Potreban efikasniji sistem za reciklažu stakla: Važno ulaganje u domaće kapacitete za preradu

U zemljama Evropske unije (EU) postavljen je cilj da do 2030. godine 70 odsto ambalažnog otpada bude reciklirano. Ukoliko se ne unapredi postojeći sistem Srbiji će biti potrebno više od 10 godina da dostigne taj cilj, navedeno je u Sivoj knjizi koju je u maju objavio NALED.

Na sednici Odbora Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije (PKS), u aprilu ove godine, posebno je izdvojena potreba za uspostavljanjem efikasnog sistema za reciklažu staklenog otpada, što bi, osim ekoloških benefita, dovelo i do smanjenja troškova finalnih proizvoda. Takođe, ocenjeno je da bi veće uključivanje domaćih kompanija u velike državne projekte omogućilo značajniju iskorišćenost domaćih kapaciteta, čime bi se podstakao rast BDP-a, navedeno je u drugom kvartalnom biltenu Udruženja.

Uredba o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2025. do 2029. godine predviđa da se ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada sa 67 odsto u 2025. godini poveća na 72 odsto u 2029, kao i povećanje stope reciklaže sa 60 odsto u 2025. na 65 odsto u 2029. Kada je reč o staklu, ove godine je cilj da se reciklira 49 odsto, sledeće za jedan odsto više, potom 52 i 53 odsto, da bi se 2029. godine dostiglo 54 odsto.

NALED smatra da je potrebno unaprediti primarnu selekciju i uvesti depozitni sistem za povrat ambalaže za piće.

“Predlažemo da se izmenama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu uvede depozitni sistem za povrat ambalaže za piće i predvidi osnivanje Depozitne organizacije vođene od strane odgovorne industrije (koja uključuje proizvođače, uvoznike, pakere/punioce i isporučioce), uz adekvatan nadzor države kroz učešće u upravljačkim i kontrolnim telima. Dodatno, predlažemo da se propiše da, u skladu sa zakonom, depozit koji nije vraćen potrošačima ostaje u vlasništvu Depozitne organizacije i da se može koristiti za funkcionisanje i unapređenje sistema”, navedeno je u Sivoj knjizi.

Prema analizi koju je NALED izradio za uvođenje depozitnog sistema, procenjeno je da bi primena DRS (eng. Deposit Return Scheme) imala pozitivan uticaj na društvo u celini, kao i na oblast ekologije, i to kroz minimum dvostruko veće reciklirane količine ambalaže i zapreminsko smanjenje smeća na deponijama za petinu.

Uz uvođenje depozitnog sistema potrebno je paralelno raditi i na unapređenju razdvajanja otpada u primarnoj selekciji, smatraju.

“Neophodno je podržati sistem primarne selekcije kroz sakupljanje dodatnih odvojenih frakcija otpada koje neće biti obuhvaćene depozitnim sistemom. Ovakvim pristupom će se stvoriti preduslovi za dobijanje što kvalitetnije sirovine i ispunjenje propisanih specifičnih ciljeva za svaki od materijala. Troškovi odvojenog sakupljanja opravdavaju reciklažu, jer smanjuju troškove sortiranja i daju veću vrednost sortiranog materijala za dalju upotrebu, što predstavlja direktnu korist za unapređenje životne sredine”, navode.

Podaci iz nacrta Strategije upravljanja otpadom 2020-2025. pokazuju da ambalažni otpad čini 20,3 odsto celokupnog komunalnog otpada, a staklo učestvuje sa 3,7 odsto.

U komunalnom otpadu završava uglavnom stakleni ambalažni otpad (boce i tegle) iz domaćinstva i HoReCa sektora (hoteli – restorani – kafići), zatim ravno staklo iz domaćinstva, kao i deo različitih tipova staklenog otpada generisanih kod pravnih lica.

Operateri sistema upravljanja ambalažnim otpadom unapređuju njegovo sakupljanje

U Srbiji je 2010. godine Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu uspostavljen sistem integrisanog upravljanja ambalažnim otpadom baziran na proširenoj odgovornosti proizvođača.

