Pogrešno obračunata kamata može dovesti do kazne od dva miliona dinara

Jedan preduzetnik bio je uveren da je fiskalni račun isto što i „običan“ račun sa odloženim rokom plaćanja. Logika mu je delovala jednostavno – da izda račun danas, kupac plati za nekoliko dana, a ako zakasni zaračuna se kamata. Otuda i dilema da li se kamata za kašnjenje iskazuje na fiskalnom računu?

Preduzetnik je dobio od knjigovođe odgovor da fiskalni račun i zatezna kamata nisu isto, niti funkcionišu po istom principu.

Prema Zakonu o fiskalizaciji, predmet fiskalizacije je promet dobara i usluga na malo, kao i primljeni avans za taj promet. Drugim rečima, svaki promet robe ili usluge u maloprodaji – bilo da je kupac fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik – mora biti evidentiran kroz fiskalni sistem. Član 8. ovog zakona dodatno precizira obavezu da se račun fiskalizuje u samom momentu prometa, preko procesora fiskalnih računa i bezbednosnog elementa.

Ključna reč je – momenat prometa.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da se fiskalni račun izdaje kada roba ili usluga budu isporučeni, bez obzira na to da li kupac plaća gotovinom, karticom ili drugim bezgotovinskim sredstvom.

„To je trenutak kada se promet evidentira i kada nastaje obaveza fiskalizacije. Sa druge strane, zatezna kamata ima potpuno drugačiju pravnu prirodu. Njeno postojanje i način obračuna uređeni su Zakonom o zateznoj kamati, koji propisuje visinu stope i način obračuna kamate koju plaća dužnik ako zakasni sa ispunjenjem novčane obaveze. Dakle, kamata ne nastaje u momentu prometa, već tek onda kada je rok za plaćanje probijen“, kaže Pisarević.

Ona dalje objašnjava da ako kupac plaća robu ili uslugu u trenutku kada mu se izdaje fiskalni račun nema kašnjenja, pa samim tim nema ni osnova za zateznu kamatu. Fiskalni račun i zatezna kamata se u toj situaciji međusobno isključuju.

Naša sagovornica ističe da zabuna najčešće nastaje kod odloženog plaćanja.

„Postoji situacija u kojoj fizičko lice kupuje robu na rate, uz obračun kamate – dakle, praktično na kredit. Upravo o tome se izjasnilo i Ministarstvo finansija u svom mišljenju. U takvom slučaju privredni subjekat je dužan da u momentu isporuke robe izda fiskalni isečak i evidentira promet, bez obzira na to što će novac primiti kasnije. U sistemu fiskalne kase kao sredstvo plaćanja može se označiti kao ‘ček’“, navodi poreska savetnica.

Dalje, moguće je definisati različite cene istog artikla u zavisnosti od načina plaćanja. Jedna cena može važiti za gotovinu, a druga – viša – za kupovinu na kredit, pri čemu razlika može sadržati kamatu ili ona može biti posebno iskazana. Ali i tada je naglasak na istom principu: sve se evidentira u momentu isporuke.

„Problem nastaje kada bi se kamata naplatila naknadno, a da prethodno nije evidentirana kroz fiskalni račun. Iako novi Zakon o fiskalizaciji više ne propisuje obavezu izrade dnevnog izveštaja kakav je postojao po ranijem zakonu o fiskalnim kasama, računovođe su u praksi zadržale naviku da dnevni promet koriste kao osnov za knjiženje pazara“, ocenjuje Pisarević.

Ukoliko bi preduzetnik naplatio zateznu kamatu, a ona ne bi bila evidentirana kroz fiskalni sistem, došlo bi do neslaganja između evidentiranog prometa i stvarno primljenog novca. Jednostavno rečeno – na računu bi bilo više novca nego što pokazuje fiskalni promet za taj dan.

Tu se otvara i pitanje obaveze polaganja gotovine. Zakon o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost propisuje da su pravna lica i preduzetnici dužni da dinare primljene u gotovom, po bilo kom osnovu, uplate na svoj tekući račun u roku od sedam radnih dana. To znači da bi i kamata, ukoliko je naplaćena u gotovini, morala biti položena na račun.

Ako ta kamata nije prošla kroz fiskalni uređaj, a novac jeste uplaćen na tekući račun, razlika postaje vidljiva. Zakon predviđa i novčane kazne – od 50.000 do dva miliona dinara za pravno lice koje ne uplati primljenu gotovinu u propisanom roku. Sistem, dakle, ne ostavlja mnogo prostora za improvizaciju.

Zato se priča vraća na početno pitanje: po kom osnovu bi se kamata „kucala“ na fiskalnom računu?

„Ako je račun izdat pre izvršenog prometa i pre naplate – na osnovu čega je izdat? Ako je u pitanju odloženo plaćanje, ono mora biti jasno naznačeno na fiskalnom računu u momentu isporuke robe ili usluge. A ukoliko ugovor predviđa zaračunavanje kamate zbog kašnjenja, tada se za tu kamatu izdaje poseban fiskalni račun – i to u trenutku kada kupac tu kamatu zaista plati. Između momenta prometa i momenta kašnjenja stoji jasna linija. Fiskalni sistem prati prvi. Kamata nastaje tek u drugom“, zaključuje poreska savetnica Zvezdana Pisarević.