Posle 100 godina od Beograda do Zagreba vozom ponovo za četiri sata

Od Beograda do Zagreba za četiri sata nije samo vizija budućnosti, već i zaboravljena prošlost. Vozovi su 1938. godine prelazili 412 kilometara za četiri sata, 70 godina kasnije putovanje je trajalo duplo duže, a danas, direktna veza uopšte ne postoji.

Evropski plan razvoja brzih železnica najavljuje da će se do 2040. godine „istorija ponoviti“, a Srbija bi trebalo da bude deo mreže koja povezuje region od Budimpešte do Atine“, piše N1.

Neposredni povod za prekid saobraćaja Beograda i Zagreba bio je korona virus, a iako je pandemija prošla, organizovani sastanci dve strane, putnički vozovi se nisu vratili.

Prema najnovijim planovima Evropske unije (EU) dva glavna grada susednih zemalja trebalo bi da ponovo budu železnički povezani 2035. godine, skoro pa 100 godina od kada se to desilo u Kraljevini Jugoslaviji.

Ova veza je mali deo plana „Povezivanje Evrope brzim železničkim prugama“ (Connecting Europe through High-Speed Rail), koji se bavi trenutnim stanjem i planiranim razvojem mreže brzih železnica EU duž evropskih transportnih koridora do 2040. godine.

Osim članica EU, u dokumentu se nalazi Srbija kao i druge zemlje iz regiona koje nisu članice Evropske unije. Predviđene su dve vrste pruga. One koje idu oko 160 kilometara i one od 200 i više kilometara. Rokovi su 2030, 2035. i 2040. godina.

Brzim do Ljubljane tek 2040?

Kako je u planu EU prezentovano na mapi, Srbija bi do 2030. godine trebalo da ima brzu prugu Beograd – Niš sa planiranim brzinama od 200 kilometara na sat. Od Niša ka Sofiji i Skoplju vozovi bi 2030. godine trebalo da idu 160+ kilometara na čas.

Godinama nepostojeći pravac ka Zagrebu i Ljubljani je ucrtan u mapu, a rokovi su 2035. godina za Zagreb, a 2040. godina za Ljubljanu brzinom od 160 kilometara na sat. Ovu trasu će karakterisati česte promene maksimalnih brzina. Na njoj već postoje mali džepovi, segmenti, na kojima se već može razviti brzina od 200 kilometara na sat.

Da li će se čekati 2035. godina ili će se dve zemlje nekako organizovati i bez Evropske unije, ostaje da se vidi. Trenutno, između dva grada odvija se samo teretni železnički saobraćaj.

Do 2040. godine bi trebalo da budu povezani Beograd i Podgorica/Bar prugom na kojima se može razviti brzina do 160 kilometara na sat. Ova linija je već godinama jedina međunarodna u našoj zemlji. Ovom trasom, preko Podgorice biće moguće otići do Tirane i Drača.

Na mapi je navedeno da će 2040. biti povezani Beograd i Priština, a tada se očekuje da idu vozovi ka Sarajevu, preko Slavonskog Broda.

Plan za „Zapadni Balkan i Istočni Mediteran“ predviđa da kraci novih i obnovljenih pruga idu do Budimpešte, Linca, Salcburga, Rijeke, Ploča, Bara, Drača, Igumenice u Grčkoj, Patre, Atine, Soluna, Sofije i granice Bugarske sa Turskom blizu Jedrena.

Od Beograda do Soluna za manje od šest sati

U tabeli su navedena i vremena, odnosno dužina putovanja u 2040. godini od Beograda do:

• Budimpešte dva sata i 40 minuta
• Linca 11 sati
• Salcburga 10 časova
• Graca 10 sati i 30 minuta
• Maribora šest i po sati
• Ljubljane pet sati
• Zagreba četiri
• Sarajeva tri sata i 35 minuta.
• Niša iz Beograda 90 minuta
• Sofije tri sata i 25 minuta
• Skoplja tri sata i 50 minuta
• Soluna pet sati i 50 minuta
• Atine devet sati i 50 minuta
• Patrasa 11 sati i 50 minuta.

