Podeljen stav farmaceuta u vezi sa poslovanjem u prvom kvartalu 2025. godine

Kompanije iz farmaceutske industrije imaju podeljen stav u odnosu na poslovnu klimu u prvom kvartalu 2025. godine. Naime, 48,4 odsto kompanija iz farmaceutske industrije ocenjuje poslovnu klimu kao nepromenjenu u odnosu na prethodni kvartal, dok isto toliko njih smatra da je poslovna klima pogoršana.

Takođe, na osnovu rezultata ankete o poslovnoj aktivnosti domaće privrede Privredne komore Srbije (PKS) – 3,2 odsto kompanija ocenjuje poslovnu klimu kao bolju nego u četvrtom kvartalu 2024. godine.

Kada je reč o očekivanjima u drugom kvartalu 2025. godine raspodela je nešto drugačija – 64,5 odsto kompanija očekuje nepromenjenu poslovnu klimu, a 29 odsto bolje, odnosno 6,5 odsto lošije uslove poslovanja.

U prvom tromesečju 2025. godine 9,7 odsto ispitanika zabeležilo je povećanje prometa, 35,5 odsto smanjenje, a preostalih 54,8 odsto ispitanika nepromenjen nivo prometa u odnosu na četvrto tromesečje 2024. godine, navedeno je u kvartalnom biltenu Udruženja za farmaciju i medicinsku privredu PKS.

Prema mišljenju 38,7 odsto ispitanika iz farmaceutske industrije, u drugom kvartalu 2025. godine biće povećan nivo prometa u odnosu na prethodni kvartal, a oko 61,3 odsto smatra da će biti nepromenjen, što ukazuje da u ovoj industriji vlada veći optimizam u pogledu osnovnih pokazatelja poslovanja.

Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata je u februaru 2025. godine, u odnosu na isti mesec 2024, smanjena za 6,5 odsto, a u periodu januar-februar 2025. godine smanjena je za 6,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Cene u proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata su u periodu januar-mart 2025. godine povećane za 0,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a nešto veći rast ostvaren je i u martu 2025. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine (0,5 odsto).

U ukupnoj zaposlenosti u Srbiji broj zaposlenih u farmaceutskoj i medicinskoj delatnosti učestvuje sa 6,6 odsto.

U četvrtom kvartalu 2024. godine u proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata registrovano je 5.479 zaposlenih, što je za 5,6 odsto više u odnosu na broj zaposlenih u četvrtom kvartalu 2023. godine. U zdravstvenoj delatnosti zabeleženo je ukupno 137.635 zaposlenih, što je za 0,2 odsto vise u odnosu na isti kvartal prethodne godine, dok je u delatnosti socijalne zaštite sa smeštajem zaposleno 10.525 ljudi, što je rast od 1,9 odsto.

Kada je reč o situaciji na tržištu rada, 71 odsto kompanija iz farmaceutske industrije nije menjalo nivo zaposlenosti u prvom tromesečju 2025. godine i to je jedinstven stav ove grane industrije po ovom pitanju i u pogledu očekivanja u drugom kvartalu 2025. godine (87,1 odsto).

U januaru 2025. godine prosečna zarada isplaćena u oblasti proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata bila je za 30,3 odsto veća u odnosu na republički prosek i iznosila je 193.459 dinara.

Ostvaren je nominalni rast od 6,6 odsto, a u istom periodu zarade su u navedenoj oblasti realno porasle za 1,9 odsto. Prosečne zarade su više od proseka i u zdravstvenim delatnostima (za 9,1 odsto), dok je u delatnosti socijalne zaštite sa smeštajem prosečna zarada niža od republičkog proseka za 25,4 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u periodu januar-februar 2025. godine izvoz proizvoda farmaceutske i medicinske delatnosti iznosio je 141,4 miliona evra, što čini tri odsto ukupnog izvoza Srbije. U odnosu na isti period 2024. godine, zabeležen je rast izvoza od 33,1 odsto.

U istom periodu uvoz je dostigao 380 miliona evra (mg rast uvoza od devet odsto) i čini 5,9 odsto ukupnog uvoza.

Najveći deficit je zabeležen u spoljnotrgovinskoj razmeni farmaceutskih proizvoda i preparata i iznosio je oko 183,4 miliona evra, uz pokrivenost uvoza izvozom od 33,9 odsto. Najveću pokrivenost uvoza izvozom beleži razmena medicinskih i stomatoloških instrumenata i materijala (75,6 odsto).

U četvrtom kvartalu 2024. godine u proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda ostvaren je neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), po osnovu ulaganja nerezidenata, od 16,6 miliona evra.