Plate u IT sektoru rastu sporije od izvoza – gubi li Srbija konkurentnost?

Izvoz sektora informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) rastao je u prošloj godini po dvocifrenoj stopi, ali se taj rast očigledno ne preliva u punoj meri na zarade, što bi moglo da ukaže na pojačan pritisak na cene domaćih proizvoda i usluga i blagi gubitak konkurentnosti.

Prema podacima za prvih deset meseci 2025. godine, izvoz IKT usluga dostigao je vrednost od 3,7 milijardi evra, što predstavlja rast od 12 odsto u odnosu na isti period godinu ranije. Suficit u IKT uslugama u istom periodu iznosio je skoro tri milijarde evra.

Statistika pokazuje i da se broj zaposlenih povećava. U IKT sektoru u trećem kvartalu prošle godine radilo je 115.933 ljudi, što je za 3.678 ili 3,3 odsto više u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Kada se pogledaju zarade vidi se da je sektor informisanja i komunikacijama, u okviru kojih zvanična statistika vodi i zarade u IT sektoru, ostvario u prvih 11 meseci prošle godine rast neto zarada od 5,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Prosečna neto zarada u novembru prošle godine je tako iznosila 236.884 dinara.

Ako se pogleda detaljnije po oblastima, računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti ostvarilo je u istom periodu rast od tek 3,9 odsto, što je praktično na nivou inflacije u 2025. godini (3,8 odsto). Prosečna zarada u novembru bila je 287.477 dinara.

Plate stabilne, realan rast zanemarljiv

Anketa o platama u IT industriji, čije rezultate je objavila kompanije Fishingbooker, potvrđuje trend stabilnih zarada. Istraživanje koje se radi treću godinu zaredom nije pokazalo veća pomeranja na tržištu, a plate su ostale stabilne.

“Ove godine smo odlučili i da napravimo prikaz pomeranja plata tokom poslednje tri godine po sektorima i uočljivo je da nema većih promena u visini zarade. Istovremeno, tokom tri godine broj ispitanika, pogotovo u programerskoj oblasti, se značajno povećao. To uliva dodatnu sigurnost u rezultate, s obzirom na to da ove godine imamo skoro 5.000 ispitanika koji su popunili anketu”, kaže za Biznis.rs Petar Šegan koji je u Fishingbookeru zadužen za ljudske resurse (HR).

Kada se uporede rezultati njihove ankete u poslednje dve godine vidi se da je skoro dve trećine ispitanika (62 odsto) u tom periodu dobilo povećanje plata, koje je u najvećem broju slučajeva iznosilo do 10 odsto.

Ako se uzme u obzir da je inflacija u 2024. godini bila 4,6 odsto, a u prošloj 3,8 odsto, jasno je da su plate praktično u najvećoj meri pratile rast potrošačkih cena i da je realni rast bio zanemarljiv.

Rezultati ispitivanja pokazuju i da je nešto oko trećine zaposlenih u te dve godine ostalo na istoj plati (35 odsto), što znači da danas realno zarađuju manje nego pre dve godine.

Juniori na 1.200 evra, seniori na 3.100

Ako se uporede rezultati ankete u prethodne tri godine vidi se da je plata juniora programera od 1.150 evra u 2023. porasla na 1.200 u sledećoj godini, a isti iznos prijavljen je i za 2025. Kod takozvanih programera mediora u ovom periodu nije bilo razlike i anketirani su prijavili isti iznos od 2.000 evra u sve tri godine.

Kod senior programera taj iznos je od 3.030 evra u anketi pre tri godine dostigao 3.100 evra u prošloj, dok su lead programeri ostvarili sličan rast, sa 3.650 na 3.800 evra u istom periodu. Podaci su zasnovani na odgovorima 4.840 ispitanika programera.

Nešto niži nivo, ali sa sličnim rastom, beleži se i u druge dve IT oblasti koje se odnose na stručnjake koji rade u oblasti QA i Data.

Ako se pogledaju podaci o promeni posla, 90 odsto ispitanika je zadržalo radno mesto u 2025. godini, dok je osam odsto izgubilo posao.

“Ono što možemo da primetimo je da u celom trogodišnjem periodu vrlo sličan broj ispitanika prijavljuje da je ostao bez posla u poslednjih godinu dana. To može da ukazuje na stabilno tržište koje nema velike oscilacije ni u pogledu zaposlenih“, kaže Šegan uz ogradu da anketa nije razrađivala dalje stavove po ovom pitanju.

Približno dva od pet ispitanika je navelo da prima bonuse.

“Za većinu ispitanika koji dobijaju bonuse oni su definisani kao procenat od njihove zarade, a najčešće se kreću između pet i deset odsto”, navodi se u rezultatima ankete.