Niš je udaljen od Salcburga 11 i po sati, Linca 13 sati, Graca 12 časova, Maribora osam, Ljubljane šest i po, Zagreba pet i po, Sarajeva pet sati i pet minuta, Budimpešte četiri sata i 10 minuta. U dokumentu nisu još navedena vremena iz Niša ka Makedoniji, Albaniji, Bugarskoj, Grčkoj.

Region nije zaboravljen

Time se kao netačnim pokazala tvrdnja brojnih medija da je region zaboravljen u dokumentu „Trenutno stanje i planirani koraci razvoja mreže brzih železnica EU duž evropskih transportnih koridora do 2040. godine“.

U tvitu Evropske komisije koji se širi društvenim mrežama, a koji je napravio zabunu, prikazana je zapravo samo mapa sa trenutnim članicama EU, koja se, između ostalog, nalazi i u zvaničnom dokumentu Brisela, ali uz mape sa planovima u zemljama kandidatima za članstvo.

Prema ovom dokumentu, plan je da se 2030. godine udvostruči broj brzih pruga vozova u poređenju sa 2015. godinom, odnosno utrostruči do 2050. godine. Ideja je da veći gradovi u Evropi budu povezani prugama na kojima je moguće razvijati brzine veće od 200 kilometara na sat. Ciljevi se za sada ne sprovode željenom brzinom, jer u 2023. godini, procenat brzih pruga povećan za 17 odsto.

Da bi se završila trenutno planirana TEN-T mreža brzih železnica do 2040. godine, Evropska komisija je procenila da će biti potrebno 345 milijardi evra. Prema spoljnim procenama, utrostručavanje veličine postojeće mreže brzih železnica EU pri brzinama od 250 kilometara na sat ili znatno više koštalo bi čak 546 milijardi evra. Očekuje se da će takva investicija vratiti neto pozitivnu korist društvu u rasponu od 750 milijardi evra.

Srbija planira Budimpeštu i Beč pre EU plana

Srbija je zemlja u kojoj već godinama postoji samo jedna međunarodna linija Beograd – Bar. Osim te relacije, ljudi iz Srbije ne mogu, da kao do pre nekoliko godina putuju do Praga, Berlina, Hamburga, Atine, Bukurešta, Milana…

Osim međunarodnih, ukinute su i brojne domaće linije, pruge su i fizički rastavljane. S druge strane, svedoci smo ogromnih investicija, vrednih više milijardi evra u rekonstrukciju pruge od Beograda ka Subotici i Nišu.

Tako je nedavno najavljena dugočekana železnička linija između Beograda i Budimpešte koja bi trebalo da bude uspostavljena na proleće 2026, a koju je sadašnji predsednik Srbije najavio još za 2018. godinu.

Osim toga, dva voza dnevno iz Beograda će, prema saznanjima N1, nastaviti svoj put do Beča. U suprotnom smeru, iz Beča ka Beogradu, biće takođe dva polaska dnevno.

Beograd – Novi Sad: Milijarda kredita od Kineza i Rusa

Velike sume novca date su na rekonstrukciju pruge između Beograda i Subotice, koja je rađena iz tri dela. Deonica između Beograda i Novog Sada, gradila se iz dva dela. U pitanju su bile trase Beograd centar – Stara Pazova i Stara Pazova – Novi Sad.

Prema podacima koje je nedavno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) navelo u odgovoru Savetu za borbu protiv korupcije, vrednost izvedenih radova na deonici Beograd Centar – Stara Pazova je 474.506.446,63 američkih dolara, dok je vrednost izvedenih radova na deonici Stara Pazova – Novi Sad 592.996.594,04 dolara.

Ukupno 1.067.503.040,67 dolara. Prvobitna ugovorena cena radova iznosila je ukupno 935.394.026 dolara.

Sredstva su pretežno obezbeđena iz pre svega, kineskog, zatim i ruskog kredita, a oko 15 odsto sredstava obezbeđeno je iz budžeta.