Operateri sistema upravljanja ambalažnim otpadom su preduzeća osnovana da u ime svojih klijenata ispune nacionalne ciljeve propisane Uredbom o planu smanjenja ambalažnog otpada u Srbiji za period od 2025. do 2029.

“Nacionalni cilj konkretno raste iz godine u godinu i operateri sistema kroz podsticajna sredstva koja se isplaćuju preduzećima koja sakupljaju otpadno ambalažno staklo unapređuju sistem sakupljanja otpadnog ambalažnog stakla. Ulaganja u sistem su vidljiva i u našem okruženju kroz postavljanje ‘zvona’ za sakupljanje otpadnog ambalažnog stakla. Povećanjem stope sakupljanja otpadnog stakla se povećava količina i dostupnost materijala reciklažnoj industriji kojoj je ovaj materijal sirovina”, kaže za Biznis.rs Luka Starčević, šef Odseka za upravljanje posebnim tokovima otpada u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Sekopak je jedan od operatera sistema koji upravlja svim vrstama ambalažnog otpada u skladu sa Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu. Kompanije koje stavljaju ambalažu na tržište Srbije prenose obavezu ispunjenja zakonskih ciljeva reciklaže na Sekopak.

“U okviru tog sistema obezbeđujemo pravilno zbrinjavanje različitih ambalažnih materijala – uključujući plastiku, papir, metal, višeslojnu kartonsku ambalažu, drvo i staklo. Kada je reč o staklu, bavimo se isključivo ambalažnim staklom, prvenstveno bocama i teglama, i u tom segmentu redovno ispunjavamo sve zakonske ciljeve”, navode za naš portal.

Ova kompanija je postavila 4.000 specijalizovanih kontejnera, takozvanih „zvona” za staklo, širom Srbije. Svaki kontejner u proseku prikupi oko jednu tonu stakla godišnje. Pored toga, ostvaruju značajnu saradnju sa ugostiteljskim sektorom (HoReCa), koji predstavlja jedan od najvećih izvora ambalažnog stakla.

“U sistemu Sekopaka trenutno je više od 1.000 ugostiteljskih objekata koji doprinose značajnim količinama sakupljenog materijala. Samo tokom prošle godine na reciklažu smo poslali više od 20.000 tona stakla, čime smo direktno doprineli smanjenju količine otpada na deponijama i unapređenju cirkularne ekonomije u Srbiji”, ističu.

Smatraju da ekonomski aspekt može biti dodatna motivacija za reciklažu stakla, ali veruju da su za građane najvažniji ekološki benefiti.

“Staklo je materijal koji se može beskonačno reciklirati bez gubitka kvaliteta, što ga čini idealnim za sistem cirkularne ekonomije. Reciklažom jedne tone stakla štedi se oko 40 odsto energije i 50 odsto vode potrebne za proizvodnju nove staklene ambalaže, dok se emisije zagađujućih gasova smanjuju za oko 20 odsto. Ovi podaci jasno ukazuju na značaj reciklaže za očuvanje životne sredine, što građani sve više prepoznaju kao lični doprinos održivijem društvu”, ističu u kompaniji Sekopak.

Kako bi svest o recikliranju bila na višem nivou smatraju da je potrebno unaprediti dostupnost sistema za sakupljanje otpada, kako bi građani imali mogućnost da lako i pravilno odlože staklenu ambalažu u svom okruženju.

“Tamo gde kontejneri već postoje ključno je sprovoditi edukativne aktivnosti koje će približiti značaj reciklaže i pomoći ljudima da stvore trajnu naviku. Edukacija mora biti jasna, praktična i kontinuirana, jer jedino tako reciklaža može postati deo svakodnevne rutine. Naša iskustva sa terena to i potvrđuju, zbog čega kroz kampanju ‘Sekopak karavan’ obilazimo gradove sa kojima sarađujemo i direktno radimo na edukaciji građana”, kažu za Biznis.rs.

Takođe, dodaju, ulaganje u domaće kapacitete za preradu stakla od suštinskog je značaja: danas se staklo uglavnom izvozi u Bugarsku i Hrvatsku radi reciklaže, a razvoj lokalne infrastrukture dodatno bi motivisao građane, jer bi znali da njihov trud ostaje u zemlji i daje konkretan rezultat.