agresije NATO snaga na SR Jugoslaviju, znatan deo pruge i postrojenja na mreži srpskih železnica je uništen ili onesposobljen. Razvoj i modernizacija započeta početkom devedesetih naglo je usporena i prekinuta u ovom periodu. Tragovi ovih događaja prikazani su kao ratna šteta“.

Kroz Srbiju više železničkih krakova

Kako je u planu EU prezentovano na mapi, osim linije sa Zagrebom i Ljubljanom Srbija bi do 2030. godine trebalo da ima brzu prugu Beograd-Niš sa planiranim brzinama od 200 km/h, a od Niša ka Sofiji i Skoplju vozovi bi trebalo da idu 160 i više kilometara na čas.

Nešto kasnije, odnosno 2040. godine, trebalo bi da bude puštena u rad pruga Beograd-Podgorica/Bar kojom bi se razvijala brzina do 160 km/h.

Ova linija je već godinama jedina međunarodna u našoj zemlji. Ovom trasom preko Podgorice biće moguće otići do Tirane i Drača.

Na mapi je navedeno da će 2040. biti povezani i Beograd i Priština, a tada se očekuje da idu vozovi ka Sarajevu, preko Slavonskog Broda.

Plan za „Zapadni Balkan i Istočni Mediteran“ predviđa da kraci novih i obnovljenih pruga idu do Budimpešte, Linca, Salcburga, Rijeke, Ploča, Bara, Drača, Igumenice u Grčkoj, Patre, Atine, Soluna, Sofije i granice Bugarske sa Turskom blizu Jedrena.