Plate u Somboru ispod proseka, ali stanovi tri puta jeftiniji nego u Beogradu

Najkvalitetniji uslovi za život u Srbiji su u gradu Somboru, pokazalo je istraživanje Ekonomskog fakulteta u Nišu koje se sprovodi uz podršku projekta UR Wise a koji finansira Evropska unija.

Građani su gradove ocenjivali kroz 10 kategorija, a Sombor je bio prvoplasiran u osam, dok je u preostale dve kategorije bio drugi.

Građanima su prioritet bezbednost i zdravstvena zaštita. Sledi obrazovanje i ljudski kapital, a na trećem mestu spremnost na usvajanje digitalnih tehnologija. Na začelju, ali ne mnogo manje važno su ekonomija i tržište rada gde su između ostalog ocenjivali mogućnost da nađu posao. Takođe i zaštita životne sredine, kao i javne usluge u lokalnoj samoupravi.

To su pokazali preliminarni rezultati istraživanja percepcije građana koji će biti upotrebljeni za izradu Indeksa najboljih gradova Srbije (Best City Index). Sledeći korak biće sprovođenje istraživanja među privrednicima, kao i dalje unapređenje metodologije kako bi se dobio kompletni indeks.

Ko je ko u privredi?

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je na teritoriji opštine Sombor registrovano oko 8.500 privrednih subjekata, od čega je čak više od 5.000 neaktivnih, odnosno reč je o firmama koje nisu ostvarivale nikakav prihod niti imaju zaposlene za poslednje tri godine za koje postoje podaci, odnosno od 2022. do 2024. godine.

Ako se pogleda samo 2024. godina, broj aktivnih privrednika i firmi dodatno se smanjuje na oko 2.700.  

Okosnicu privrede čine firme koje posluju u oblasti prehrambene industrije i trgovine što ukazuje na to da se privredna aktivnost oslanja na realan sektor u kojem nema mnogo subjekata koji dolaze iz visokorazvijenih i visokoprofitabilnih industrija kao što su IT sektor i konsultantske usluge.  

Rezultati poslovanja pokazuju da je oko 70 odsto od 2.700 aktivnih privrednih subjekata bilo profitabilno ali su zarade relativno niske jer je glavnina privrede u sektorima koji su pod pritiskom rasta troškova energenata, sirovina i izdataka za zaposlene. Svaka četvrta firma završila je godišnje poslovanje u minusu.

Kada se pogledaju firme koje ostvaruju najveće prihode, u prvih deset izbijaju proizvodna preduzeća koja se bave proizvodnjom i preradom mleka i sireva, ulja i masti, rublja, obuće i ostalih proizvoda od gume. Ostatak liste dopunjuju trgovinske i firme koje se bave poljoprivredom.

Kompanija Somboled, koja posluje u mlekarskoj industriji, je lider po ostvarenim prihodima u svakoj od tri posmatrane godine stabilno iznad 10 milijardi dinara. U 2024. godini iznosili su skoro 12 milijardi dinara. Ista kompanija ostvaruje i najveću dobit nešto manju od pola milijarde dinara, a ujedno je i jedan od najvećih poslodavaca sa 371 zaposlenim.

Druga po prihodu somborska kompanija je Sinagoga, koja se bavi maloprodajom i veleprodajom prehrambene robe, uvozom ambalažnog papira i proizvodnjom i pakovanjem maka, suncokreta, kikirikija, ovsenih, raženih, pšeničnih i sojinih pahuljica. U 2024. godini prihodovala je nešto više od osam milijardi dinara uz dobit koja je oko 300 miliona dinara. Profitna stopa nešto manja od pet odsto je uobičajena za trgovinu.

Reč je o firmi sa stabilnim poslovanjem kroz mrežu od 12 marketa i 250 zaposlenih, što znači da je reč o jednom od većih poslodavaca.

