Poslovi na tenderima dostigli vrednost 10,5 odsto BDP-a Srbije

Javne nabavke su nakon pune dve decenije primene došle do najvećeg nivoa u Srbiji kada je reč o učešću u BDP-u, ali je taj udeo i dalje niži u odnosu na prosek u EU, pokazala je analiza u okviru Programa razvoja javnih nabavki do 2028. godine, koji je usvojila Vlada na sednici 09. avgusta.

EU prosek kreće se oko 14 odsto dok je učešće javnih nabavki u BDP Srbije poraslo sa 7,63 odsto u 2014. godini na 10,5 odsto u 2023. godini, stoji u Programu, uz opasku „da se može primetiti tendencija rasta“, ali i konstataciju da je nivo učešća javnih nabavki i jedan od pokazatelja potencijala za ekonomski razvoj.

Autori analize u okviru Programa razvoja javnih nabavku skreću pažnju i na to da je 2019. godine učešće javnih nabavki u BDP Srbije iznosilo 8,14 odsto. Njihov zaključak je da je „od 2014. godine do 2023. godine došlo je do povećanja učešća javnih nabavki u BDP-u za 2,87 odsto, što ukazuje na veoma značajno povećanje“.

U Programu se, ipak, kada je reč o analizi „zatečenog stanja“ posle primene prethodnog dokumenta za period 2019.-2023. godina, ističe i da „nije zabeležena“ veća uključenost privrednih subjekata u postupcima javnih nabavki, i da je ona ostala na približno istom nivou iz ranijih godina.

Poređenja radi, u 2023. je broj ponuda po postupku javne nabavke iznosio 2,4, dok je 2019. taj broj iznosio 2,5, a 2014. godine 2,6.

Svaki drugi tender sa samo jednim ponuđačem

U 2023. godini, najveći broj ponuda podnet je u postupcima javnih nabavki dobara (prosečan broj ponuda 2,7), zatim u postupcima javnih nabavki radova (prosečan broj ponuda 2,6) i u postupcima javnih nabavki usluga (prosečan broj ponuda 1,9), podaci su iz analize u okviru Programa.

„U 51 odsto postupaka javnih nabavki podneta je samo jedna ponuda, što predstavlja pomak u odnosu na prethodne godine kada je bio iznad 52 odsto. Kada se uzmu u obzir podaci iz 2014. godine, kada je u 42,6 odsto postupaka podneta samo jedna ponuda, može se zaključiti da ovaj pokazatelj beleži pogoršanje u odnosu na prethodni period“, ističe se u analizi, ali i dodaje da se „i dalje radi o podatku koji je u okviru proseka koje beleže zemlje EU“.

Autori analize kao argument za tu tvrdnju navode da, kada je reč o nivou EU država članica, procenat postupaka javnih nabavki sa samo jednom podnetom ponudom varira od 13 do 52 odsto.

„Dobar pokazatelj kada je konkurencija u pitanju, jeste značajno učešće malih i srednjih preduzeća (bilo da je reč o samom učešću u postupcima, bilo o dodeljenim ugovorima). U 2023. godini sa malim i srednjim preduzećima (MSP) zaključeno je 266.908 ugovora u vrednosti od 583,6 milijardi dinara dinara. Posmatrano po broju ugovora učešće iznosi 79 odsto, a po vrednosti ugovora 68 odsto“, pojasnili su autori Programa.

Iz podatka o vrednosti ugovora sa MSP u vrednosti od oko pet milijardi evra posredno se može izvesti i zaključak kolika je ukupna vrednost zaključenih ugovora u 2023. godini – ona iznosi oko 858 milijardi dinara ili oko sedam milijardi evra, koliko otprilike iznosi i 10,5 odsto vrednosti BDP-a ostvarenog u 2023. godini.

Kakvi su planovi za dalji razvoj javnih nabavki?

„Kriterijum za dodelu ugovora ekonomski najpovoljnijoj ponudi koji se zasniva samo na ceni primenjen je u 97 odsto postupaka javnih nabavki u 2023. godini, što predstavlja pad u odnosu na 2019. godinu kada je iznosio 90 odsto“, podatak je iz analize, ali se u predstojećem periodu očekuje pomak nabolje.

„Napredak će biti vidljiv uvođenjem obaveze da u određenim predmetima nabavke (usluge razvoja računarskog programa, arhitektonske usluge, inženjerske usluge, usluge prevođenja ili savetodavne usluge) cena ne bude jedini kriterijum, ali je potrebno da se dodatno promovišu kvalitativni kriterijumi kako bi naručioci sami prepoznali značaj uključivanja drugih, pre svega kvalitativnih elemenata u kriterijum za dodelu ugovora“, konstatuje se u Programu.

Takva obaveza, inače, deo je izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama (ZJN) koje su usvojene na kraju prošle godine, a koje su u skladu sa EU koje reguliš regulativom čiji je cilj nabavka kvalitetnijih usluga.

Kada je reč o samom Programu razvoja do 2028. godine, kao opšti cilj je postavljen „dalji razvoj i jačanje održivog i pravičnog sistema javnih nabavki“.

„Pravičnost u postupku javne nabavke ogleda se u odsustvu nepristrasnosti prilikom donošenja odluka i sprovođenja radnji, koje za posledicu mogu imati favorizovanje pojedinaca ili privrednih subjekata. S tim u vezi, sve ponude potrebno je razmatrati na osnovu njihove usklađenosti sa uslovima konkursne dokumentacije, a ponudu ne odbiti iz drugih razloga osim onih koji su posebno navedeni u ZJN i konkursnoj dokumentaciji“, navedeno je u tom dokumentu.

Program predviđa i nekoliko posebnih ciljeva, među kojima je i povećanje ekonomičnosti i konkurentnosti u javnim nabavkama i šira primena ekološkog i socijalnog aspekta u javnim nabavkama, kao i smanjenje rizika od neregularnosti u javnim nabavkama.

Kada je reč o smanjenju tog rizika, Program obećava pojačan monitorin nad primenom propisa kao i edukacije za službenike odnosno detaljna uputstva za učesnike u postupcima, kao i posebnu pažnju u fazi izvršenja ugovora.

Akcioni plan za primenu ovog Programa u prvoj godini – odnosno u tekućoj 2024. – nije postavio posebno ambiciozne ciljeve: planiran je rast učešća malih i srednjih preduzeća u postupcima nabavki sa 79 na 80 odsto kada je reč o broju sklopljenih ugovora, da učešće kriterijuma za dodelu ugovora koji nisu visina cene poraste za pola procentnog poena, na pet odsto kao i da do kraja godine budu spremne eventualne izmene i dopune Zakona o javnо-privatnom partnerstvu i koncesijama.