Poljoprivrednici mogu da računaju na podsticaje države i sa faktičkim korišćenjem zemljišta

Skupština Srbije usvojila je Zakon o dopuni Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kojim se propisuje da se poljoprivrednik može upisati u Registar poljoprivrednih gazdinstava, odnosno upisati katastarsku parcelu u Registar i po osnovu faktičkog korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a na osnovu posebne izjave overene kod nadležnog organa.

“S obzirom na to da su odredbom člana 21. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju propisana četiri pravna osnova za upis subjekata u Registar poljoprivrednih gazdinstava, i to po osnovu prava svojine, rešenja o komasaciji, ugovora o zakupu ili ustupanju poljoprivrednog zemljišta na korišćenje, a da se u praksi javljaju i druge situacije kada se koristi poljoprivredno zemljište, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uvidelo je potrebu za utvrđivanjem modaliteta za rešavanje pitanja korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, a sa ciljem da proizvođači koji zaista obrađuju zemlju za nju dobiju podsticaje u svim situacijama u kojima je to pravno moguće”, saopštilo je resorno ministarstvo.

Na osnovu ove dopune zakona Vlada Srbije će u narednom periodu doneti uredbu kojom će se bliže urediti uslovi faktičkog korišćenja zemljišta, obrazac posebne izjave o faktičkom korišćenju poljoprivrednog zemljišta, kao i sva ostala pitanja u skladu sa propisanim osnovom.

Ova dopuna zakona, prema navodima nadležnih, omogućiće svim poljoprivrednicima koji budu ispunjavali uslove u skladu sa budućom uredbom da steknu pravo da se prijave za podsticaje koje daje Ministarstvo poljoprivrede, ali i da kupuju gorivo po povlašćenoj ceni i steknu pravo na refakciju akcize za gorivo.

Predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco u razgovoru za Biznis.rs ukazuje da je novim izmenama isključeno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Ipak, on ocenjuje da su najnovije dopune zakona dobar potez države koja na ovaj način bira najkraći administrativni put da bi pomogla poljoprivrednicima.

Nerešeni imovinsko-pravni odnosi jedan su od glavnih problema kada je u pitanju korišćenje poljoprivrednog zemljišta, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je ovo važan korak naročito za mala gazdinstva.

“To se zove pravna i katastarska tolerancija. Najviše koristi imaće poljoprivrednici koji takvom zemljom povećavaju svoj fond za koji će dobijati podsticaje. Tu neće biti zloupotreba jer je u praksi reč o regionima gde inače nije uređen zemljišni fond i dobro je da država to rešava jer će praktično uz izjavu prihvatiti to faktičko stanje”, navodi Keco.

Prema njegovom mišljenju, na ovaj način neće se znatno povećati fond zemlje koja će “ući” u podsticaje zato što je inicijativa za ovakvo statusno regulisanje zemljišta vezana za područja gde su inače male parcele i gde je malo poljoprivrednika u aktivnom stanju.

“Ovo je dobar potez države koji je iznuđen ulicom i protestima poljoprivrednika. O ovome se već dugo priča. Međutim, suština cele priče je da mi moramo da izvršimo katastarsku analizu, odnosno uređenje poljoprivrednog zemljišta na bazi verodostojnih podataka. Sve zemlje oko nas već su završile elektronsku obradu poljoprivrednog zemljišta kroz katastar”, zaključuje predsednik udruženja Agroprofit Čedomir Keco.