Počinje 21. Slobodna zona

Projekcijama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu u deset bioskopskih dvorana danas počinje 21. festival Slobodna zona.

Festival ove godine neće imati svečano otvaranje, jer nije dobio sredstva na javnim konkursima u Srbiji, istaknuto je na konferenciji za medije u UK Parobrod.

“Imamo dva donatora, Rekonstrukciju Ženski fond i Francuski institut, i radimo sa vrlo malim budžetom. Budući da su izostala sredstva koja smo imali na raspolaganju prethodnih 20 godina, odlučili smo da je prioritet da festival zadrži kontinuitet. Stoga nemamo regularne takmičarske programe, nagrade, žirije, nemamo prateće programe, kao ni svečano otvanje i zatvaranje”, objasnio je Rajko Petrović, direktor i jedan od selektora Slobodne zone.

On je naveo da je ove godine zadržana jedino nagrada publike te da će gledaoci na ulazima u bioskopske dvorane, kao i na društvenim mrežama i zvaničnom sajtu festivala, naći QR kodove sa linkom ka glasačkim listićima.

“Festivala ne bi bilo da nije bilo razumevanja određenih autora i producenata koji su želeli, bez obzira na okonosti, da prikažu filmove na Slobodnoj zoni, kao i bez podrške domaćih i regionalnih distributera i bioskopa”, poručio je Petrović.

Branka Pavlović, selektorka festivala, predstavila je filmove iz Ženske linije, jedine selekcije koja je opstala zahvaljujući Rekonstrukciji Ženski fond. Reč je o filmovima „Stavi dušu na dlan i hodaj” Sepide Farsi, „Temelj” Kinge Mihalske i „Pisma iz Melna” Martine Prisner.

“Sva tri filma su izuzetno aktuelna i bave se događajima u svetu koji su obeležili ne samo prethodnu godinu, već će obeležiti i godine pred nama. ‘Stavi dušu na dlan i hodaj’ prati mladu fotografkinju pod opsadom u Gazi. Film je izazvao veliko interesovanje u Kanu. Poljsko-kanadska autorka Kinga Mihalska u filmu ‘Temelj’ prati ljude koji žive na desetak lokacija u Poljskoj na kojima se dešavao holokaust, od Aušvica do ostalih, manje poznatih stratišta. Autorka se bavi pitanjima sećanja, rasizma, antisemitzma i i stava prema prošlosti. Dokumentarac ‘Pisma iz Melna’ dobio je Nagradu pubike u Berlinu. Godine 1992. u Melnu se desio neonacistički napad u kojem je poginulo troje ljudi tursko-kurdskog porekla. Trideset godina kasnije, preživeli dečak koji tada imao sedam godina saznao je da je u arhivi grada Melna sačuvano hiljade pisama podrške i solidarnosti koja do njega nikada nisu stigla”, najavila je Pavlović.

Kako kaže, još jedan od favorita sa Berlinalea je i triler „Histerija”, čija radnja isto pominje napad u Melnu. Ponekad se dešava da su filmovi na Slobodnoj zoni međusobno povezani, a ove godine više nego ikad.

Ona je podsetila i na domaće i regionalne autore koji će biti gosti festivala i učestvovati u razgovorima sa publikom nakon projekcija u Dvorani Kulturnog centra Beograd.

Lidija Zelović, bosansko-holandska autorka koja je dokumentovala čitav svoj život od 1992. naovamo, u dokumentarcu „Domaći teren” bavi se pitanjima identiteta i pripadnosti i time da li dijaspora ima prava da odlučuje o sudbini svoje matice ili zemlje u kojoj živi. Njen film na progamu je 8. novembra u 19 sati.

Pre toga, premijerno će biti prikazan kratki igrani film „Mačke” Danila Stanimirovića o srpskoj porodici u Cirihu i dečaku Miši koji pronalazi napušteno mače.

Senad Šahmanović predstaviće 6. novembra u 19 sati film „Vude, ti si pobijedio!”, o jedinom jugoslovenskom dobitniku Oskara, Dušanu Vukotiću, a Dejan Kožul istoga dana u 17 časova „Ramizovo ljeto”, o bivšem rudaru i pripadniku Armije BiH koji ne pristaje da ćuti pred „nakaradnim sistemima i društvima”.

Sem u DKC, beogradski program biće prikazivan u Domu omladine, Tuckwood sinepleksu, Sinepleksu Ušće, Art bioskopu Kolarac i Ustanovi kulture Parobrod.

U Novom Sadu publika će moći da pogleda filmove u Areni sinepleks i Kulturnom centru Novog Sada, dok će lokalni sinepleksi ugostiti gledaoce u Nišu i Kragujevcu.