Porez na imovinu plaća se i za nelegalizovane prostore

Danas ističe rok za plaćanje treće rate poreza na imovinu za 2024. godine za fizička i pravna lica i preduzetnike, jer se prema Zakonu o porezima na imovinu, ta obaveza plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja.

Pravna, fizička lica, kao i preduzetnici, u obavezi su da plaćaju porez na imovinu za sve nekretnine, čak i one u kojima je neuslovno živeti.

Takođe, porez na imovinu neophodno je prijaviti i plaćati i za sve nelegalizovane objekte.

Advokati kažu da se u praksi često postavlja pitanje da li je moguće ozakoniti samo glavni objekat na određenoj parceli, a da se pomoćni objekti tretiraju odvojeno, posebno ako za njih nisu ispunjeni uslovi za ozakonjenje.

Na osnovu zakona predviđeno je da se rešenje o ozakonjenju može odnositi na glavni objekat, kao i na pomoćne i druge objekte koji su u funkciji glavnog objekta. To uključuje garaže, ostave, septičke jame, bunare, bazene, cisterne za vodu i slično. Ovi objekti moraju biti u funkciji glavnog objekta ili tehnološkog procesa u zgradi.

“Za primenu ovog člana zakona, mora biti reč o glavnom objektu sa pomoćnim objektima koji su u funkciji tog glavnog objekta. Pomoćni objekti su definisani u članu 2. stav 1. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji. Ovi objekti uključuju garaže, ostave, septičke jame, bunare, cisterne za vodu, i drugi objekti koji se nalaze na istoj parceli i u funkciji su glavnog objekta. Objekti koji su u funkciji tehnološkog procesa u glavnom objektu takođe mogu biti predmet ozakonjenja. Ovi objekti ne moraju biti na istoj parceli kao glavni objekat, ali se moraju smatrati delom glavnog objekta zbog tehnološkog procesa”, objašnjavaju advokati kancelarije Stojković Advokati.

Ukoliko su ispunjeni uslovi za ozakonjenje i glavnog objekta i pomoćnih objekata, nadležni organ donosi rešenje koje uključuje sve ove objekte.

Ako su ispunjeni uslovi samo za glavni objekat, a ne i za pomoćne objekte, moguće je ozakoniti samo glavni objekat. Zahtev za ozakonjenje pomoćnih objekata treba odbiti, a sudbina glavnog objekta ne zavisi od pomoćnih objekata.

“U situaciji kada nisu ispunjeni uslovi za ozakonjenje pomoćnih objekata, ali jesu za glavni objekat, nadležni organ može doneti delimično rešenje. Ovo rešenje se odnosi samo na glavni objekat, dok se za pomoćne objekte može doneti dopunsko rešenje kada se steknu uslovi”, navode pravnici.

Ozakonjenje glavnog objekta bez istovremenog ozakonjenja pomoćnih objekata je moguće ako nisu ispunjeni uslovi za sve objekte istovremeno.

Nadležni organ može doneti delimično rešenje za glavni objekat i kasnije doneti dopunsko rešenje za pomoćne objekte. Ovaj pristup omogućava fleksibilnost i pravnu sigurnost za vlasnike objekata, istovremeno poštujući zakonske odredbe.

Podsetimo, ozakonjenje objekata u Republici Srbiji je postupak koji omogućava legalizaciju nezakonito izgrađenih objekata, usklađivanje sa važećim planskim dokumentima i upis prava svojine u javnim evidencijama. Postupak se pokreće na osnovu obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku koje nadležnom organu dostavlja organ nadležan za poslove državnog premera i katastra.