Poslovni vodič za tržište Severne Makedonije: Gde su potencijali?

Privredna komora Srbije (PKS) predstavila je krajem jula poslovni vodič za tržište Severne Makedonije, namenjen svim kompanijama koje žele da započnu ili prošire poslovanje, uspostave nova partnerstva ili istraže mogućnosti izvoza i investiranja u ovoj susednoj zemlji.

Ukupna robna razmena između Srbije i Severne Makedonije u 2024. godini iznosila je 1,39 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 0,3 odsto u odnosu na 2023. kada je iznosila 1,38 milijardi evra. Izvoz iz Srbije u Severnu Makedoniju dostigao je 947,3 miliona evra, što predstavlja pad od 1,1 odsto, dok je uvoz iz Severne Makedonije povećan za 3,3 odsto, iznoseći 443 miliona evra. Suficit Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni iznosio je 504,3 miliona evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

U izvozu iz Srbije najveće učešće, pored mineralnih goriva, imaju električne mašine, oprema i njihovi delovi, delovi za drumska vozila, plastične mase i proizvodi, razni proizvodi za ishranu, hartija i karton i proizvodi od hartije i kartona, alkoholna i bezalkoholna pića i drugo.

Naša zemlja je drugi najvažniji trgovinski partner Severne Makedonije (nakon Nemačke), sa udelom od približno 13 odsto ukupne trgovinske razmene zemlje.

U 2024. godini ukupan broj srpskih kompanija koje su ostvarile spoljnotrgovinsku razmenu sa Severnom Makedonijom bio je 4.438. Od tog broja 3.076 kompanija je samo izvozilo, 811 kompanija je samo uvozilo, dok je 551 kompanija imala razmenu u oba smera. Do početka februara 2025. godine u Srbiji je registrovano 900 subjekata čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Severne Makedonije.

Među vodećim investitorima su Nemačka, Turska, SAD, Grčka, Slovenija, Holandija i druge zemlje. Iako nije među vodećim investitorima, postoje i značajne investicije iz Srbije.

Najveći potencijali za saradnju Srbije i Severne Makedonije nalaze se u infrastrukturnim projektima, energetici, poljoprivredi, industriji, turizmu i IT sektoru, kaže za Biznis.rs Mijat Kostić, istraživač organizacije Novi treći put.

“Modernizacija saobraćajne infrastrukture, poput izgradnje auto-puta Beograd-Skoplje i unapređenja železničke pruge na koridoru 10, značajno bi poboljšala transportnu povezanost i logistiku. U energetici, zajednički razvoj vetroparkova i solarnih elektrana, poput vetroparka „Bogoslovec“ u Makedoniji i sličnih projekata u Srbiji, pruža šansu za razmenu znanja i privlačenje investicija u oblasti obnovljivih izvora. U poljoprivredi i prehrambenoj industriji postoji prostor za povezivanje proizvođača i prerađivača – na primer, kombinovanje makedonske proizvodnje paprike sa srpskim prerađivačkim kapacitetima, kao i za zajednički izvoz na treća tržišta”, pojašnjava naš sagovornik.

On smatra i da se industrijska saradnja, naročito u tekstilnoj i automobilskoj industriji, može razvijati kroz povezivanje dobavljačkih lanaca, dok turizam nudi potencijal kroz zajedničke kulturne i vinske rute koje obuhvataju regije poput Vranja i Tikveša.

“Poseban prostor za napredak pruža IT sektor, gde rastuće startap zajednice u Beogradu i Skoplju mogu sarađivati na projektima iz oblasti veštačke inteligencije, digitalnih servisa i e-uprave. Kreiranje zajedničkih digitalnih rešenja, kao što su regionalne platforme za e-trgovinu ili digitalno zdravstvo, može doprineti modernizaciji celog regiona i jačanju njegove konkurentnosti. Ovakva multisektorska saradnja ne samo da donosi ekonomske koristi, već i jača ukupne integracione i političke veze između dve zemlje”, navodi Kostić.

Kakva je uloga Otvorenog Balkana?

Osnovni okvir za trgovinsku saradnju između Srbije i Severne Makedonije je CEFTA sporazum, kao i bilateralni sporazumi koji omogućavaju dalju liberalizaciju trgovine, a koji su u značajnom delu proistekli iz inicijative Otvoreni Balkan. Ova saradnja se zasniva na slobodnoj trgovini, uvozno-izvoznim pravilima i povlasticama za proizvode sa preferencijalnim poreklom.

“Inicijativa Otvoreni Balkan predstavlja važnu platformu za produbljivanje saradnje između Srbije i Severne Makedonije, kako na ekonomskom, tako i na političkom i bezbednosnom planu. Kroz ukidanje carinskih i administrativnih barijera, olakšan protok ljudi, roba i usluga, kao i međusobno priznavanje diploma, licenci i profesionalnih kvalifikacija, ova inicijativa doprinosi stvaranju jedinstvenog regionalnog tržišta i većoj mobilnosti radne snage. Time se podstiču strane investicije, povećava konkurentnost i ubrzava ekonomski razvoj obe zemlje”, smatra Mijat Kostić.

Pored ekonomskih koristi, Otvoreni Balkan ima i geopolitičku dimenziju – kroz unapređenje regionalne saradnje, stabilnosti i izgradnju međusobnog poverenja, on jača otpornost zemalja regiona na spoljne izazove, uključujući bezbednosne i migracione krize. U tom kontekstu, dodaje naš sagovornik, saradnja u okviru inicijative može doprineti efikasnijem upravljanju zajedničkim bezbednosnim izazovima, poput organizovanog kriminala, ilegalnih migracija i sajber pretnji.

“Takođe, Otvoreni Balkan može poslužiti kao pripremna faza za članstvo u Evropskoj uniji, jer promoviše usklađivanje zakonodavstva i standarda sa acquis communitaire-om (pravnim tekovinama Evropske unije), olakšava regionalnu koordinaciju u okviru procesa pridruživanja i šalje poruku o političkoj volji za reforme i saradnju. Saradnja Srbije i Severne Makedonije u okviru ove inicijative može stoga biti važan instrument ne samo za ekonomski razvoj, već i za ubrzanje evropskih integracija i očuvanje regionalne stabilnosti”, poručuje Kostić.

Vodič za saradnju sa Severnom Makedonijom besplatno je dostupan na sajtu PKS.