Pogrešna varijanta izgradnje metroa je promašaj godine, ali i narednih decenija

Rade Veljanovski je redovni profesor univerziteta u penziji, rođen 1952. godine u Beogradu, gde i danas živi. Osnovnu školu, gimnaziju i Fakultet političkih nauka završio je u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je 1995. godine, a doktorirao 2004. godine iz oblasti Komunikologije i medija.

Od 1976. godine radi na gradskom radiju Studio B i od tada izveštava, uređuje i piše za najveće medije u zemlji. Sredinom 2001. godine postaje direktor Radio Beograda i započinje njegovu transformaciju iz državnog radija u javni servis.

Na Fakultetu političkih nauka radio je kao redovni profesor na smeru Novinarstvo i komunikologija gde je predavao sedam predmeta na osnovnim, master i doktorskim studijama. Bio je šef smera Novinarstvo i komunikologija i rukovodilac Centra za medije FPN. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu devet godina predavao je na master studijama. Deset godina je predavao na Visokoj školi novinarstva Medija plana u Sarajevu.

Od kraja 2000. godine radi na pisanju novih medijskih zakona. Bio je član više radnih grupa za pripremu novih medijskih zakona i medijske strategije. Autor je nekoliko knjiga i većeg broja radova u zbornicima i časopisima iz oblasti novinarstva, medijskog sistema, sociologije medija i drugih srodnih disciplina.

Pitali smo Radeta Veljanovskog, šta je po njegovom mišljenju obeležilo 2023. godinu?

Događaj godine

– Događaj godine je tužan. To je tragedija koja je obeležila ne samo ovu godinu, već sigurno i celu deceniju, i koja se nikada neće zaboraviti. Trenutak kada je dečak od 13 godina ušao u svoju školu i ubio devet svojih drugova i jednog čoveka koji je brinuo o deci. Uz sve analize, istrage i promišljanja, slučaj je neobjašnjiv i jednostavno nemoguć za definiciju, dijagnozu, vaspitnu meru, sankciju… Zdrav razum i elementarna logika mogu da nas usmere jedino ka tome da moramo da stvaramo okruženje, atmosferu, sistem u kome tako nešto neće biti moguće u budućnosti. Ma kako izgledalo neubedljivo, površno, nedelotvorno, ali moramo da budemo bolji jedni prema drugima i sa onima sa kojima se znamo i sa onim drugima. Da u sebi podstičemo spremnost za razumevanje i toleranciju, dobrotu i humanizam i da tome učimo svoju decu. Da kada se oružje i nađe pri ruci treba da se odgurne i preda nadležnima ili bar da se ne dotiče, da nam pri bilo kakvoj opasnosti prva misao bude da pomognemo i sebi i ostalima oko sebe.

Ličnost godine

– Nema je više. Te ličnosti koja je važna i koja nas je ohrabrivala da saznajemo, učimo, te da tako argumentovanom spoznajom formiramo naše stavove i onda se hrabro i javno za njih borimo. Nedavno nas je napustio profesor Ratko Božović, ali ne tako što nas je njegov odlazak prenuo iz zaborava o nekom koga smo nekada znali. Ne, on je bio sa nama skoro do poslednjeg dana i učestvovao u društvenom životu na način koji je njega svrstao u olimpijce kulture, kako bi to rekao Edgar Moren na čije nas je misli Ratko upućivao. Bio je poznat kao sociolog kulture, a zapravo je bio sociolog života.

Najbolji poslovni potez godine

– Može li nešto što nije plasman novog proizvoda, izraziti prodor na strana tržišta, veliki rezultat koji se izražava u milionima nekih valutnih jedinica, da bude poslovni potez godine? Valjda može. Za mene je to sjajan potez izdavačke kuće Akademska knjiga iz Novog Sada, objavljivanje knjige Tome Piketija: „Kapital i ideologija“.

Da li je to obnova utopijskih razmišljanja iz Marksovog vremena i revolucionarnih epizoda na raznim tačkama sveta ili novi pogled podstaknut sve drastičnijim ekonomskim raslojavanjem među ljudima, ova knjiga obnavlja potisnutu debatu o jednakosti, ne onoj rigidnoj u kojoj svi moramo da mislimo isto i da svi isto imamo ili nemamo. Ovo je pokušaj podsticanja nade da ljudi mogu da žive sa jednakim šansama i obezbede sebi dostojanstvo pristojnog života i da u dijalogu, konstruktivnoj i neeksploatatorskoj kooperaciji rade za svoje dobro i opšte dobro. Piketi vraća deideologizirani svet ka ideologiji saradnje i humanizma.

Promašaj godine

– Potpisivanje svih potrebnih dokumenata za bušenje tunela od Ekonomskog fakulteta do zgrade beogradske uprave MUP-a u Despota Stefana, kojim treba da počne izgradnja prve trase metroa, je konačno izneveravanje svih nada Beograđana da će imati dobar gradski prevoz kroz ili ispod gradskog jezgra. Iako se za ove planove i donošenje pripremne dokumentacije zna već nekoliko godna, sada je to potez koji dokazuje da se od pogrešne varijante ne odustaje i zato je to promašaj godine, ali i narednih decenija.

Podsećam, prvi projekti za metro, koji su pravljeni pre više od 40 godina, predviđali su da prva trasa metroa treba da poveže staro i novo jezgro Beograda, Terazije i Novi Beograd, dakle da pređe Savu. I domaći i strani eksperti bili su saglasni da je to najracionalnije i najlogičnije jer spaja delove grada u kojima živi najviše stanovnika i gde je istovremeno saobraćaj najgušći. Ovako, od Makiša do Ade Huje, od ledine do praznine, a sve zbog Beograda na vodi.   

Očekivanja u 2024. godini

– Da prestane rat u Ukrajini, da se zaustavi horor u Gazi, da rešimo pitanje Kosova, za sve ostalo ćemo lako.