Ponovo rastu rate kredita vezanih za evro

Vrednost tromesečnog euribora je na dan 30. juna ove godine iznosila 3,577 odsto, što je za pola procenta više u odnosu na prethodni obračunski period 31. marta (3,038 odsto).

Šestomesečni euribor je na nivou od 3,9 odsto, što je 1,2 procentna poena više u odnosu na kraj prošle godine, kada su poslednji put obračunavane rate ovih kredita (2,693 odsto).

Poslednji dan juna značajan je za sve korisnike dugoročnih kredita sa promenljivom kamatnom stopom koja uključuje tromesečni ili šestomesečni euribor. Vrednost ove kamate na dan 30. juna koristi se za obračun narednih rata kredita – julske, avgustovske i septembarske za zajmove sa tromesečnim euriborom (3M), odnosno sledećih šest rata za kredite sa šestomesečnim euriborom (6M).

Tačno godinu dana ranije, 30. juna 2022. godine, vrednost 3M euribora još je bila „u minusu“ i iznosila je -0,195 odsto. Dve nedelje kasnije prelazi u plus i iznosi 0,002 odsto, da bi se rast uporan koliko i inflacija nastavio do danas, kada će u rate naših građana i preduzeća zaduženih u kreditima čije kamate prate kretanje euribora biti uračunato 3,577 odsto.

Među pet najvećih banaka u Srbiji, tri banke svoje promenljive kamate vezuju za tromesečni euribor, a ostale dve za šestomesečni. To znači da se rate kredita usklađuju 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra (u prvom slučaju), odnosno 30. juna i 31. decembra (u drugom).

Što se tiče 6M euribora, njegova vrednost 30. juna ove godine iznosila je 3,9 odsto, što je najviše od oktobra 2008. godine, tokom velike svetske finansijske krize. Na dan 31. decembra 2022. godine, kada su poslednji put usklađene rate kredita vezanih za 6M euribor, njegova vrednost iznosila je 2,693 odsto.

Ako je suditi prema izjavama predsednice ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde), dužnici ne bi trebalo da računaju na predah u narednom periodu, s obzirom na to da je, kako je poručila na samitu u portugalskom gradu Sintri, „inflacija u evrozoni ušla u novu fazu koja bi mogla da se oduži neko vreme“.

Lagard je zato poručila da će ECB morati da zadrži svoju strogu monetarnu politiku povećanja kamatnih stopa i da je malo verovatno da će u bliskoj budućnosti moći sa punim poverenjem da izjavi da su dostignute maksimalne kamatne stope, preneo je Reuters.

Na pitanje do kada će centralne banke podizati kamate za naš portal nedavno je odgovorila Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji – a tada je objasnila da će kamate rasti „dok se temperatura tela ne svede na normalu“.

„Odštampano je više novca nego što je dozvoljavala stopa privrednog rasta. Kada su privredni rast i štampanje novca u ravnoteži nema inflacije. Sada centralne banke pokušavaju da ispumpaju višak novca iz sistema tako što ga poskupljuju. Ta operacija je bolna jer se na taj način obaraju privredni rast i zaposlenost i umanjuje se kvalitet života – recimo, svima se realno smanjuju plate i pada životni standard, smanjuje se profitabilnost investicija, ali to je jedini način da se zemlja vrati u ravnotežu„, istakla je Popović.