Plaćeno 1,2 milijarde, a nadstrešnica pala

Rekonstrukcija pruge na deonici Novi Sad – Subotica je zbog pada nadstrešnice, smrti 16 osoba, a jedna osoba je ostala sa teškim invaliditetom, postala traumatično iskustvo za celu zemlju.

Godinu dana od tragedije se i dalje vodi istraga, kako o neposrednoj odgovornosti tako i koruptivnim radnjama, u iznosu većem od 100 miliona evra.

Prema dokumentaciji o rekonstrukciji, koja je objavljena na sajtu Vlade Srbije ugovorena cena koja obuhvata projektovanje i izgradnju na relaciji Novi Sad – Subotica iznosila je 1,16 milijardi dolara.

Ta cena je uvećavana kroz četiri aneksa. Pruga se gradila kreditom od Kine, koji je dodeljen bez procesa javne nabavke. Isto je važilo i za izvođače i podizvođače radova.

EU donira 700 miliona za pruge Srbije

Očekuje se da 2026. godine posle više odlaganja i uz finansijsku podršku Evropske unije, Srbija započne projekat rekonstrukcije pruge do Niša za brzine od 160 do 200 kilometara na sat.

Ukupna vrednost projekta je 2,77 milijardi evra, od čega je 610 miliona evra donacije EU, 550 miliona će biti izdvojeno iz budžeta Republike Srbije, dok će se ostatak finansirati iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Izgradnja brze pruge od Beograda do Niša bi, prema izjavama nadležnih, trebalo da traje tri do četiri godine, a u više navrata je rečeno da se sa Severnom Makedonijom i Grčkom vode pregovori o daljim radovima ka Skoplju, odnosno Solunu.

Osim ovih, u toku su radovi i na rekonstrukciji pruge Niš – Dimitrovgrad ka Bugarskoj za brzine do 120 kilometara na sat. Ukupna vrednost ovog projekta je 502 miliona evra, od čega je 234 miliona evra obezbeđeno iz kredita evropskih banaka, 162 miliona evra iz budžeta, a skoro 106 miliona evra je donacija Investicionog okvira EU za Zapadni Balkan (WBIF). Ranije je najavljivano da bi radovi na ovoj deonici trebalo da budu završeni 2027. godine.

Kada se govori o najavama, maja ove godine najavljeno je uspostavljanje železničke veze između Beograda i Trsta, preko Zagreba i Ljubljane.

Domaći mediji su mesec dana kasnije objavili da je do 2029. godine planirana modernizacija pruge do Šida, odnosno granice sa Hrvatskom. Vozovi bi se ovom deonicom, kako je navedeno, kretali brzinom do 200 kilometara na sat, a vrednost investicije je oko 400 miliona evra. Kao što je viđeno u evropskom planu, očekivano je da se između Beograda i Ljubljane putuje 160 kilometara na čas do 2040. godine.

Planiran je i remont barske pruge, a deonica kroz Srbiju bi, prema ranijim procenama, trebalo da košta između 1,5 i dve milijarde evra. Kako je 2024. godine izjavio tadašnji ministar saobraćaja Goran Vesić, obnovljena pruga Beograd – Bar biće projektovana za brzine najviše do 120 kilometara na sat, dok će se na pojedinim deonicama vozovi kretati brzinom od 80 kilometara.

Da li će EU projekti doneti nešto novo?

Dok milijarde evra iz kineskih i ruskih kredita već nose teret tragedije u Novom Sadu i istrage o korupciji, nadolazeći EU projekti mogli bi da donesu nešto novo. Iako su za rekonstrukciju pruge Novi Sad – Subotica angažovane i kompanije iz EU, donacija od ukupno 700 miliona evra trebalo da dođe i sa strožim standardima nadzora.

To bi moglo da obezbedi ono što je do sada nedostajalo – transparentnost i odgovornost. Pitanje je samo da li će lekcija iz Novog Sada biti dovoljna da se promeni pristup svim budućim projektima, ili će razlika između „evropskih“ i „drugih“ pruga biti vidljiva ne samo u brzini vozova, već i u bezbednosti putnika, piše N1.