Jedino preduzeće sa više od 1.000 radnika

Najveće preduzeće u Somboru je firma Fiorano koja jedina u ovom gradu zapošljava više od 1.000 ljudi. Broj zaposlenih je u poslednje tri godine na stabilnih oko 1.800 radnika koji su angažovani na poslovima proizvodnje rublja, u fabrici čiji je vlasnik italijanska Calcedonia.

Prihodi ove fabrike iznose nešto više od sedam milijardi dinara a profit skoro 150 miliona dinara. Ipak, zbog velikog broja zaposlenih i radno intenzivne proizvodnje, dobit po radniku iznosi skromnih 80.000 dinara, dok je u Somboledu i Sinagogi oko 1,2 miliona dinara.

Zato i ne čudi što među tri najveće firme u Somboru isplaćuje najniže zarade koje su u proseku u bruto iznosu oko 108.000 dinara. Nešto više zarađuju zaposleni u Sinagogi, skoro 120.000, dok su prosečne plate sa porezima i doprinosima u Somboledu neuporedivo veće i kreću se oko 220.000 dinara. Somboled, podsetimo, posluje u okviru francuske Lactalis grupe pa veća prosečna primanja ukazuju na to da prosek plata verovatno vuku menadžerske pozicije.

Jedina firma koja u Somboru još zapošljava više od 200 radnika je fabrika za proizvodnju obuće F.lli Rossi shoes u kojoj radi skoro 650 radnika. Prihod u 2024. godini iznosio je nešto više od dve milijarde dinara dok je dobit bila nešto više od 60 miliona dinara.

Preduzeće je u dve prethodne godine poslovalo sa kumulativnim gubitkom od 170 miliona dinara ali je u 2024. ostvarilo pozitivan rezultat i blago povećalo plate koje u proseku iznose oko 133.000 dinara bruto.

Najprofitabilnija preduzeća u Somboru ne dolaze iz proizvodnje i zapošljavaju tek po nekoliko ljudi. Desetak firmi koje ostvaruju najveću dobit po zaposlenom, koja se kreće od 10 do čak 57 miliona dinara, dolaze iz sektora izgradnje stambenih i nestambenih zgrada, trgovine na veliko, inženjerskih i drugih konsultantskih usluga.

Prosečna plata 91.000 dinara

Analiza poslovanja privrede pokazuje da je Sombor grad radno intenzivne industrije s obzirom na to da u proizvodnji tekstila i obuće u dve fabrike radi skoro 2.500 radnika. Iako je reč o granama sa relativno nižim platama, dolazak ova dva strana investitora je uposlio značajan deo radne snage. Odatle, međutim, dolazi i najveća bojazan jer bi lošije poslovanje ili eventualno povlačenje ostavilo bez posla veliki broj ljudi.

Trenutno je u ovom gradu oko 22.000 zaposlenih dok je evidentirano oko 4.000 nezaposlenih.

Podaci Republičkog zavoda za statiastiku (RZS) pokazuju da je prosečna plata bez poreza i doprinosa u Somboru u 2025. godini iznosila 91.245 dinara, što je skoro 17 odsto manje od republičkog proseka. Neto zarade su u odnosu na godinu ranije povećane za 11,7 odsto.

Iako administrativni centar Zapadnobačkog okruga sa povoljnim pograničnim položajem, Sombor je grad koji beleži ubrzan process depopulacije. Broj stanovnika se za dve decenije smanjio za oko petinu. Po popisu iz 2002. u njemu je živelo nešto više od 51.000 ljudi da bi se taj broj u međuvremenu smanjio za desetak hiljada.

Prednost Sombora je u cenama stanova koji su daleko jeftiniji nego u Beogradu. Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je u prvom polugodištu prošle godine prosečna cena starogradnje u Somboru 883 evra a u novogradnji 1.141 evro nasuprot oko 2.500 evra koliko košta kvadrat u Beogradu.

Epitet najkvalitetnijeg grada za život svakako može da pomogne da Sombor možda privuče nove stanovnike a privreda pokazuje veliki potencijal za razvoj novih delatnosti.