Porodična livnica iz Horgoša koja odoleva vremenu

Samostalna livnica Samu, porodična radionica iz Horgoša, već šest decenija izrađuje livene delove od sivog liva, aluminijuma, mesinga i bronze — od ukrasnih elemenata za parkove do delova za poljoprivredne i industrijske mašine. Vlasnik Tibor Šamu preuzeo je posao od oca 1996. godine, ali tradicija livarstva u porodici počinje još 1968. godine, kada je njegov otac osnovao radionicu.

„Radionica je počela sa radom 2.aprila 1968. godine. Ja sam je preuzeo 1996. i od tada se vodi pod mojim imenom“, kaže Šamu, koji je preduzetnik sa istim žarom i posvećenošću kao i njegov otac.

Livnica proizvodi širok spektar delova: ukrasne elemente za parkove, poput klupa, držača bicikala, stubića i kandelabera; zatim delove za poljoprivredne mašine, uključujući tanjirače, sejalice, kombajne, lančanike, zupčanike, remenice i kućišta; kao i mašinske komponente za stolarske i metalne radionice. Osim toga, izrađuje i preko sto različitih modela rešetki za peći, kazane i kotlove, koje se koriste u domaćinstvima, zanatskim radionicama i industriji.

„Radimo ono što velike livnice ne mogu — male serije, specifične zahteve, ono što fali na tržištu. Kod nas se i danas kalupi ručno, što omogućava fleksibilnost i preciznost koju industrijska proizvodnja često ne može da postigne“, objašnjava Šamu.

Iako se oslanja na tradicionalne metode, livnica je tokom godina modernizovana. Uvedene su električne i gasne peći, kao i sačmara za precizno čišćenje livenih delova, što je značajno unapredilo efikasnost i kvalitet završne obrade. Ipak, ručno kalupovanje ostaje srce proizvodnje — ne samo zbog tradicije, već i zbog mogućnosti da se odgovori na specifične zahteve klijenata.

Posla je bilo i tokom pandemije, ali 2025. godina donosi izvesnu neizvesnost. Umesto narudžbina za deset meseci unapred, sada se radi za mesec-dva. Šamu primećuje da se klijenti sve ređe odlučuju za dugoročne investicije, što pripisuje globalnoj ekonomskoj nesigurnosti i opštoj atmosferi opreza.

„Ne kažem da nemamo posla, ali ne na daleke staze. Ljudi se boje da planiraju dugoročno. Nekada smo već u januaru znali šta radimo do oktobra, a sada planiramo iz meseca u mesec“, kaže Tibor Šamu.

Uprkos izazovima, firma se okreće izvozu. Zahvaljujući većoj vidljivosti i angažovanju sina, koji je poslednjih godina aktivno uključen u posao, livnica je otvorila novo tržište — Italiju. Tamo izvoze ukrasne delove za parkove i javne površine, poput stubića i dekorativnih elemenata, koji su, kako Šamu kaže, „jako lepi i traženi”.

„To nas trenutno i izvlači. Ovde kod nas je posao malo stao, ali Italija nas drži u pogonu. Sin je zainteresovan, uči i plan je da on preuzme firmu. Ja idem u penziju za godinu i po, ali planiram još mnogo toga”, dodaje.

Planovi za budućnost uključuju uvođenje mašinskog kalupovanja, izgradnju nove hale i nabavku indukcione peći. Iako se formalno povlači, Šamu ne planira da se potpuno odvoji od radionice, jer još uvek ima jasnu viziju poslovanja.

„Imam ispred očiju šta treba: nova hala, indukciona peć, mašinsko kalupovanje. Ako budemo uspešni, sve je moguće. Planiram za narednih 30–40 godina, iako idem u penziju“, kaže kroz smeh.

Najveći ponos Tibora Šamua nisu samo tehnički delovi, već ukrasni elementi koji traju decenijama. Klupe i kandelabri koje je izradio nalaze se na Paliću, u Subotici, Vršcu, Sremskim Karlovcima, pa sve do dalmatinske obale — od Dubrovnika do Šibenika. Mnogi od tih komada i danas krase javne prostore, svedočeći o dugovečnosti i kvalitetu zanatskog rada.

„To je ono što ostaje iza nas. Mislim da će te klupe i stubići stajati još sto godina. To je naš trag, nešto korisno za zajednicu i državu“, kaže Šamu sa ponosom.

Za svoj doprinos Tibor Šamu je 2023. godine dobio priznanje „Preduzetnik godine” od države Mađarske— kao prvi Mađar iz Vojvodine.